Бијељинско чудо

Бијељина град на шест километра од Србије за последње четири године порасла је за 12 хиљада станоовника, од рата за 60,  тако да данас у овом граду живи 150 хиљада људи. Град је мултиетнички и мека је за инвеститоре, трговце, али и купце којих из Србије има сваког дана. Но и поред свега и Бијељину мучи незапосленост.

У јефтинију куповину наши грађани одлазе и у Бијељину, коју описују као град трговаца, купаца и нових становника. У Бијељину се после рата доселило 60 хиљада људи, па тако она сада има око 150 хиљада становника и у врху је листе босанско-херцеговачких градова који напредују.

"На шест километара од Србије и 40 километара од рампе са Хрватском, Бијељина користи предности. Трговина цвета, другачије од времена када се шверцовало преко Павловића ћуприје, али сви већи трговински ланци региона, ту су спустили цене", каже уредник БН телевизије Слободан Дурмановић.

У сусрет локалним изборима градско руководство пребројало је 12 хиљада нових становника за четири године. Срећа је, кажу, што су у Бјељину после рата долазили људи с капиталом и градским навикама.

"Највећа предност наше општине што смо направили амбијент у који се радо долази и остаје трајно да живи. То је наша предност, и зато за разлику од тог источног дела који се исељава. Направили смо једну мултиетничку средину у којој се поштују људска права", каже градоначелник Бијељине Мићо Мићић.

Београд није далеко, ни аеродром, а близу је и ауто- пут према Загребу. У бијељинској индустријској зони 3 - земљиште се изнајмљује за 10 евра по квадрату, на 5 година у 60 једнаких рата. И дажбине су смањене. За сада, 13 парцела је изнајмљено. Привредницима је важно и што држава подстиче запошљавање.

"Подстицај је добијање бесповратних средстава за запошљавање радника они се тичу, броја запослених радника, да можете да их задржите две године као раднике са сталним радним односом. А по питању, подстицаја за извознике то се тиче нових инвестиција и нових радних места", каже технички директор фирме "Мега дрво" Миленко Стевановић.

За разлику од возача из окружења који се танкују око Бијељине, јер им је цена бензина повољнија, локални таксисти тешко виде рачуницу.

Они кажу да посао све слабије иде и да ко ради регуларно тешко опстаје. После поскупљења горива од таксирања неможе да се заради добро, кажу таксисти.

Град је недавно добио Културни центар, ускоро ће и нову болницу. Међутим, младе у мучи то што тешко налазе посао и то је проблем који не заобилази ни Бијељину.

Центар цивилних иницијатива, после анализе квалитета живота у локалним самоуправама БиХ, упозорава на незапосленост.

Синиша Бенцун из Центра цивилних иницијатива у Бијељини каже да је јавна је тајна да је до запослења у јавним институцијама, јавним предузећима и установама, без обзира да ли се ради о позицијама портира или функцији коју обавља доктор, не можете доћи без неке конкретне везе са неком од политичких партија која је у домену утицаја у тој области.

Шансу у граду чекају многи од осам хиљада уписаних студената, па и будући глумци.

Становници овог града сматрају да треба да добиуе позориште, јер млади глумци, музичари, дизајнери иду на све стране света, освајају награде, а у Бијељини би могли да имају своју полазну тачку коју нажалост немају.

Позоришта нема, али то не кочи ратаре по којима је Семберија препознатљива. Охрабрује споразум о специјалним везама за Србијом.

"Једна од лоших последица граница јесте што су наши пољопривредни произвођачи увек пласирали пољопривредне производе и у Београду и Хрватској, Сарајеву, сада не могу зато што постоји царинско евидентирање, чека се на граници, низ перипетија имају пољопривредни произвођачи, зато су се створили услови да се то ради кроз организовану пољопривредну производњу кроз прераду, кроз извоз који је на други начин организован", каже градоначелник Бијељине Мићо Мићић.

Гранични прелаз не смета етно-селу Станишић због којег се Бијељина нашла на туристичким мапама, посебно за организацију конгреса.

"Има потребе за ширењем, тако да је сад у плану изградња још једног спортског центра, спортских терена, а гради се још један хотел и још једна сала пошто су превазиђени сви досадашњи капацитети", каже управник етно-села Душан Бирчаковић.

Бијељина би да стотинама броји и инвеститоре, покушавајући да искористи термалне воде на којима лежи. За почетак, гради се канализациона мрежа, прва у историји града.