Животић: Украјинска офанзива почела у пуном смислу, нико не рачуна на завршетак сукоба у овој години

Професор Филозофског факултета Александар Животић каже за РТС да је, ако се погледа шта се дешава у последњих недељу дана у Украјини, чињеница да је пре отприлике недељу дана почела украјинска офанзива у пуном смислу.

"То се, пре свега, види на јужном фронту, на запорошком правцу. Продор послењих неколико дана је очит. Види се да је прва руска линија пробијена, да су у протеклих 48 сати подишли и другој линији и видећемо како ће се то развијати у наредним данима", истиче професор Животић.

Наводи да има мањих померања и на правцу Бахмута, односно тамо где је некада био град јер га, како каже, више нема.

"Територија града се сада претвара у једну, под наводницима, неутралну зону. Украјинци контролишу висове и сам простор некадашњег урбаног дела је под ватром. На другој страни, Руси контролишу источне делове, тако да је остатак града и под њиховом ватром. Имамо неку врсту пат позиције", објашњава Животић.

Каже да су дешавања од ноћас карактеристична – обострани напади из ваздуха, пре свега дроновима.

"Ово је вероватно најмасовнији украјински напад на руску територију - од Брјанске области, области Орела и Тулске области, до Пскова, где је гађан аеродром и то, како снимци показују, доста успешно јер се види да је неколико транспортних авиона запаљено, а изгледа и један стратегијски бомбардер", наводи Животић.

"Западна штампа јури сензационалистичке наслове"

Један од наслова у дневној штампи каже да драматично расте број погинулих украјинских бораца. Њујорк тајмс процењује да од почетка рата Руси имају 300.000 жртава, а Украјинци 190.000, док обе стране наводно крију податке о погинулима.

Професор Животић истиче да западна штампа јури сензационалистичке наслове од почетка сукоба.

"Те бројке које се појављују, а Њујорк тајмс је један од тих који предњачи са преувеличавањем, претеране су у сваком смислу. Мислим на губитке и једне и друге стране. Они јесу велики, али ове бројке нису тачне, сигурно су вишеструко мање", тврди Животић.

"Руски циљеви магловити, мало се помиње демилитаризација"

На питање да ли су се циљеви Русије и Украјине променили од почетка рата, професор Животић каже да су руски циљеви поприлично магловито постављени од самог почетка сукоба.

"Говорило се тада о демилитаризацији и денацификацији, стигло се до анексије четири области Украјине и сада, када гледате руске медије и иступања руских званичника, тешко да можете да схватите који су сада циљеви. Они сада говоре да би требало уважити стање на терену, уважити историјско право и уважити резултате референдума који су организовани претходне јесени", наводи Животић.

Наглашава да се мало помиње демилитаризација, иако руски званичници често кажу да је успешно врше, док се денацификација помиње само као пропагандна флоскула, да би инсистирање на анексији делова територије јасно говориоло да циљ тренутно иде у том правцу.

Животић истиче да је и са украјинске стране тешко говорити о циљевима, с обзиром на то да је сама земља нападнута.

"Прво су циљеви били да се тај напад заустави, потом се говорило о нечему више како је почела западна помоћ да пристиже. Први успеси на фронту су подигли крила, тако да се сада говори о повратку на стање из 1991. године", наводи Животић.

"Украјина је данас незванични члан НАТО-а"

О евентуалном и очекиваном приступању Украјине НАТО-у, професор Животић каже да Украјина ужива огромну помоћ НАТО-а и да је она сваким даном све већа.

"Јуче је обелодањен нови пакет војне помоћи. С обзиром на саму природу односа, Украјина суштински делује као придружени члан НАТО-а. После самита НАТО-а у Литванији, који се десио пре неколико месеци и после формирања савета Украјина-НАТО, успостављени су механизми сталне војне помоћи, координације и консултације", истиче Животић.

Наглашава да зато суштински можемо рећи да је Украјина данас незванични члан НАТО-а.

"Обука украјинских пилота за Ф-16 суштински није почела"

Професор Животић каже да обука украјинских пилота за авионе Ф-16 суштински није још увек почела.

"Она се спроводи у неколико европских земаља. Те земље су се кандидовале да врше обуку. Обука је почела више у неким пробним варијантама на тренажерима, али обука у конкретном смислу за Ф-16 почеће на територији пре свега источноевропских земаља почетком октобра", објашњава Животић.

На питање када очекује укључивање авиона Ф-16 у сукоб и шта ће то значити за зараћене стране, Животић истиче да је Данска најавила да ће испорука започети крајем ове године, односно да ће први авиони бити испоручени у децембру, а да ће остатак стићи током 2024.

"Холандија је рекла да ће своју целокупну флоту коју је повукла из употребе, то су 42 апарата, предати Украјини", подсећа Животић.

Наглашава да ће то имати вишеструк значај и да ће ваздухопловна компонента украјинске снаге свакако бити појачана.

"Радиће се о техничком скоку у сваком смислу. Међутим, то ће означити и још нешто, а то је напредовање процеса преоружања и промене физиономије украјинске армије која сада прелази на НАТО стандарде и у којој већ почиње да доминира техника западне производње. Она је доминантна када је у питању копнена војска. Сада већ и када је у питању морнарица испоручују се различити системи. Међутим, када је у питању ваздухопловство, то је пре свега совјетско наслеђе и помоћ која је ту долазила, у смислу летелица, не у смислу ракетног наоружања, била је превасходно из залиха некадашњих земаља Варшавског пакта. Дакле, ово је сад први потез којим се прелази на западну војну технику", објашњава Животић.

"Не постоје услови да се рат заврши током ове године"

Професор Животић истиче да се крај рата још увек не може предвидети и да је свакоме ко је озбиљно познавао тај простор и размишљао о тренутној констелацији, било јасно да ће сукоб дуго трајати.

"Колико ће трајати, то је питање на које нико не може дати одговор. Када погледате сада чињенице - западне планове, украјинске планове, планове НАТО-а као организације, али и оно што се припрема с руске стране, јасно је да нико не рачуна са завршетком сукоба у овој години, односно да се очигледно претпоставља да ће сукоб ући и у наредну годину и да ће потрајати још доста дуго", каже Животић.

Наглашава да и сама ситуација на терену говори да не постоје услови да се рат заврши током ове године.

Цело гостовање професора Александра Животића у Јутарњем програму РТС-а погледајте у видео-снимку на почетку текста.