Игуман "свађа" Атину и Москву

Хапшења старешине светогорског манастира Ватопед, игумана Јефрема, оптуженог за вишемилионску превару државе, изазвало је несугласице између Москве и Атине.

Јефрем (56) је ухапшен крајем прошле седмице и од тада је био у монашкој ћелији у манастиру, под надзором полиције. Синоћ је пребачен у притвор, где чека почетак суђења.

Оптужница га терети за вишемилионску превару, јер је наводно заменио безвредно земљиште манастира Ватопед за државне поседе и скупе зграде у Атини. Истрагом је утврђено да је држава тим уговорима оштећена за 138 милиона евра, пренели су грчки медији.

Овај случај, познат и као афера "Вистонида", потресао је конзервативну грчку владу која је на власти била од 2004. до 2009. године, што је тада резултирало оставкама тројице министара.

Русија је оценила да игуманово хапшење представља кршење људских права, а Московска патријаршија је изразила забринутост због тог "неочекиваног догађаја".

"Веома смо забринути због одлуке грчког суда да га држи у притвору пре суђења, упркос препорукама Европског суда за људска права", саопштило је руско Министарство спољних послова.

Челник управе Московске патријаршије за прекограничне институције, митрополит Хиларион, такође је изјавио да је Јефремово хапшење изненадило и забринуло руске православне хришћане и навело их "да се замисле око правих разлога" тог хапшења.

Грчко Министарство спољних послова је одговорило да "Грчка не прихвата замерке по питању поштовања људских права".

"Грчка је држава у којој влада закон, с дугом демократском традицијом и традицијом поштовања људских права, у којој се у потпуности поштује независност правосуђа и постоји јасна разграниченост овлашћења. Грчка не прихвата замерке по том питању", поручио је портпарол грчког министарства Григорис Делавекурас.

Афера је названа "Вистонида" по језеру у префектури Ксанти, за које је манастир тврдио да га је пре хиљаду година добио на поклон, што држава није признала.

Манастир је на име власништва над језером куповао некретнине, од којих је неке одмах продавао по високим ценама, што је држава назвала богаћењем од "продаје магле".