Милановић добио мандат

Лидер Социјалдемократске партије (СДП) Зоран Милановић добио је од хрватског председника Иве Јосиповића мандат за састављање нове владе.

Јосиповић, који је у свом седишту на Пантовчаку примио шефове те коалиције и Милановића, рекао је да Милановић има 30 дана да представи владу и програм.

"Мандат је велика обавеза и чека нас велики посао да извучемо Хрватску из кризе. Једини начин за то је привредни раст", рекао је Милановић, додавши да треба вратити поверење и систем.

Разговору с председником присуствовали су, поред Милановића, шефови странака које имају већину у Сабору – Хрватске народне странке Радимир Чачић, Истарског демократског сабора Иван Јаковчић и Хрватске странке умировљеника Силвано Хреља.

Према коначним потпуним резултатима, "Кукурику коалиција" је на изборима освојила 80 мандата, односно довољно посланичких места за предлагање мандатара владе.

Државна изборна комисија је након избора примила десет жалби које је одбила, па су јуче могли да буду проглашени коначни резултати избора.

Од укупно 151 посланика, "Кукурику коалиција" има 80 посланика, ХДЗ 47, лабуристи и Хрватски демократски сабор Славоније и Барање по шест, независна листа Ивана Грубишића два и Хрватска сељачка странка и Хрватска странка права "Др Анте Старчевић" по један мандат.

Мањине имају осам посланика, од тога Срби три из Самосталне демократске српске странке, а посланик Чеха и Словака је из Хрватске народне странке, која је чланица "Кукурику коалиције".

Биографија мандатара владе Зорана Милановића

Мандатар нове хрватске владе Зоран Милановић председник је Социјалдемократске партије у Хрватској и челни човек Кукурику коалиције, коју осим СДП-а чине и Хрватска народна странка (ХНС), Истарски демократски сабор (ИДС) и Хрватска странка умировљеника (пензионера) (ХСУ).

Те четири странке имају 80 од укупно 151 мандата, а члан ХНС-а је и један од осам мањинских посланика.

Милановић је рођен у Загребу 30. октобра 1966. где је провео детињство и завршио прво Центар за управу и правосуђе (ЦУП), а онда и Правни факултет где је дипломирао као изврстан студент и добитник ректорове награде, након што је постигао велик успех на такмичењу из међународног права у Хагу.

Након студија, Милановић се запослио као приправник на Трговачком суду у Загребу, а 1993. одлази у Министарство спољних послова.

Као представник ОЕБС-а 1994. одлази у мировну мисију у тада ратом захваћени Нагорно Карабах у Азербејџану, а 1996. именован је саветником у хрватској мисији у ЕУ и НАТО-у у Бриселу, где је 1998. завршио постдипломске студије европског и компаративног права и стекао титулу магистра.

Крајем 1999. са супругом Сањом Мусић Милановић враћа се у Загреб, где се учланио у СДП.

Након што је та странка изгубила парламентарне изборе, Милановић 2004. године ставља на располагање свој мандат помоћника министра спољних послова и на позив тадашњег председника и оснивача СДП-а Ивице Рачана долази у страначку централу, где постаје члан новооснованог Извршног одбора странке и међународни секретар с посебним задужењем одржавања контаката с другим политичким странкама.

Обавља дужности у партијској хијерахији до априла 2007. и смрти Ивице Рачана, који га је препоручио као свог наследника.

Пре ванредних унутарстраначких избора, Милановић је ускоро објавио своју кандидатуру за шефа странке.

Почетком јуна 2007. је на 10. ванредној изборној конвенцији странке, са освојених 825 од укупно 1.500 гласова страначких делегата изабран за председника СДП-а, победивши Милана Бандића и Тонина Пицулу у првом, а Жељку Антуновић у другом изборном кругу.

Челно место у СДП-у потврдио је и на редовним страначким изборима у мају 2008, неколико месеци након што је СДП изгубио изборе.

Као шеф СДП-а и шеф клуба странке у Хрватском сабору Милановић се искрисалисао као вођа опозиције.

Након две године сарадње и контаката, ове године СДП потписује коалициони споразум с ХНС-ом, ИДС-ом и ХСУ-ом и као Кукурику коалиција 4. децембра излазе на изборе и побеђују.

Милановићева жена Сања ради као доктор наука из подручја епидемиологије у Хрватском заводу за јавно здравство у Загребу. Имају три сина - Анту, Јакова и Марка.