Митрополити агенти

Дух комунизма поново опседа Бугарску, где је откривено да су готово сви највиши свештеници православне цркве били агенти политичке полиције у време комунистичког режима, преноси АФП.

Листа коју је објавила парламентарна комисија за отварање архиве тајне службе открива да су од садашњих 15 митрополита чак 11 били сарадници злогласне Државне сигурности која је била задужена да прати особе осумњичене за "антикомунистичко понашање".

Поред имена тројице митрополита, на листи агената и сарадника тајних служби није се нашло ни име 97.годишњег патријарха Максима.

Документ комисије не повлачи никакве правне последице, али има моралну тежину.

Бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је да је шокиран овим налазом, док је група нижих свештеника са југозапада земље објавила саопштење у коме наведене митрополите проглашава "апостатима" - отпадницима - и тражи њихово удаљавање из цркве.

Калин Јанакијев, професор филозофије на Универзитету у Софији и уредник верског магазина "Хришћанство и култура", рекао је да је црква била жртва Државне сигурности која је "бирала, гајила, унапређивала и постављала митрополите".

"Митрополити су доживотно изабрани. Они не могу да поднесу оставку, али треба да се покају", изјавио је Јанакијев бугарској телевизији.

Многи у Бугарској су се изненадили што се патријарх Максим, који је изабран још у доба комунизма 1971. године, није нашао на листи.

"На Светом Синоду је да одлучи шта ће учинити. Али, сигуран сам да ће им народ опростити уколико се покају", истакао је Емил Велинов, шеф специјалног владиног одбора за верска питања.

Ускоро саопштење Синода

Свети Синод засад ћути, али је патријарх обећао да ће ускоро издати саопштење.

Синод је покушао да спречи парламентарну комисију да објави своје налазе, страхујући да би то могло да изазове раскол у цркви и предодредити наследника патријарха Максиму након његове смрти.

"На помолу нови раскол у Синоду", "Црква се поново цепа", само су неки од наслова у бугарској штампи.

Током 90-их година прошлог века, поједини свештеници су покушали да доведу у питање легитимитет Максимовог избора на чело цркве тако што су изабрали алтернативног патријарха, Пимена, изазвавши поделу у цркви у којој је чак било и физичких обрачуна.

Након Пименове смрти, 1999. године, ситуација се донекле смирила, али је поверење народа у црквене великодостојнике остало пољуљано.

Недавно истраживање је показало да Бугарска православна црква, којој припада 80 одсто од 7,4 милиона становника, губи популарност у народу.

Иако се 70 одсто Бугара изјашњавају као верници, свега 10 одсто сматра одлазак у цркву важним делом своје вере.