Путин: Наставићемо тестирање нове ракете "орешник"; Кијев: Руси стрељали пет ненаоружаних украјинских војника

Председник Володимир Зеленски рекао је да Украјина ради на развоју нових типова противваздушне одбране како би се супротставила новим ризицима након руског распоређивања нове ракете средњег домета у 33-месечном рату.

Зеленски је такође рекао да је свету потребан озбиљан одговор на распоређивање како би се лидер Кремља, Владимир Путин, уплашио да прошири рат и осетио праве последице својих поступака.

(Reuters)

Русија ће наставити са тестирањем хиперсоничне ракете "орешник" коју је дан раније испалила на Украјину и започети серијску производњу новог система, рекао је руски председник Владимир Путин.

"Додаћу да данас у свету не постоји противмера на такву ракету, нити средства за њено пресретање. И још једном ћу нагласити да ћемо наставити са тестирањем овог најновијег система. Неопходно је успоставити серијску производњу", рекао је Путин.

(Reuters)

Руски војници стрељали су петорицу заробљених бранилаца Украјине, који су заробљени код Угледара у Доњецкој области, саопштило је Главно тужилаштво Украјине.

Укринформ преноси да су према оперативним подацима, 2. октобра руске трупе су упале на положаје Оружаних снага Украјине у близини града, а током офанзиве ухватили су пет ненаоружаних бранилаца.

Једног од заробљеника руска војска је убила у шумовитој области, остали су одведени на цесту под нишаном аутоматског оружја, где су и стрељани.

(Укринформ)

У Русију се вратило 46 становника Курске области, које је насилно протерала украјинска војска, изјавила је руска комесарка за људска права Татјана Москалкова.

Како је појаснио председник руског Црвеног крста Павел Савчук, ослобођени се тренутно крећу ка белоруско-руској граници, пренела је агенција РИА Новости.

У Русији им је припремљена примарна хуманитарна помоћ.

(Танјуг)

Одлука Украјине да користи противпешадијске мине за одбрану од Русије је за жаљење, изјавио је портпарол немачког Министарства спољних послова након што је председник САД Џозеф Бајден одобрио њихову испоруку Кијеву.

"За жаљење је што се Украјина осећа принуђеном да предузме такве кораке док се овај рат наставља", рекао је портпарол, пренео је Ројтерс.

Немачка и Украјина су потписнице Отавске конвенције о забрани употребе или преноса противпешадијских мина.

Отавска конвенција, односно Конвенција о забрани употребе, складиштења, производње и транспорта противпешадијских мина и њихово уништавање, у потпуности забрањује противпешадијске мине.

До маја 2009. године укупан број земаља које су прихватиле одредбе споразума је 156, док чак 37 држава укључујући Кину, Индију, Русију и САД није потписало конвенцију нити прихватило њене одредбе.

(Reuters)

Министарство одбране Русије саопштило је да су све бојеве главе балистичке ракете средњег домета "орешник" стигле до украјинског војноиндустријског комплекса у Дњепру (бивши Дњепропетровск).

"Оружане снаге су 21. новембра 2024. године, као одговор на употребу америчког и британског далекометног оружја против објеката на територији Руске Федерације, извеле комбиновани удар на један од објеката војноиндустријског комплекса Украјине. Први пут у борбеним условима у нападу је успешно коришћена балистичка ракета средњег домета са безнуклеарном хиперсоничном опремом 'орешник'. Циљ лансирања је постигнут. Све бојеве главе су достигле циљ", наводи се у саопштењу, преноси Тас.

Председник Русије Владимир Путин је у четвртак увече саопштио да је Украјина употребила западно оружје дугог домета против руске државе, због чега је регионални сукоб добио елементе глобалног. Он је такође рекао да је један од најновијих руских ракетних система средњег домета, балистичка ракета 'орешник', тестиран у борбеним условима.

(Танјуг, Тас) 

Западне земље почињу да схватају да ће од Украјине остати само неки део, изјавио руски министар спољних послова Сергеј Лавров на састанку са омладином Белорусије.

"Када је наша специјална војна операција почела после 10 година након пуча, када смо и (руски председник Владимир) Путин и сви ми покушали да објаснимо Западу да иде у погрешном правцу, подржавајући овај нелегитимни режим, па чак и увлачећи и НАТО у то, почели су да говоре: 'Рекли смо вам да је Украјину требало примити у НАТО, онда је Русија не би напала.' То је била њихова порука", рекао је Лавров.

"И сада ови сценаристи почињу да схватају развој ситуације, као и то да ће од Украјине остати само део, и кажу: 'Хајде сада да престанемо, па да овај део прихватимо у НАТО', а други кажу: 'Не можемо, станите, морамо да докрајчимо Путина, јер ако га не докрајчимо, он ће нас све напасти“, додао је Лавров, преноси Тас.

(Танјуг, Тас)

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да је Русија показала способност да одговори на западне акције употребом балистичких пројектила и оценио да одлазећа америчка администрација наставља да иде путем ескалације сукоба у Украјини.

"Видимо да одлазећа администрација америчког председника Џозефа Бајдена радије иде даље путем ескалације и то чини прилично непромишљеном ескалацијом", рекао је Песков новинарима.

Према његовим речима, руски председник Владимир Путин био је и остаје отворен за контакте о решавању украјинског сукоба и преласку на "мирну путању".

"Што се тиче отворености за дијалог, председник је и у јучерашњој изјави истакао спремност на било какве контакте, како у циљу деескалације, тако и ради избегавања даље ескалације и уласка у мирне воде. Због тога је отвореност председника за контакте била, јесте и остаје актуелна до данас", навео је Песков, преноси РИА Новости.

Он је истакао да је Русија послала Сједињеним Америчким Државама аутоматско упозорење о лансирању "орешника" због чињенице да је ракета балистичка. 

"Није било контаката са садашњом администрацијом америчког председника Џозефа Бајдена. С друге стране, јучерашње саопштење је било веома, веома разумљиво и логично. Због тога не сумњамо да је Вашингтон имао прилику да се упозна са овом изјавом и разуме је", рекао је Песков.

(Танјуг, РИА Новости)

Западне земље треба најозбиљније да схвате изјаву руског председника Владимира Путина, у којој је говорио о украјинском сукобу и примени нове руске балистичке ракете "орешкин", изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан за радио Кошут.

Мађарски премијер је рекао и да се јавна комуникација у различитим земљама одвија различито, али да "ако у Русији председник нешто каже, то нису празне речи", пренео је портал Portfolio.hu.

Он је подсетио да је Украјина сусед Мађарске и да "није потребно много маште да се замисли колико брзе и неочекиване могу бити последице рата у суседној земљи".

"Опасност је неминовна. Ове вести говоре о непосредној ратној опасности Мађарске", рекао је Орбан.

Поводом ступања на дужност новоизабраног председника САД Доналда Трампа, Орбан је рекао да "свако ко је био војник и чувао стражу зна да је ноћ најмрачнија пред зору".

(Танјуг)

Међународна хуманитарна организација за деминирање "ХАЛО Украјина" од почетка руског напада на ту земљу очистила је од мина више од 5.928.000 квадратних метара украјинске територије, изјавио је данас шеф те организације Пит Смит.

"'ХАЛО Украјина' је прегледала подручја површине 30.411.000 квадратних метара и утврдила да су контаминирана минама или другим остацима ратних дејстава", казао је Смит за агенцију Укринформ.

Он је такође додао да је ова организација до сада открила 32.140 мина и других експлозивних направа. На питање да ли би употреба антиперсоналних мина које су Украјини испоручиле САД успорила напредовање руских снага, Смит је одговорио да његова организација није војна, већ међународна непрофитна хуманитарна организација за деминирање која од 2016. подржава напоре на чишћењу украјинских територија.

"Украјинске власти су одлучиле да не постављају антиперсоналне мине из САД у густо насељеним подручјима. Њихово коришћење повећало би обим нашег посла после завршетка рата", навео је шеф "ХАЛО Украјине", додајући да би разминирање таквих подручја захтевало велике финансијске и људске ресурсе, као и много времена.

(Укринформ)

Сједињене Америчке Државе увеле су нове санкције руској Гаспром банци, што значи да та банка не може више да обавља било какве трансакције са америчким финансијским системом.

Забрањује јој се трговина са Американцима и замрзава имовина у Сједињеним Америчким Државама.

(Reuters)

НАТО и Украјина састаће се у уторак у Бриселу како би разговарали о руском нападу хиперсоничним ракетама средњег домета, саопштиле су дипломате. 

Састанак савета НАТО–Украјина одржаће се на нивоу амбасадора и сазвао га је Кијев након напада на град Дњепар, рекли су званичници, пренео је Гардијан, позивајући се на АФП.

Русија је јуче први пут лансирала нову балистичку ракету изнад Украјине.

Украјинско ваздухопловство првобитно је навело да је реч о интерконтиненталној балистичкој ракети, чије је лансирање било из Астраханске области, вероватно са полигона Капустин Јар.

Руски лидер Владимир Путин саопштио је да је руска војска напала Дњепропетровску област ракетним системом средњег домета "орешник".

(Танјуг, Гардијан)

Немачка војска почела је да припрема компаније у тој земљи за случај избијања рата, пошто би у таквој ситуацији економији претиле обимне рестрикције, пренели су данас немачки медији.

Према писању листа Франкфуртер алгемајне цајтунг, немачке оружане снаге Бундесвер однедавно припремају фирме за случај рата на основу "Оперативног плана Немачка" о чему су се политичари договорили. Прва верзија овог стратешког документа има 1.000 страна, а детаљи плана су поверљиви.

У документу су, наводи се, набројане све зграде и објекти инфраструктуре које посебно треба заштитити из војних разлога, а документ такође садржи планове како треба поступити у случају да дође до могуће претње Русије. Улога економије је у овим плановима јасно одређена, преноси немачка НТВ. Привредна комора Хамбурга била је први домаћин скупа на којем су представници релевантних фирми добили директне савете за случај ратне ситуације.

Потпуковник немачке војске Јерн Плишке саветовао је компанијама да на сваких 100 запослених обуче најмање пет додатних возача камиона који им нису неопходни. "Седамдесет одсто свих камиона на немачким путевима возе људи из источне Европе. Ако тамо избије рат, где ће ти људи бити?", казао је Плишке, објашњавајући разлог за овакву меру.

Он је такође сугерисао да у случају ванредне ситуације свака фирма треба да има конкретан план о томе шта очекује од својих запослених током кризе.

Према његовим речима, важно је да се сви запослени адекватно припреме како би се осетили што сигурније, а саветовао је и представнике компанија да набаве дизел генератор или властиту ветротурбину. ФАЗ додаје и да се скупови попут тог у Хамбургу организују широм целе Немачке.

(Танјуг)

Украјински парламент отказао је седницу због нове опасности од напада.

Блумберг преноси да тај потез долази након што је Москва јуче испалила експерименталну балистичку ракету средњег домета на Украјину.

Како су најавили званичници, пленарна седница ће се наставити следеће недеље.

Украјина је саопштила да је Русија јуче лансирала нову врсту балистичке ракете на град Дњепар, у последњој ескалацији непријатељстава и алармантном сигналу западним присталицама Кијева. 

(Танјуг, Блумберг)

Чешки министар спољних послова Јан Липавски допутовао је у посету украјинској престоници.

"Јутрос сам стигао у Кијев. Занима ме како се Украјинци носе са бомбардовањем, како функционишу чешки пројекти на терену и како боље организовати међународну помоћ у наредним месецима. Овде ћу разговарати о свему овоме", објавио је Липавски, преноси Укринформ.

У руском нападу дроновима на североисточни украјински град Суми, јутрос су убијене две особе, а повређено их је 12, саопштиле су регионалне власти.

Град су јутрос напала три дрона, а у нападу је оштећено 12 стамбених зграда, пет приватних станова, продавница и три аутомобила, јавио је Ројтерс позивајући се на саопштење регионалних власти.

У недељу увече, у ракетном нападу на Суми, убијено је 11, а повређено 89 људи.

(Reuters)

Мађарска ће се одрећи руских енергената само ако добије бољу понуду, а за сада није примљен бољи предлог, изјавио је мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто.

То министарство је саопштило да је Сијарто на конференцији за новинаре након састанка Савета Европске уније о трговинским питањима у Бриселу рекао да Мађарска инсистира да набавка енергената треба да остане искључиво у националној надлежности, пренела је МТИ.

"Тако да одбијамо сваки покушај да се утиче на то како, одакле и од кога купујемо енергију. То је питање националне безбедности и суверенитета. Безбедност снабдевања енергијом је део националне безбедности и нећемо прихватити никакво мешање у разговоре о питањима енергетске безбедности", рекао је Сијарто. Додао је да је мађарско искуство да је Русија "поуздан добављач".

Сијарто је рекао и да је политику санкција против Русије обележило "велико лицемерје".

"Овде у Бриселу стално добијамо пацке због тога што се нисмо искључили из система дотока руске енергије... Али ако погледате како су се повећале испоруке руског течног природног гаса, онда можете видети да је, на пример, Француска повећала свој увоз течног природног гаса из Русије за 110 одсто за шест месеци. Око 87 одсто руског течног природног гаса који стиже у западну Европу иде у Француску, Белгију и Шпанију“, додао је Сијарто.

(Танјуг, МТИ)