Румунска црква забринута због кризе

Православна црква Румуније позвала је владу да оствари шири дијалог како би се решила криза која је изазвала талас штрајкова у земљи.

"Немогуће је бити индиферентан у тренутку када је румунски народ дубоко незадовољан", истакнуто је у саопштењу Румунске паравославне цркве, преносе новинске агенције.

У Румунији, 90 одсто грађана су православци и црква ужива велики углед и утицај у друштву. Међутим, црква се по правилу држи по страни, тако да овај несвакидашњи потез потврђује да се земља суочава са великим изазовима.

Грађани већ десет дана протестују и траже укидање мера штедње и одлазак председника Трајана Басескуа и владе.

Огласио се и бивши краљ Румуније Михаел који апелује да се нађе излаз из садашње кризе. "Политичари треба да одговоре на легитимну забринутост румунског народа", истиче се у његовом саопштењу.

Иначе, протести у Румунији нису масовни као у Грчкој, Италији или Француској, али су највећи у последњој деценији.

Непосредан повод за садашњи излив незадовољства, који је почео 12. јануара, била је смена једног званичника из министарства здравља, који се успротивио приватизацији у тој области. Грађани су га подржали, јер страхују од нових намета на плате и пензије.

Узроци садашње кризе, међутим, много су дубљи и грађани поручују да више не могу да носе терет штедње и стабилизације, док милиони одлазе у приватне руке због криминала и корупције.

Влада је, да би ублажила дефицит у буџету, средином 2010. године смањила плате у јавном сектору за 25 одсто, "заледила" пензије и повећала порез на промет пет процената.

Премијер Емил Бок, који се уз Басескуа сада нашао на удару, тврди да се економија стабилизовала и да ускоро треба очекивати конкретна побољшања животног стандарда, али грађане као да је већ издало стрпљење.

На протестима се тражи одлазак владе и расписивање ванредних парламентарних избора. Када би Румуни сада изашли на биралишта, владајућа Демократско либерална партија претрпела би тежак пораз, пошто је тренутно подржава свега 18 одсто грађана.

Парламент је недавно одлучио да се, због уштеда, парламентарни и локални избори одрже истовремено, највероватније на јесен ове године, мада датум још није одређен.