Будимир: Нисам прекршио овлашћења

На парламентарном саслушању председник Федерације БиХ Живко Будимир рекао је да није прекршио законска овлашћења код доношења одлука о помиловању осуђеника.

Будимир каже да није имао никаква упозорења од Министарства правде ФБиХ које би, како сматра, требало да га упозори и у случају да је било кршења закона у неким одлукама.

Будимир се позвао и на прописе према којима није био обавезан да се консултује са потпредседницима ФБиХ и да из њихових кабинета службено није било примедби на његове одлуке о помиловањима.

Како је рекао, и његови претходници на функцији председника ФБиХ доносили су више одлука о помиловању од њега и за 24 месеца имао je 1.116 захтева за помиловање, а потписао 218 одлука.

"Од тога су у два случаја постојали посебни разлози за доношење одлуке", истакао је Будимир и додао да не може о томе детаљније да говори, јер још није окончан поступак против њега.

На питања Комисије да ли је размишљао о преношењу овлашћења на потпредседнике ФБиХ, одговорио је да се у току притвора није обраћао Суду БиХ са захтевом да се размотри таква могућност.

Председник Федерације БиХ каже да "од момента кад су службеници СИПА упали у његов уред, њему није дозвољено да потписује никаква документа и да му је тек три дана пре укидања притвора дозвољено да потписује неке документе".

Док су припадници СИПА били у његовом кабинету дозвољено му је једино да потпише Одлуку о именовању судије Уставног суда ФБиХ, али не и Закон о повољнијем превременом пензионисању бораца, што је урадио кад је пуштен из притвора.

Парламентарна комисија формирана је у Представничком дому Федералног парламента како би испитала да ли је Будимир достојан да обавља функцију председника ФБиХ, пошто је ухапшен и провео месец дана у притвору под сумњом да је примао мито у замену за помиловања.

Будимир је пуштен из притвора 24. маја, а тужилац Посебног одељења за организовани криминал и корупцију Суду БиХ уложио је жалбу Суду на ту одлуку.

У саопштењу Тужилаштва се наводи да су Суду БиХ уз жалбу достављени и докази да је осумњичени водио детаљну личну евиденцију помиловања осуђених особа, заједно са својеручно обележеним ознакама о ургенцијама за помиловање, особама које ургирају за помиловања или су веза са осуђеним особама које траже помиловање, пренела је агенција Фена.