Џамоњина џамија с погледом на Кварнер

Џамија у Ријеци, рађена по скулптури Душана Џамоње, већ је стекла ласкаву титулу најлепше у Европи. Отворена почетком маја, већ је постала место ходочашћа, али и туристичка атракција. То је тек трећа џамија у Хрватској, поред оних у Гуњи и Загребу, али и прва која је на Јадранском приморју изграђена после повлачења Османског царства.

Скулптура величине тениске лоптице, увећана 300 пута добила је своју замишљену намену. Због архитектонске, грађевинске и културне вредности, џамија у Ријеци већ је проглашена за најлепшу у Европи. 

Исламски центар у Ријеци одмах на отварању обезбедио је себи широку популарност, јер је тој свечаности присуствовао цео хрватски државни врх, верски великодостојници, али и међународни званичници.

Истовремено, сама зграда џамије фасцинира и вернике и невернике. Тако је данас, али у почетку, док је још била само нацрт на папиру па и током изградње, није све ишло глатко.

Архитекте Дарко Влаховић и Бранко Вучиновић су заједно са чувеним скулптором Душаном Џамоњом у његовом атељеу у Врсару одабрали скулптуру која је постала модел.

То је био најлакши део посла. Кад је званично одлучено да је то будућа џамија, требало је много труда. И да би се направио технички нацрт, али и да би тај нацрт постао стваран облик.

"Било је разних проблема, таква једна савремена џамија - људи просто нису знали шта их чека, обични људи нису имали визију док то није израсло. Морам признати да тек сада, када је то готово, неки који су били противници таквог обликовања, признају да смо били у праву", објашњава архитекта Дарко Влаховић.

Један од проблема представљала је локација која је била стрма, али је та препрека брзо савладана. Проблем је био шта учинити са вишком камења које је настало ископавањем. План је био да се природа врати у стање у каквом је затечена, што је значило да се камен врати тамо где је нађен.

Идејно решење - камен спакован у решетке, којем се данас многи диве, прихваћено је тек после дуготрајног убеђивања.

"Неколико месеци смо настојали придобити инвеститора и на крају смо успели. Правили смо неколико узорака. И заправо смо са тим камењем у жици успели да формирамо зидове какви постоје у приморју", каже архитекта Вучиновић.

Главни ријечки имам Хајрудин Мујкановић, који је био један од противника таквог решења, данас је задовољан. Срећан је, каже, што се џамија у потпуности "уклопила у поднебље".

Ријечка џамија заиста се потпуно уклопила у приморски крајолик. С платоа пуца поглед на море и острва. Ту је постављена и стаклена ограда, како не би било нарушено уживање у погледу. Истовремено, џамија се види и с мора.

Симболика минарета и висински услови 

Идеална географска позиција плаћена је висином минарета. Од првобитно планираних 35 метара, минарет је скраћен на 23 метра. То је висина на којој је град поставио границу.

"С обзиром на то да Ријека има карактеристучну географску позицију, земљиште пада према мору и с мора се види практично цели град и цело залеђе, једноставно желели смо да не постоји ниједна тачка која доминира и која се јасно истиче. То је био разлог због којег смо инсистирали да минарет не прелази висину највише тачке џамије", објашњава градоначелник Ријеке Војко Оберснел.

Висина минарета је једино у чему током изградње одступило од првобитног плана. Чини се да је тај компромис теже пао архитектама него исламским верницима.

Штавише, имам Мујкановић објашњава да је "минарет само симбол, као и звоник цркве", па да самим тим његова висина није од пресудног значаја.

Ипак, у вези са минаретом остало је једно још нерешено питање, мање архитектонско, а више религијско: да ли ће се са минарета верници позивати на молитву? О томе се још није расправљало.

Имам објашњава да "ако то неког буде иритирало, онда неће". Каже да муслимани имају право на то, али да се јасно зна колико децибела треба да буде јачина звука који долази са минарета, тако да то не би требало да иритира окружење.

Иако џамија нема типичан изглед, већ врло модеран, скоро авангардан изглед, симболика је уочљива у многим детаљима.

Унутрашњост џамије је без украса, недостају јој још неки детаљи, али то је у основи сведени ентеријер џамије без икаквих украса.

"У сводовима у енетеријеру, који практично крећу од нуле, ствара се утисак небеског свода, спајање с хоризонтом, значи некаква бесконачност у простору", каже Дарко Влаховић.

Објашњава и да је у преклапању полулопти, тзв. калота од којих је састављен објекат, такође присутна симболика. "У игри тих сегмената међу калотама добили смо један тип полумесеца који је опћеприхваћен сyмбол ислама", објашњава Влаховић. Тај симбол видљив је изнутра - дању, а споља - ноћу.

"Диванхана" за дијалог

Новоотворени Исламски центар у Ријеци сада је центар окупљања око 10.000 муслимана који живе у Приморско-горанској жупанији. Ипак, центар није намењен само њима, него и посетиоцима других вера. Тако је екипи РТС-а било дозвољено да чак сними вечерњу молитву у петак.

Имам Мујкановић објашњава да џамија није направљена само зато "да би у њој муслимани клањали", већ да је грађена искључиво да би се у њој ширио међурелигијски дијалог

За тај дијалог обезбеђене су и просторије које делују скоро световно и не бисте их баш очекивали у верском објекту. Тако су на два нивоа смештене просторије за едукацију, конференцијска сала, ресторан.

"Главни део центра је управо тај световни - значи од конгресног центра, диванхане, ресторана, кафе бара и тих пропратних садржаја, јер ми смо у молитвеном делу 5-10 минута, а после тога спуштамо се у неки део где можемо нормално причати. Зато имамо намеру да у центру одржавамо симпозијуме, да привлачимо и друге посетиоце", каже Мујкановић.

Неђад Токалић, који је био координатор изградње, објашњава да катарски емир, који је главни финансијер, сигурно не би у изградњу џамије и исламског центра уложио 10 милиона евра да тај објекат није толико занимљив и специфичан.

Гаранција - цео век 

Захваљујући томе што је новца било довољно, објекат је изграђен за три године, што је врло кратак рок, а није било штедње ни у једном сегменту.

Џамија је грађена од инокса високог квалитета, који је ојачан титанијумом, а матиране плоче имају гаранцију да сто година неће мењати свој изглед. Због тога је неки пореде са свемирским бродом.

Токалић каже да је био један од ретких који се одмах заљубио у пројекат. Данас је, каже, срећан што је успео да одбрани атентичност грађевине.

"С обзиром на то да се конзервативнија страна у нашој заједници тешко носила с тим, ја им данас честитам што су прихватили сва та решења, јер данас ево имамо једно архитектонско чудо и људи нам из целог света долазе", каже Токалић.

Објашњава да по хиљаду људи дневно посети џамију, да долазе из свих крајева света, тако да је пред верницима и запосленима у Исламском центру сада нови задатак - треба да се припреме за дочек туриста. На томе се ради, ту је и продавница сувенира унутар Исламског центра, а план је и да се уврсти у туристичке водиче Приморско-горанске жупаније.