Мање плате или банкрот

Премијер Грчке Лукас Пападемос позвао је синдикалне лидере да хитно прихвате даље смањење трошкова рада и упозорио да би, у супротном, међународни зајмови за спасавање могли да пресуше, што би гурнуло земљу у "неконтролисани банкрот" у марту.

Пападемос је упозорио да ће одлуке које буду донете у следећих неколико дана, пре средине јануара када у Атину треба да стигну међународни инспектори, познати као тројка, одредити да ли ће земља задржати евро или ће вратити драхму која је до 2002. била грчка валута, преноси АП.

Грчка опстаје захваљујући пакету за спасавање од 110 милијарди евра који су јој у мају 2010. одобрили Европска унија и Међународни монетарни фонд.

Атина је у замену за ту помоћ увела строге мере штедње, а у току су преговори о финализовању детаља другог међународног пакета од 130 милијарди евра.

"Без споразума са тројком и новог финансирања Грчка се суочава са опасношћу од неконтролисаног банкрота у марту", упозорио је Пападемос синдикалне лидере и представнике послодаваца.

"Уколико желимо да сачувамо наше најзначајније достигнуће - учешће у евру и избегнемо огромну вертикалну девалвацију прихода до које би довели неконтролисани банкрот и излазак из еврозоне, морамо да прихватимо краткорочно смањење прихода", рекао је Пападемос.

Премијер је подсетио да тројка захтева преиспитивање трошкова рада како би се повећала ослабљена конкурентност и смањила висока незапосленост и упозорио да земља неће добити следећу траншу међународног зајма за спасавање која је од виталног значаја уколико не буду предузете значајне мере.

Страх од још веће незапослености

Влада је до сада одбацивала такве позиве у страховању да би то имало велики утицај на незапосленост у време када је већ без посла близу 900.000 Грка.

Пападемос је, међутим, рекао да су кредитори Грчке поново позвали на ревизију "низа" питања везаних за тржиште рада, укључујући минималне плате које сада износе нешто више од 750 евра.

"Уколико не учинимо неопходна прилагођавања, сигурно не можемо очекивати да остале чланице ЕУ и међународне организације наставе да финансирају земљу која се не прилагођава реалности и не решава своје проблеме", рекао је Пападемос.

Водећи грчки синдикат у приватном сектору ГСЕЕ раније је одбацио позиве за смањење трошкова рада и инсистирао на томе да се послодавци придржавају важећих споразума о платама.

Иначе, Грчка је узела прву помоћ за спасавање након што је вртоглави раст трошкова позајмљивања блокирао њен приступ тржиштима новца. Социјалистичка влада те земље је тада скресала пензије и плате и у више наврата подизала порезе.

Други пакет за спасавање је договорен у октобру пошто је постало јасно да први пакет зајмова неће бити довољан. У оквиру тог споразума је, такође, предвиђено да приватни кредитори отпишу 100 милијарди евра дуга како би се успоставила његова одрживост.

Дуг Грчке је у 2011. години премашио 160 одсто бруто домаћег производа, а отписом 100 милијарди евра био би смањен на око 120 одсто БДП до 2020. године.

Грчка је из првог зајма ЕУ-ММФ од 110 милијарди евра до сада добила 73 милијарде евра.