Зеленски: Украјина под највећим ударом од почетка рата - Русија лансирала 800 дронова, на мети региони близу НАТО граница

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је на самиту Букурештанске деветорке представио концепт "НАТО 3.0", нову визију Алијансе која подразумева снажнији НАТО кроз већу европску одговорност и чвршћу сарадњу са Сједињеним Америчким Државама, како у нуклеарном, тако и у конвенционалном смислу.

Говорећи о НАТО-у, Руте је навео да Алијанса пролази кроз трансформацију у условима глобалних тензија и да концепт "НАТО 3.0" подразумева јачи савез уз веће европско преузимање одговорности.

Руте је појаснио да "НАТО 3.0" значи снажнији НАТО у сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, како у нуклеарном, тако и у конвенционалном смислу, уз већи допринос европских савезника.

"Договорили смо се да идемо ка издвајањима за одбрану од 5 одсто БДП-а. Неке земље су већ прешле тај праг, друге му се приближавају, али морамо да будемо искрени да и унутар НАТО-а постоје наше унутрашње дискусије", рекао је Руте, преноси румунски Јуроњуз.

Он је потврдио да у Вашингтону постоје одређена незадовољства у вези са ангажманом савезника у актуелним кризама, укључујући и сукоб са Ираном, али је оценио да су поруке САД јасно схваћене међу чланицама.

"Видимо значајан пораст испуњавања преузетих обавеза. То се види и у Румунији, где смо јуче видели америчке авионе како допуњују гориво", рекао је Руте.

(Танјуг)

Власти Москве увеле су ограничења на објављивање текстова, фотографија и видео-снимака о последицама терористичких напада, укључујући и нападе беспилотним летелицама, објављено је на сајту градоначелника Москве.

Одлуку је донела градска Антитерористичка комисија са циљем спречавања ширења лажних информација, а мере ће остати на снази до доношења посебне одлуке, пише Интерфакс.

Како се наводи, ограничења се не односе на информације које објављују Министарство одбране Русије, званични сајт градоначелника и владе Москве, као ни на блог градоначелника Сергеја Собјанина.

Органима власти, њима подређеним организацијама, медијима, хитним службама, другим организацијама и грађанима забрањено је да објављују информације о терористичким нападима на територији Москве пре званичних саопштења Министарства одбране Русије или градских власти.

Забрана се односи и на информације о последицама напада беспилотним летелицама и другим средствима напада, као и о инцидентима усмереним на угрожавање живота и здравља грађана или оштећење имовине и критичне инфраструктуре.

Изузетак су пријаве упућене надлежним органима и хитним службама, под условом да нису јавно објављене. За кршење забране предвиђене су новчане казне.

(Интерфакс, Танјуг)

Украјина ће послати своје стручњаке у Летонију да помогну у заштити ваздушног простора земље, рекао је украјински председник Володимир Зеленски.

"Послаћемо наше стручњаке у Летонију да размене искуства и пруже директну помоћ у заштити ваздушног простора. Важно је да радимо заједно на јачању одбране Европе", навео је Зеленски у својој објави на друштвеној мрежи Икс.

(Танјуг)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је на самиту Букурештанске деветорке (Б9) у главном граду Румуније да је Русија и даље главна претња НАТО-у и позвао савезнике да наставе јачање одбране, посебно на источном крилу Алијансе.

Он је поручио да НАТО пролази кроз промене које би подразумевале да европске чланице преузму више одговорности.

"Русија остаје директна претња НАТО-у. Морамо да учинимо све да заштитимо чланице, а јача Украјина данас значи безбеднију Европу сутра", нагласио је генерални секретар НАТО-а, додајући да Украјина мора да има довољно средстава да остане у борби, преноси румунски портал Диги24.

Он је навео да су лидери НАТО-а у Паризу већ разговарали о могућем оквиру мировног споразума и оценио да је већ "договорено 90 до 95 одсто" могућег текста, док је одлука о евентуалном прекиду ватре на Украјини.

Што се тиче даљих корака у вези са могућим мировним процесом, Руте је поручио да је одговорност сада на Москви и да Русија мора да покаже спремност за наредне потезе.

"За сада је лопта на страни Путина. Он мора да повуче следећи потез", изјавио је генерални секретар НАТО-а.

(Танјуг)

У украјинском нападу на руску Брјанску област је погинуо један мушкарац а оштећена је зграда поште, саопштио је регионални гувернер Александар Богомаз.

"Украјинске оружане снаге напале су подручје поред руске поште у граду Севску ... Као резултат тога... један цивил је погинуо", рекао је регионални гувернер на платформи Макс, преноси РИА новости.

Богомаз је навео да су у украјинском нападу оштећени зграда поште и три путничка аутомобила.

(Танјуг)

Русија је данас лансирала најмање 800 дронова на Украјину током једног од најдужих и највећих напада у рату, убивши шест и ранивши десетине људи широм земље, рекао је украјински председник Володимир Зеленски.

"Свакако се не може назвати случајношћу да се један од најдужих масовних руских напада на Украјину дешава управо у време када је амерички председник стигао у посету Кини од које се много очекује. У овом тешком геополитичком тренутку, Русија очигледно покушава да поремети целокупну политичку атмосферу и скрене пажњу на своје зло", написао је Зеленски на Иксу.

Према његовим речима, током целог дана, Руси су покренули "таласе шахеда" нарочито циљајући "регионе најближе границама земљама НАТО-а.

"Удари су већ забележени у Закарпатју, Лавовској области, Волињу, као и у Ивано-Франкивској и Ровенској области. Нажалост, погођени су и други региони, Виничка, Черновичка, Хмелницка, Дњепровска, Кировоградска, Запорожка, Житомирска, Кијевска, Николајевска, Одеска, Сумска, Черкаска, Харковска и Херсонска област", саопштио је Зеленски.

Како наводи, до сада је више десетина људи повређено, укључујући и децу, а у нападима је погинуло шест особа.

"Од поноћи је лансирано најмање 800 руских дронова, а напад је у току са додатним дроновима који улазе у ваздушни простор наше земље", рекао је Зеленски.

Истакао је да је циљ Русије да преоптерети системе противваздушне одбране и нанесе "што више туга и бола" украјинском народу.

"Важно је да се праве намере Русије јасно ставе до знања лидерима и земљама. Важно је извршити притисак на руског агресора како би се овај терор окончао", поручио је Зеленски.

Он је истакао да све службе тренутно раде на решавању последица напада и позвао грађане да обрате пажњу на упозорења о ваздушним нападима.

(Танјуг)

Председник Румуније Никушор Дан изјавио је да декларација усвојена на самиту Букурештанске деветорке (Б9), експлицитно истиче да Русија представља "претњу" и да подршка Украјини остаје чврста, укључујући војну помоћ у актуелној фази и безбедносне гаранције у будућности, истичући истовремено значај трансатлантских односа за безбедност Европе и функционисање НАТО-а.

Разговори су, како је навео, обухватили и ситуацију у Молдавији, за коју је оценио да се налази у условима "хибридног рата" са Русијом, уз поруку да је подршка тој земљи важна за регионалну безбедност.

Он је, како преноси Ађерпрес, додао да постоји забринутост грађана Румуније због прелета дронова преко границе, наводећи да у оквиру НАТО-а постоји пројекат "Источни стражар" који је усмерен на заштиту становништва.

Председник Румуније оценио је да су разговори на самиту Б9 били "садржајни" и да је учествовало 16 делегација, уз висок степен сагласности учесница и уверење да ће предстојећи НАТО самит у Анкари бити успешан.

"У суштини, одлуке које смо донели односе се на задржавање обавеза о повећању издвајања за одбрану, претварање тих средстава у способности које ће Алијансу учинити спремнијом за претње и уравнотежење доприноса између европских земаља и Сједињених Држава у оквиру савеза", рекао је Дан.

Румунски председник је истакао и да су одлуке учесница усмерене на испуњавање обавеза о повећању издвајања за одбрану и уравнотежењу доприноса између европских земаља и Сједињених Америчких Држава унутар НАТО-а.

(Танјуг)

Украјина и Литванија потписале су споразум о дроновима, саопштио је украјински председник Володимир Зеленски након састанка са литванским председником Гитанасом Науседом на маргинама самита Букурештанске деветорке (Б9) у главном граду Румуније.

"Украјински војни сручни тим ће радити у Литванији на развоју неопходних безбедносних капацитета како би се супроставили модерним претњама и ојачали безбедност наших земаља и целог региона. Изазови са којима се суочавамо су заједнички и морамо их заједно превазићи", рекао је Зеленски, преноси Ројтерс.

Према речима литванског председника, Украјина и Литванија планирају дугорочну сарадњу у области одбране која ће укључивати размену технологија, искустава и стручног знања, као и развој интегрисане противваздушне и ракетне заштите, преноси литвански портал Делфи.

Науседа је истакао да су Оружане снаге Украјине стекле "јединствено оперативно искуство и важне доктринарне лекције" у сузбијању великих и технолошки вођених претњу и нагласио је значај размене "такве стручности у јачању колективне отпорности".

(Reuters, Delfi, Tanjug)

Словачка је данас око 15.00 часова из безбедносних разлога затворила све граничне прелазе са Украјином, саопштила је Финансијска управа (ФУ) Словачке Републике.

"Финансијска управа препоручује јавности да прати актуелне информације и поштује упутства Финансијске управе и Полицијских снага", наводи се у саопштењу, преноси словачки портал Актуалитy.

Мирослав Билецки, начелник Регионалне војне управе Закапартја, области која се граничи са Словачком, саопштио је да је у току најмасовнији руски напад на Закарпатје од почетка руско-украјинског сукоба.

"Експлозије су се чуле у неколико села у региону. Све информације биће накнадно објављене. Узбуна је и даље на снази. Позивам становнике региона да не напуштају своја склоништа", истакао је Билецки.

Према наводима локалних званичника, у погођеним подручјима чују се експлозије, а системи за надзор бележе кретање беспилотних летелица.

(Танјуг)

Русија ће наставити да модернизује и развија своје стратешке нуклеарне снаге, изјавио је председник Русије Владимир Путин.

Он је током посете Московском институту за термотехнику (МИТ), кључном предузећу у руској одбрамбеној индустрији, у коме су развијени стратешки нуклеарни ракетни системи "топољ", "топољ М", "јарс" и "булава", истакао да ће Русија наставити да развија ракетне системе способне да превазиђу све садашње и будуће системе противракетне одбране, преноси Спутњик.

(Танјуг, Спутњик)

Русија је извела масован напад дроновима на више региона Украјине, укључујући западни део земље, при чему су најмање три особе погинуле, а више њих повређено, саопштиле су украјинске власти.

У Ровњенској области руски дрон погодио је стамбену зграду, а локалне власти потврдиле су три смртна случаја и више повређених.

Напади су пријављени и у Луцку, Закарпатској, Лавовској, Тернопољској, Ивано-Франковској и Виничкој области, док су украјински званичници навели да је у ваздушном простору Виничке области регистровано око 80 беспилотних летелица.

Експлозије су одјекнуле и у Кијеву и Одеси, где су остаци оборених дронова изазвали пожаре и оштетили стамбене објекте, саопштиле су локалне власти.

Украјински званичници оценили су да је реч о једном од највећих руских ваздушних напада од почетка рата, док је војска упозорила да би напади могли да се наставе и током дана.

(Унијан)

Председник Украјине Володимир Зеленски предложио је током говора пред учесницима самита Букурештанске деветке да европске земље закључе билатералне споразуме са Украјином о набавци дронова јер ће то, према његовим речима, значајно ојачати безбедност континента.

"Верујем да су нам свима потребни билатерални споразуми о дроновима који ће помоћи у интеграцији сваког дела националне одбране како бисмо могли да одговоримо на модерне претње, користећи европске производне капацитете и украјинску стручност која је доказана у стварној одбрани током правог рата", рекао је Зеленски.

Подсетио је да је Европској унији већ предложио споразум о дроновима, али, према његовом мишљењу, овај систем би требало развијати и на нивоу европских институција и на нивоу земаља.

(Укринформ)

Против држава које бране свој суверенитет и воде национално оријентисану спољну политику вођен је потпуни правни рат с циљем да се отворено фалсификује историја, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров, а као пример је навео бомбардовање Југославије.

Он је то рекао обраћајући се учесницима Другог међународног правног форума Заједнице независних држава (ЗНД), преноси Тас.

"Против држава које бране свој суверенитет и воде национално оријентисану домаћу и спољну политику, вођен је потпуни правни рат с циљем да се отворено фалсификује историја. Довољно је сетити се бомбардовања Југославије и агресије на Ирак и Либију", рекао је Лавров.

Према речима шефа руске дипломатије, током 35 година постојања ЗНД, формиран је солидан правни оквир у свим областима интеракције – више од 650 међународних уговора, од којих је приближно 550 на снази.

Он је рекао да се флагрантно кршење међународног права наставља у Украјини, где кијевски режим, уз подршку својих западних спонзора, спроводи отворено нацистичку политику, законодавно забрањујући руски језик и канонску Украјинску православну цркву, што је директно кршење Повеље УН и бројних конвенција које захтевају од свих држава да поштују језичка, верска и друга људска права.

(Танјуг/ТАСС)

Тестови интерконтиненталне балистичке ракете "сармат" потврда су унапређења руског нуклеарног штита, изјавио је председник Државне думе Вјачеслав Володин.

"Ова ракета нема равне. Јучерашњи тестови су показали да се наш нуклеарни штит унапређује", објавио је Володин на веб-сајту Државне думе, преноси Тас.

Сергеј Каракајев, командант Стратешких ракетних снага, 12. маја је обавестио руског председника Владимира Путина о успешном лансирању ракете "сармат".

Руске оружане снаге планирају да распореде први пук опремљен овом интерконтиненталном балистичком ракетом (МБР) до краја године.

Путин је напоменуо да је "сармат" најмоћнији ракетни систем на свету, четири пута моћнији од најнапреднијих западних еквивалената.

Његов домет прелази 35.000 километара, ракета може да путује не само балистичком већ и суборбиталном путањом продирући кроз све постојеће и напредне системе противракетне одбране, наводи руска новинска агенција.

(Танјуг/ТАСС)

Руско Министарство одбране саопштило је да су руске снаге током протекла 24 сата извеле нападе на објекте енергетске и транспортне инфраструктуре у Украјини које, према тврдњама Москве, користе украјинске оружане снаге.

У саопштењу се наводи да су у операцијама учествовале оперативно-тактичка авијација, ударне беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија, пренео је Тас.

Према тврдњама руског Министарства одбране, мете су били и објекти за склапање, складиштење и лансирање дронова, складишта муниције, као и привремене базе украјинских снага и страних плаћеника.

Руска страна тврди да су напади изведени у укупно 147 округа широм Украјине.

(Танјуг/ТАСС)

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига изјавио је да један дан рата са Русијом Украјину кошта око 450 милиона долара, наглашавајући да је најтежа цена коју та земља плаћа – губитак живота украјинских војника.

Говорећи на конференцији "Strategic Ark" у организацији Пољског института за међународне послове (ПИСМ), Сибига је рекао да је Украјина "веома близу тренутка када би време могло да почне да ради у њену корист", пренео је Унијан.

Према његовим речима, руска економија показује знаке рањивости, док подршка руском председнику Владимиру Путину у Русији, како тврди, "опада".

"Видимо да се тамо нешто дешава. Имамо наше обавештајне податке и процене партнера", рекао је Сибига и додао да Украјина жели да повећа притисак на Русију различитим средствима како би се рат окончао.

Украјински министар је оценио да би текућа година могла да буде кључна за постизање мира, али је нагласио да Украјина и даље сноси огромне финансијске и људске губитке.

"Највиша цена је крв украјинских војника", рекао је Сибига.

Сибигине изјаве су уследиле након што је Институт за проучавање рата оценио да за сада нема показатеља да Русија планира да ускоро оконча рат, упркос ранијим сигналима из Москве о могућем приближавању завршетку сукоба.

(Танјуг)

Украјинска војна обавештајна служба саопштила је да је Русија започела комбиновани ваздушни напад на објекте критичне инфраструктуре широм Украјине.

Како је наведено, у првој фази напада ангажован је велики број дронова са циљем да се преоптерети украјински систем противваздушне одбране, након чега се очекује употреба већег броја ракета.

Према проценама украјинске службе, напад би могао да потраје дуже време, пренето је у објави на Телеграму.

(Reuters)

Осам особа је погинуло, а 11 је повређено у руским нападима на Дњепропетровску област у Украјини, саопштила је регионална војна администрација.

Према наводима начелника администрације Олександра Ганже, који је информације објавио на Телеграму, регион је погођен готово 30 пута током напада који су захватили три округа, пренео је Укринформ.

У Никопољском округу нападнуто је више локалних заједница, при чему је оштећена инфраструктура, приватне куће и возила.

Тамо су повређене три особе, укључујући 16-годишњег дечака који је хоспитализован у средње тешком стању.

У округу Синељники забележена су оштећења више од 20 кућа, а две особе су погинуле.

У нападима претходног дана у истом подручју четири особе су погинуле и четири су повређене.

У Кривом Рогу напади су оштетили предузеће, инфраструктуру и гасовод.

Тамо су погинуле две особе, док су четири повређене.

Према ранијим извештајима, у претходном нападу у Кривом Рогу погинуле су још две особе, укључујући 65-годишњу жену и 43-годишњег мушкарца, док је деветомесечна беба рањена и морали су да јој ампутирају ногу, навели су украјински званичници.

(Танјуг/Укринформ)

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је да се у јавности често говори о великом потенцијалу односа између Сједињених Америчких Држава и Русије, али да у пракси нема конкретних помака.

Како је навео, после победе Доналда Трампа на изборима 2024. године обновљен је дијалог са председником Русије Владимиром Путином, уз најаве да би рат у Украјини могао бити окончан, али до сада без опипљивих резултата.

Лавров је оценио да су бројне најаве сарадње у области технологије, енергетике и других пројеката остале само на речима, иако Москва, како је истакао, цени иницијативу за обнову дијалога.

"Међутим, у стварности се ништа не дешава", рекао је Лавров у интервјуу за РТ Индија, према транскрипту руског Министарства спољних послова.

Додао је да се постојећи контакти са Вашингтоном одвијају у сличном формату као и током администрације Џоа Бајдена, односно да се углавном своде на редовну комуникацију без ширих помака.

"Осим тог редовног дијалога, који је нормалан у односима међу државама, све остало прати образац успостављен за време председника Бајдена", навео је Лавров.

Према његовим речима, санкције уведене Русији у том периоду и даље су на снази, а нова администрација у Вашингтону је, како је додао, покренула и додатне мере усмерене на руску економију.

(Reuters)

Амерички председник Доналд Трамп није искључио могућност посете Русији ове године, јавља Тас.

Он је то рекао одговарајући на питање агенције Тас током разговора са новинарима у Белој кући пре одласка у Кину.

"То се може десити. Учинићу све што је потребно да се постигне решење у Украјини. И мислим да ћемо постићи мировно решење између Русије и Украјине", рекао је амерички лидер коментаришући могућности посете Русији до краја ове године.

Он је напоменуо да је "већ решио осам сукоба".

"Мислим да је крај сукоба у Украјини веома близу", рекао је амерички лидер.

Трамп је такође негирао да је постигао договор са руским председником Владимиром Путином да Донбас треба да буде у потпуности део Русије.

Повлачење трупа из Донбаса један је од најважнијих услова Москве за смислено мировно решење са Кијевом, пише Тас.

Крајем априла, портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да Москва сматра да је "територијални интегритет региона Донбаса и Новорусије јасан и да није предмет спора", преноси руска агенција.