Бугари и Румуни под будним оком ЕУ

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо представио је у Бриселу извештај о поштовању демократије и правне државе у Румунији у оквиру Механизма о сарадњи и надгледања напретка у области правосуђа и борбе против корупције, пренето је у Букурешту.

Извештај који је Барозо представио, далеко је блажи и објективнији од нацрта који је синоћ објавила Европска комисија, у којем је оштро критикована Влада и који тражи од Румунија да испуни одређене задатке, многи од којих су већ давно испуњени или уопште не представљају проблем.

Барозо је рекао да све земље чланице треба да поштују демократију и правну државу - главне принципи Европске уније.

Навео је да ће с "великом пажњом" бити и даље надгледан развој Румуније и поштовање обавеза које је преузео премијер Виктор Понта што се тиче поштовања правне државе и независности правосудног система.

Барозо је рекао да су догађаји у последње три седмице у Румунији изазвали забринутост у Европској унији и Европској комисији, и да је то "пољуљало" поверење у Румунију.

Председник Европске комисије је оценио да премијер Виктор Понта има заслуге у разјашњавању неких проблема, да се са њиме састао и неколико пута разговарао, услед чега се нада да ће преостали проблеми бити решени.

Барозо је рекао да је после тог дијалога Румунија направила "корак уназад са ивице провалије", али ће бити потребно да поштује своје обавезе и додао да ће се надгледање наставити.

Бугарска је прошла нешто боље, а одлука о престанку надзора одложена је за октобар. Од власти у Софиији Брисел тражи да више поштује независност судија и да се озбиљније ухвати у коштац са корупцијом на високом нивоу.

Бугарски премијер Бојко Борисов каже да се у извештају признаје напредак бугарских власти и низ важних уставних и законских реформи од 2007. године.

"Треба урадити још да би поправили оцену", истакао је бугарски премијер.

Извештај о борби против криминала и корупције у Бугарској прати и вест о хапшењу бугарског посланика због мита од 25.000 евра.

Нови извештај до краја године

Барозо је истакао да ће до краја године бити објављен нови извештај о мерама које Румунија тек треба да уради.

Премијер Понта је оценио да је извештај Европске комисије уравнотежен и објективан, а Влада ће наставити као и до сада да применњује закон и поштује демократију и правну државу.

"Треба да строго поштујемо све што смо обећали како би доказали истину и показали да смо били компромитовани, у једном рату који воде људи из земље из политичкихх разлога, против Румуније" рекао је Понта и истакао да је због тога "незаслужено створен неповољан утисак о Румунији, који треба да се поправи".

Понта је навео да осим питања корупције којом се бави извештај Европске комисије, Румунија има и друге велике проблеме са правосуђем, у смислу дугогодишњег тешког функционисања, због десетине хиљада предмета које блокирају судски систем, што погађа обичне Румуне.

О добром правосуђу може се говорити само ако оно решава брзо и оперативно питања свих Румуна, а то чиме се бави Европска комисија односи се само на корупцију, навео је Понта.

Понта је нагласио да је прихватио неке мере у вези са референдумом о
смењивању председника Трајана Басескуа, са којима његова партија није у потпуности сагласна, али у садашњој ситуацији за њега је важније да Румунија буде европска држава, јер он у то верује.

Постепено, како је рекао, истина ће се доказати. Последњих седмица Румунију су оштро критиковали европске институције, неке европске земље, првенствено Немачка, светски медији, сви у истом гласу да је Влада Виктора Понте "извела државни удар", да крши Устав, законе, демократију, не признаје Уставни суд и води земљу на путу ауторитаризма.

То су, тврди Понта, све клишеи које износи Басескуова Демократска либерална партије.

Све је то почело пошто је 5. јула парламентарна већина сменила председнике Сената и Посланичког дома румунског парламента, а 6. јула и председника Републике Трајана Басескуа што ће бити потребно да се потврди на референдуму.

Уставом је предвиђено као законито смењивање председника државе референдумом, а смењивање председника оба дома румунског парламента је такође законом предвиђено у случају да се мења парламентарна већина.