БиХ, попис и "на реч"

На посебној седници Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, упућен је позив институцијама Србије да припадницима српског народа пруже помоћ, како би попис који се одржава од 1. до 15. октобра одразио објективну бројност српског народа у оба ентитета Босне и Херцеговине.

Канцеларија Владе Србије за дијаспору и Србе у региону и Коалиција удружења избеглица у Београду позивају све Србе из дијаспоре и региона који имају право учешћа да се одазову попису становништва у Босни и Херцеговини.

"Попис је изузетно важан из два разлога, први је он ће бити основа друштвено економског развоја тих крајева у наредних десет година, а с друге стране је важан јер ће 2015, према том попису бити формиране локалне и централне власти у БиХ", каже Миодраг Линта председник Коалиције удружења избеглица.

Пописом се утврђује стално настањено становништво, а то су грађани који живе у БиХ, или су одсутни мање од 12 месеци. Грађани који су одсутни више од 11 месеци могу се пописати на посебном обрасцу.

Александра Пандуревић посланик СДС у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ каже да је основни проблем пописа незаконитост и попис бошњачке дијаспоре.

"Бошњачка дијаспора се позива да се не пописује на листићима за дијаспору, него да се пописују као стални становници БиХ, а све са циљем да се на том попису резултат буде што већи проценат Бошњака", указује Пандуревићева.

Драго Калабић, шеф Посланичког клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ каже да ће попис дати резултате о којима ће ћутати и запад и Сарајево.

"И сви ћуте и сви ћете имати прилику да је то једно невиђено етничко чишћење и понови наглашавам оно што је остало од људи не живе животом достојним човека", каже Калабић.

Србија и Федерација БиХ имају добре односе, али је неопходно побољшати положај српског народа који живи у Федерацији, речено је на седници Одбора за дијаспору и Србе у региону.

"Иако је српски народ конститутивни народ у БиХ, проблеми постоје у основним људским правима почев од тога да имовина није враћена, да је узурпирана, да су нерешена стамбена питања, да је нерешен повратак, да су нерешена сва радна питања и питања из радног статуса, пензије", објашњава, Славка Драшковић директорка Канцеларије за дијаспору.

Александар Чотрић председник Скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону, истиче да је од предратних 630 хиљада Срба колико их је живело у данашњој Федерацији БиХ, остало их је свега 50 хиљада, са тенденцијом да Срби потпуно нестану са тог дела БиХ.

"Данас они представљају свега два одсто становништва Федерације БиХ. А у институцијама, органима и телима овог ентитета заступљени су са свега један одсто", каже Чотрић.

Лош економски положај општина у западном делу Федерације БиХ, како је речено, последица је и неулагања у привреду и инфраструктуру. То је довело до велике незапослености и ниског стандарда, али и невраћања прогнаног становништва и појачаног исељавања и после рата.