Годишњица злочина у Сребреници

У Меморијалном центру Поточари код Сребренице покопани су посмртни остаци 409 идентификованих Сребреничана који су убијени у јулу 1995. године. Скупштина Србије изразила је дубоки пијетет према невиним жртвама бошњачке националности и саосећање њиховим породицама поводом годишњице њиховог страдања у Сребреници.

Амерички амбасадор у БиХ Патрик Мун пренео је у Поточарима поруку америчког државног секретара Џона Керија који се у име председника САД Барака Обаме и америчког народа придружио грађанима БиХ у одавању почасти жртвама злочина у Сребреници.

Кери је у поруци навео да су истина и помирење кључини за бољу будућност БиХ. Осудио је покушаје прекрајања историје, манипулација и негирања геноцида почињеног у том граду и истакао да се не сме негирати ни мултиетнички карактер БиХ.

Према његовим речима, почаст жртвама мора се одати промовисањем наслеђа толеранције и узајамног разумевања ради генерација које долазе.

Комесар за људска права Савета Европе Нилс Муизниекс је у име те панервопске организације иразио је солидарност са жртавама Сребренице и  рекао да хиљаде жртава још чекају да ратни злочинци буду изведени пред лице правде.

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је да је свет могао да спречи трагедију у Сребреници, али да то нису учинили.

"Правда мора стићи злочинце, а ратни злочин не застарева", рекао је Изетбеговић и додао да "лажи, провокације и игнорисање истине морају престати".

"Суочавање са пуном истином о трагичним догађајима предуслов је за помирење и стабилизацију и пут ка Европи", рекао је Изетбеговић и додао да "невине сребреничке жртве заслужују истину".

У знак сећања на жртве злочина у Сребреници, у Федерацији БиХ је 11. јул прогласен Даном жалости. И европске земље обележавају 11. јул као Дан сећања на геноцид, у складу с одлуком Европског парламента.

Укупно је до сада у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице сахрањено 6.066 идентификованих жртава. Жртве из Сребренице пронађене су на више од 150 различитих локалитета на подручју Подриња, од тога 74 масовне гробнице.

Јуче је у Меморијални центар дошло око 5.000 учесника "Марша мира" који су како би одали почаст жртвама, пешачили до Поточара од 8. јула, рутом дугачком више од 100 километара, којом су Сребреничани у јулу 1995. покушавали да побегну на територију под контролом Армије БиХ.

Хронологија напада на Сребреницу

Напад на Сребреницу почео је 6. јула 1995. и завршио се пет дана касније уласком генерала Ратка Младића у град. Холандски батаљон Уједињених нација био је стациониран у енклави у време напада српских снага.

Према оптужницама Хашког трибунала, војници под командом Ратка Младића су до 19. јула организовано и систематски убили око 8.000 муслиманских мушкараца и дечака. Око 30.000 жена и деце депортовано је за два дана.

У новембру 2004. Влада Републике Српске упутила је извињење породицама Бошњака страдалим у Сребреници констатујући да се у Сребреници десио "злочин великог обима".

У извештају владине Комисије за Сребреницу наведено је да је током офанзиве српских снага на тадашњу "заштићену зону" у јулу 1995. убијено 7.800 Бошњака, као и да су откривене 34 нове масовне гробнице.

За геноцид у Сребреници 1995. оптужене су вође босанских Срба Радован Караџић и генерал Ратко Младић. Караџић је ухапшен 21. јула 2008, након 13 година скривања, а Младић у мају прошле године, после 16 година скривања и њима је суђење у току пред Хашким трибуналом.

У децембру прошле године генерал Здравко Толимир, бивши помоћник Ратка Младића и ратни шеф Обавештајне службе Главног штаба ВРС, осуђен је на доживотну робију. Жалбено веће Трибунала је, за Сребреницу као и за све остале тачаке оптужнице, у фебруару ослободило бившег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића.

За злочин у Поточарима воде се поступци против више бивших официра Војске и полиције РС.

Почетком јула 2006. Влада Србије осудила је све ратне злочине у југословенским ратовима, међу којима су посебно поменути злочини у Сребреници и Братунцу.

Четири године касније, Скупштина Србије усвојила је Декларацију којом се осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде.

Међународни суд правде у Хагу је 2007. донео пресуду према којој је у Сребреници почињен геноцид. Резолуције о Сребреници којима се потврђује та одлука Међународног суда правде донели су парламенти земаља ЕУ, Канада, САД и Аустралија.

Одлуком Европског парламента, из јануара 2009, 11. јул је проглашен Даном сећања на геноцид у Сребреници. Државни парламент БиХ прогласио је 11. јул даном сећања у Федерацији БиХ, али не и на територији целе државе, због противљења посланика Републике Српске.