Чекајући хрватски референдум

Грађани Хрватске сутра одлучују да ли желе да приступе Европској унији. Референдум ће, кажу хрватске власти, додатно афирмисати европски пут Хрватске, чија ће круна бити чланство у Унији идуће године.

Противници, око 33 одсто популације, сматрају да је Европској унији истекло време и да је за Хрватску боље да настави самостално.

Референдумско "Да" Европској унији, Хрватску ће и дефинитивно лансирати у европску породицу којој, како тврди званични Загреб, одувек припада.

На последњем референдуму 1991. године, бивша југословенска република пресудила је дезинтеграцији социјалистичке државе. Двадесет година касније, тежи да се интегрише.

''Хрватска ће ојачати своју позицију у Европи и свету и свако од нас постаће грађанин Европске уније. Гласајте на референдуму 22. јануара и подржите европску будућност. Одлука је ваша'', поручила је грађанима Весна Пусић шефица дипломатије Хрватске.

Европска унија, међутим, није земља дембелија, шале се познаваоци прилика. Под строгим оком канцеларке Меркел и немачких финансијских стручњака, Хрватска ће морати да се лиши много чега не би ли се уклопила у прописани буџетски дефицит, ниво задужености и ниво инфлације.

"Хрватска улази са једним доста негативним миразом, са јако великом задуженошћу. Додуше, Хрватска је много изградила, нарочито у путној мрежи, завршила је оно што Србија тек треба сад да ради, цесте и аутопутеве. Али је зато накупила преко 40 милијарди евра дуга, што у овој кризи и није тако лако'', сматра професор Предраг Симић са београдског Факултета политичких наука.

И незапосленост у Хрватској расте, достигла је 18 одсто. Док заговорници европског чланства верују да ће оно подстаћи економски раст и отварање нових радних места, евроскептици се питају: зашто би се Хрватска бацала под точкове историје који, у време тешке кризе, прете да прегазе Европску унију.

Професор Симић каже да се у случају уласка Хрватске у ЕУ стручњаци служе истом метафором.

''Често се цитира један британски професор који је хрватски улазак у ЕУ прокоментарисао као долазак на журку у 5 сати ујутру, у време када је већ све поједено и попијено и, кад се може веома мало добити'', објаснио је Симић.

Има и Европљана, који негодују због нових чланица јер страхују од њихових дугова. А има и ретких земаља које сматрају да могу боље да живе ван удружене Европе, попут Норвешке, која је чланству у Унији, на референдуму, двапут рекла не. Такву позицију себи је приуштила још само Швајцарска.