Кад ватра капље с неба у Украјини – ескалација рата, или полигон за тестирање оружја

Блештави трагови светлост, праћени шиштањем и бројним експлозијама пробудили су у четвртак ујутро мештане Дњепра. У протеклих 1.000 дана рата у Украјини, нису видели ништа слично. Синхронизовани бараж, испоставило се, биле су експлозије бојевих глава потпуно нове руске ракете, због које ће челници НАТО-а и представници Украјине, колико у уторак, одржати хитну седницу. Непосредно пре лансирања новог пројектила, Москва је о намерама обавестила Вашингтон. Кијев од Американаца затражио нови противракетни систем, исти онај који су САД, пре иранског напада, распоредиле у Израелу.

Украјински парламент отказао је седницу, након наводног упозорења да би се зграда могла наћи на мети пројектила, које противваздухопловна одбрана те државе једноставно не може да пресретне.

Први пут од почетка рата, украјински посланици неће одржати седницу због потпуно нове опасности – новог руског пројектила који је непуна 24 часа раније погодио Дњепар. Балистичка ракета средњег домета "орешник", која на удаљеност од 5.000 километара наводно путује десет пута брже од звука.

Готово истовремено, извори у Бриселу су навели да је НАТО, за уторак, на захтев Кијева заказао хитну седницу Савета за Украјину, коју чине амбасадори држава чланица НАТО-а и представници Украјине.

Званичници НАТО-а нису коментарисали дневни ред састанка, али је украјински министар спољних послова Андриј Сибига најавио "конкретне резултате", наводећи да руски напад на Дњепар представља "озбиљну ескалацију рата".

Реакције Кијева и Брисела уследиле су свега 24 часа од када је серија експлозија потресла Дњепар и покренула лавину спекулација какво је, у ствари, оружје испаљено на фабрику наоружања у том украјинском граду.

"Орешник", РС-26 – шта је пало на Дњепр?

Руско министарство одбране обзнанило је да се ради о пројектилу средњег домета названог "орешник", или "лешник", којима су погођена постројења украјинског војноиндустријског комплекса у Дњепру.

"Оружане снаге су 21. новембра 2024. године, као одговор на употребу америчког и британског далекометног оружја против објеката на територији Руске Федерације, извеле комбиновани удар на један од објеката војноиндустријског комплекса Украјине. Први пут у борбеним условима у нападу је успешно коришћена балистичка ракета средњег домета са безнуклеарном хиперсоничном опремом 'орешник'. Циљ лансирања је постигнут. Све бојеве главе су достигле циљ", навело је руско Министарство одбране.

Претходно, председник те државе Владимир Путин је упозорио да је лансирање "орешника" одговор на напад Украјине америчким и британским пројектилима дугог домета.

Регионални сукоб је, како је објаснио Путин, тиме добио елементе глобалног.

Елементи глобалног сукоба избегнути су тако што је Кремљ, тачно 30 минута пре лансирања "орешника" упозорио Вашингтон да ће испалити пројектил на Украјину.

"Потврђујем да је Русија лансирала експерименталну балистичку ракету средњег домета. Пројектил је заснован на ракети РС-26. Упозорени смо непосредно пре лансирања", потврдила је портпаролка Пентагона Сабрина Синг.

Украјинска обавештајна служба је, дан након експлозија у Дњепру, објавила да је ракета летела брзином 11 пута већом од брзине звока, те да је од Астраха, одакле је лансирана, летела тачно 15 минута.

Комсомолска правда је објавила да нови пројектил може носити од три до осам бојевих глава, које се засебно могу наводити ка циљевима.

Власти у Кијеву су, одмах, затражиле од Американаца да им испоруче противваздушни систем ТХААД, какав је недавно распоређен у Израелу у јеку опасности од осветничких напада Ирана.

Русија је, истовремено, навела да је напад "орешником" одговор на дозболу које су САД и Британија дали Украјинцима за акције пројектилима АТАКМС дубоко на територији Русије.

Кремљ је објавио и да су украјинске снаге на Русију у уторак ислалиле укупно шест ракета АТАКМС, док је дан касније испаљено неколико беританских пројектила "сторм шедоу" и америчких ХИМАРС-а.

На тај начин, сматрају руске власти, Британија и Америка директно су се укључуле у рат у Украјини.

Претходно, Бела кућа је оптужила Путина да је сам изазвао ескалацију, пошто је у рат увео севернокорејске војнике.