Парастос за српске војнике у Подрињу

У Братунцу је служен парастос за 3.267 српских војника и цивила из средњег Подриња које су у протеклом рату убиле муслиманске снаге.

Парастос на гробљу у Братунцу служило је братуначко-зворничко свештенство, а потом су венце код спомен-крста на братуначком гробљу положили Миладин Драгичевић, изасланик председника Републике Српске Милорада Додика, делегације Владе и Народне скупштине Српске, као и представници дипломатског кора и институција.

Парастосу је присуствовао и саветник градоначелника Београда Млађан Ђорђевић.

Пошту убијеним Србима су одали и представници ОХР-а, ОЕБС-а, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације Републике Српске, Савеза логораша и Трећег пешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

Програм централне манифестације, коју у знак сећања на Србе убијене у средњем Подрињу организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, биће настављен у порти цркве Успења Пресвете Богородице у Братунцу где се очекује обраћање званичника.

У последњем рату на подручју средњег Подриња, односно регије Бирач, погинуло је 3.267 српских војника и цивила.

На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, те у Биљачи и Загонима код Братунца убијено је 69 српских цивила и војника, а 22 су заробљена од којих половина још није пронађена.

Највеће злочине муслимани из Сребренице током 1992. и 1993. године починили су у братуначким и сребреничким селима, и то у Бјеловцу, где је само 14. децембра 1992. године убијено 109 Срба, затим у Скеланима 16. јунуара 1993. године када је убијено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године.

У Подравању 24. октобра 1992. године убијено је 57 Срба, а у Кравици на Божић 1993. године масакрирано је 49 српских цивила.

За страдање Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било највише жена, деце и стараца, још нико није процесуиран.