Поново обновљен друмски саобраћај на Кримском мосту; Зеленски: Мост за Украјину легитимна мета

Бивши војни комесар Одеске области Јевгениј Борисов, осумњичен за незаконито богаћење, биће стављен на потерницу, саопштила је канцеларија генералног тужиоца Украјине на свом Телеграм каналу.

"Сада се решава питање стављања осумњиченог на потерницу и спровођења истраге ради разматрања предлога за одређивање мере забране у виду притвора", наводи се у саопштењу Генералног тужилаштва.

У мају је Државни истражни биро Украјине покренуо случај против Борисова због злоупотребе службеног положаја.

Украјински председник Володимир Зеленски је наложио главнокомандујућем Оружаних снага Украјине Валерију Залужном да одмах смени Борисова због корупције.

Раније данас Зеленски је рекао да би бивши војни комесар Одеске области, "могао бити суочен са истрагом о незаконитом богаћењу и кршењу дисциплинских правила војне службе".

(Танјуг)

После погибије дописника руске агенције РИА Новости Ростислава Журављова у украјинском удару касетним бомбама, руска амбасада у Вашингтону је одбацила америчка тврдње да ће украјинска војска користити касетну муницију "селективно и пажљиво".

 "Амерички званичници су уверавали светску заједницу да ће Украјинци користити ову муницију селективно и пажљиво. Ништавност ових речи је очигледна свима. Употреба касетног оружја од стране кијевског режима против цивилног становништва потврђује да Вашингтон губи контролу над својим марионетама", саопштила је руска амбасада у Вашингтону.

Министарство одбране Русије саопштило је да су четири новинара дневника Известија и агенције РИА Новости данас рањена у украјинском нападу касетним бомбама на Запорошку област.

Новинар РИА Новости Ростислав Журављов преминуо је од задобијених повреда током евакуације, а стање осталих новинара је стабилно

(Известија)

Шведска влада је најавила 522,6 милиона евра за опоравак Украјине, речено је на састанку шведског министра за међународну развојну сарадњу Јохана Форсела и украјинске министарке економије Јулије Свириденко, саопштило је украјинско министарство.

Како се наводи у саопштењу, шведска влада је представила стратегију за опоравак Шведске и реформску сарадњу са Украјином за период 2023–2027, која обезбеђује средства за пројекте опоравка Украјине, преноси Кијев индепендент.

Та иницијатива је била главна тема састанка Форсела и Свириденкове, заједно са напорима на деминирању, подршком приватном сектору Украјине и порастом тензија у Црном мору након што се Русија повукла из споразума о житу.

Шведска средства биће усмерена на реконструкцију инфраструктуре, зелени развој, предузетништво, трговину, деминирање и медијске иницијативе.

Свириденкова је истакла важност украјинског приватног сектора у текућим напорима за реконструкцију земље и поздравила охрабрење шведске владе за велике компаније да инвестирају и прошире своје пословање у Украјини, наводи се у саопштењу за јавност.

(Танјуг)

Руско присуство у Запорошкој нуклеарној електрани (ЗННП) је кључни проблем за нуклеарну безбедност, изјавио је министар енергетике Украјине Герман Галушченко.

Поручио је да "цивилизовани свет мора да натера представнике Русије да се повуку из тог објекта, како би се спречила катастрофа“, саопштила је служба за информисање тог министарства, преноси Укринформ.

"Земља која је започела рат и окупирала електрану биће одговорна за могућу катастрофу у ЗННП. Од Руса можете очекивати било какво понашање. Они могу да иду онолико далеко колико им цивилизовани свет дозволи", рекао је министар.

Галушченко је нагласио да је у овом тренутку примарни задатак натерати Русе да напусте ЗННП.

"Све игре које укључују нуклеарну енергију представљају претњу стотинама хиљада људи који могу бити изложени зрачењу. То су деца и старци. Очигледно је да се не може дозволити било какав инцидент у електрани. Под одређеним сценаријима последице катастрофе могу да осете и земље у суседству Украјине", додао је он.

Украјински министар је истакао потребу за увођењем санкција руској нуклеарној индустрији јер такве мере, како тврди, могу да постану прави алат и приморају Руску Федерацију да се врати за преговарачки сто "за договоре о деокупацији" ЗННП.

(Танјуг)

Патријарх српски Порфирије упутио је свим поглаварима цркава и многим представницима значајних светских институција молбу да се, користећи велики углед који имају у свету, заузму да митрополит вишгородски и чернобиљски г. Павле, игуман Кијево-печерске лавре, буде пуштен на слободу.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да ће одговорни за убиство новинара РИА Новости Ростислава Журављова бити кажњени, а они који су снабдевали касетном муницијом своје кијевске штићенике делиће пуну одговорност.

"Они који су одговорни за брутално убиство руског новинара неизбежно ће добити заслужену казну, а они који су снабдевали касетном муницијом своје кијевске штићенике, такође ће делити одговорност", истакла је Захарова на сајту руског Министарства спољних послова.

Додала је да "кијевски режим наставља праксу злочиначког терора".

"Све указује да напад на новинарску групу није извршен случајно: дописници су прикупљали материјале за извештавање о гранатирању насеља у Запорожју од милитаната кијевског режима касетном муницијом забрањеном у многим земљама света", нагласила је она.

Дописник РИА Новости Ростислав Журављов, који је извештавао са фронта, подлегао је повредама.

Како је саопштило Министарство одбране Руске Федерације, Журављов је преминуо током евакуације са ранама задобијеним као последица експлодирања касетне муниције, док је неколико руских новинара задобило ране различите тежине.

(Известија)

Руске снаге су пре две недеље "елиминисале велики број пољских и немачких плаћеника" у Лавову, на истоку Украјине, потврдило је руско Министарство одбране.

Портпарол Министарства Игор Конашенков изјавио је да се напад на академију украјинске војске у Лавову догодио 6. јула, и додао да су ракете дугог домета испаљене са бродова, додао је Конашенков, пренео је Тас.

"Према потврђеним информацијама, у нападу 6. јула далекометним високопрецизним оружјем на академију украјинских оружаних снага у Лавову, елиминисан је велики број пољских и немачких плаћеника, који су били тамо смештени", истакао је Конашенков.

Додао је да је од почетка рата у Украјини елиминисано око 4.990 страних плаћеника, као и да је још 4.910 побегло из зона ратовања и напустило украјинску територију.

(Танјуг)

Бугарска је пристала да украјинској војсци обезбеди око 100 оклопних транспортера, што би означило преокрет у њеној политици слања војне опреме као помоћ у борби Кијева против Русије, пренео је АП.

Парламент у Софији касно синоћ усвојио је са 148 гласова "за" и 52 гласа "против" предлог владе да се упути прва пошиљка тешке војне опреме Украјини од почетка рата.

"Ова опрема више није неопходна Бугарској и може бити озбиљна подршка Украјини у њеној борби за очување независности и територијалног интегритета, након неоправдане и ничим изазване агресије Русије", наводи се у одлуци парламента.

Оклопна возила совјетске производње испоручена су 1980-их у Бугарску, тада савезницу Совјетског Савеза у Варшавском пакту.

Бугарска, која се придружила НАТО-у 2004. године, још има залихе оружја совјетске производње и бројне фабрике за производњу муниције за то оружје.

(Танјуг)

Заменик амбасадора Русије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански рекао је на седници Савета безбедности да ће се Русија вратити споразуму о житу ако буде испуњено седам услова, међу којима су они који се односе на извоз руског жита и ђубрива и поновног повезивања на систем SWIFT.

"Први услов је прави, а не спекулативни закључак из санкција о испоруци руског жита и ђубрива на светска тржишта. Друго, морају се уклонити све препреке за руске банке, финансијске институције које организују снабдевање храном и ђубривима", рекао је он, преносе РИА Новости.

Како је истакао, то укључује непосредно повезивање финансијских организација са међународним банкарским системом СWИФТ и поручио да Москви не би одговарала "било каква нова обећања и идеје о том питању".

Поред тога, како је навео, неопходно је обновити испоруку у Русију резервних делова и компоненти за пољопривредну механизацију и индустрију ђубрива.

Додао је да је цена ових делова за домаће произвођаче повећана за 40 одсто, да је истовремено раст трошкова у финансијским трансакцијама износио око 10 одсто, а укупни губици достигли су 1,6 милијарди долара.

Пољански је рекао да је четврти услов решење свих питања са чартером бродова и осигурањем извоза руске хране, као и обезбеђење целокупне логистике ових испорука.

"Повећање трошкова закупа морских пловила за превоз робе, трошкова међународних финансијских поравнања и других трансакција довело је до губитка профитабилности испорука за фактор 2", прецизирао је Пољански.

Поред тога, према његовим речима, потребно је обезбедити несметане услове за проширење снабдевања руским ђубривима и сировинама за њихову производњу. Реч је, између осталог, о обнављању рада амонијачног гасовода Тољати–Одеса.

Међу условима Русије је и деблокада руских средстава везаних за пољопривредну индустрију.

Последњи услов који је изнео Пољански је враћање првобитне хуманитарне природе "житног споразума", који, како је рекао, треба да буде у интересу земаља у невољи, а не да "богате земље чини још богатијима".

Пољански је истакао да ће се Москва, чим се испуне сви ови услови, одмах вратити "житном споразуму".

"Међутим, у овом тренутку представници Русије виде и чују само демагогију и лицемерје", закључио је он.

Споразум о житу, који су први пут потписали представници Русије, Турске, Украјине и УН 22. јула прошле године и продужаван на по 120 дана, престао је да важи 18. јула, када је Русија поручила да неће бити продужен јер нису испуњени захтеви те земље из споразума.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је телефоном разговарао са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом око деблокаде црноморског коридора због извоза житарица.

"Разменили смо погледе на тренутну ситуацију у Црном мору и ризике до којих је дошло када је реч о храни. Такође, заједно смо утврдили приоритете и будуће кораке неопходне за деблокирање и одрживе операције у црноморском коридору за житарице", истакао је Зеленски на Твитеру.

Он је додао да су разговарали и о примени договора постигнутих на недавном самиту НАТО-а у Вилњусу и о даљим акцијама око интеграције Украјине у НАТО.

Споразум о извозу житарица из Црног мора први пут је потписан 22. јула прошле године, уз посредство Турске и Уједињених нација, и продужаван је углавном сваких 120 дана, међутим, Русија је 17. јула објавила да споразум неће бити продужен.

(Ројтерс)

Саветник за националну безбедност Беле Куће Џејк Саливен изјавио је да је питање недеља када ће САД почети обуку украјинских пилота на борбеним авионима Ф-16.

САД су раније саопштиле да ће дозволити савезницима да, уколико желе, испоруче Кијеву авионе Ф-16.

Саливен је рекао и да се припадници приватне војне организације "Вагнер"у овом тренутку не боре у Украјини.

Претходно је шеф приватне војне организације "Вагнер" Јевгениј Пригожин изјавио у видео-снимку објављеном у среду да се његови борци више неће борити у Украјини, бар не за сада, већ да им је дао наређење да скупе снагу за акције у Африци.

(Ројтерс)

Министарство одбране Русије саопштило је да је извештач РИА Новости убијен, као и да су још три новинара рањена у украјинском гранатирању Запорожја.

У саопштињу је наведено да је Украјина извела артиљеријски напад на новинаре користећи касетну муницију.

Ројтерс није могао одмах да провери тврдње руског Министарства одбране.

(Ројтерс)

У Kрасногвардејском округу на северу Kрима, напад дроном изазвао је детонацију у складишту муниције, навео је шеф региона Сергеј Аксјонов у свом Телеграм каналу.

"Према прелиминарним подацима, нема штете и жртава", рекао је он.

Аксјонов је додао да ће они који живе у кругу од пет километара од места где је проглашена ванредна ситуација бити евакуисани у центре за привремени смештај.

Из безбедносних разлога такође је обустављен железнички саобраћај у том делу Крима.

Према речима првог човека Kрима, власти региона очекују да ће последице ванредног стања бити отклоњене за кратко време.

Аксјонов је рекао да су украјинске снаге покушале да беспилотним летелицама нанесу штету на инфраструктурне објекте Kрасногвардејског округа.

Најмање осам цивила је погинуло, а седам повређено у руским нападима на 11 региона широм Украјине током ноћи, саопштиле су украјинске власти.

Регионално тужилаштво у Доњецкој области саопштило је да су најмање четири особе погинуле, а три повређене када су руске снаге у гранатирале насеље јужно од града Бахмута.

Две особе су погинуле у близини северног украјинског града Чернигова, око 100 километара од руске границе, када су руске крстареће ракете уништиле локални културни центар и оштетиле стамбене блокове.

Три цивила су рањена у руском гранатирању током протекле ноћи града у близини нуклеарне електране у Запорожју.

Оружане снаге Украјине гранатирале су село Журављевка у руској Белгородској области и у нападу су користиле касетну муницију, а жртва није било, саопштио је губернатор Вјачеслав Глатков.

У објави на Телеграму прецизирао је да су у нападу украјинских снага у Белгородској области на село Журављевка испаљени 21 артиљеријска граната и три пројектила касетне муниције из вишецевних лансера ракета.

Глатков је додао да је на село лансирана и једна беспилотна летелица камиказа и да је испаљено и десет граната. На село Шчетиновка Оружане снаге Украјине испалиле су девет артиљеријских граната и бациле једну експлозивну направу из дрона.

Пољска је позвала руског амбасадора у Варшави Сергеја Андрејева у пољско Министарство спољних послова на разговор због изјава руског председника Владимира Путина који је, између осталог, рекао да пољске снаге покушавају да заузму део територије Украјине.

Пољски премијер Матеуш Моравјецки рекао је, реагујући на Путинову изјаву да су западне територије данашње Пољске Стаљинов поклон Пољацима, да је Стаљин био ратни злочинац одговоран за смрт стотина хиљада Пољака.

Власник приватне војне организације "Вагнер" Јевгениј Пригожин основао је предузеће у Белорусији.

"Пригожин је 19. јула регистровао друштво са ограниченом одговорношћу", а званична информација је објављена у Јединственом државном регистру правних лица и физичких лица Министарства правде Белорусије, преноси Интерфакс.

Седиште предузећа је село Цељ у округу Осиповичи, где се налази теренски камп, намењен за смештај бораца групе "Вагнер", који су пребачени у Белорусију.

Основна делатност предузећа, како пише, јесте "управљање некретнинама".

Саобраћај преко Kримског моста нормализован је након што је био привремено обустављен.

Kретање возила на Kримском мосту поново је успостављено, наводи се на Телеграм каналу који покрива ситуацију на прилазима мосту.

Претходно је на Телеграму објављено да је привремено обустављен саобраћај на Kримском мосту, који повезује Русију и полуострво Kрим.

Шеф Kрима Сергеј Аксјонов рекао је да су Оружане снаге Украјине покушале напад помоћу беспилотних летелица на инфраструктурне објекте на Kриму.

Украјинска противваздушна одбрана уништила је свих пет јуришних дронова "шахид" којима су руске снаге ноћас напале Украјину са правца југоистока, саопштило је Ваздухопловство Оружаних снага Украјине.

Украјинска противваздушна одбрана је током протеклог дана уништила девет руских извиђачких беспилотних летелица, преноси Интерфакс Украјина.

Друмски саобраћај на мосту који повезује Русију са полуострвом Крим је привремено блокиран, саопштено је на Телеграму.

"Моле се они на мосту и у зони инспекције да остану мирни и поштују упутства службеника обезбеђења транспорта“, наводи се у саопштењу.

Није наведен разлог за обуставу саобраћаја.

У осуди Унеска наводи се да је у руском гранатирању Одесе причињена штета на неколико музеја укључујући Археолошки музеј, Поморски музеј и Музеј књижевности у Одеси.

"Све их је Унеско и локалне власти обележиле 'Плавим штитом', препознатљивим амблемом Хашке конвенције из 1954. године", наводе из Унеска.

Русија се нашла под притиском у Савету безбедности УН њеног савезника Кине и земаља у развоју, као и западних земаља због изазивања глобалне кризе са храном уколико настави са спречавањем извоза жита преко црноморских лука.

Москву су у петак критиковали и УН и чланови савета због напада на украјинске луке након повлачења из споразума о житу.

Као одговор на то што је Русија прогласила широка подручја у Црном мору опасним за бродарство, УН су упозориле да би војни инцидент у мору могао имати "катастрофалне последице".

Заменик кинеског амбасадора у УН Генг Шуанг изразио је наду да ће Русија и УН радити заједно на обнављању извоза из обе земље "у што краћем року" у интересу "одржавања међународне безбедности хране и ублажавања прехрамбене кризе посебно у земљама у развоју".

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да мост који повезује полуострво Kрим с Русијом његовој земљи "доноси рат, а не мир" и да је из тог разлога легитиман војни циљ.

Друмски и железнички мост који је изградила Русија и пустила у употребу 2018. године "није само логистичка саобраћајница", рекао је Зеленски. Додао је да је реч о рути коју руска војска користи са снабдевање муницијом у рату са Украјином и да је Москва милитаризовала полуострво Kрим. 

"За нас је ово разумљиво непријатељски објекат изграђен супротно међународном праву и свим важећим нормама. Дакле, разумљиво, мост је легитимна мета за нас. И циљ који нам доноси рат, а не мир, мора бити неутралисан", нагласио је Зеленски.

Саопштио је и да украјинска противофанзива напредује спорије него што се очекивало јер је операција "каснила" и требало је времена да се припреми, јер су руске окупаторске снаге поставиле неколико одбрамбених линија и у великој мери минирали украјинску територију.

"Украјина се не повлачи. Она прогресивно ослобађа своје територије, што је веома важно“, нагласио је Зеленски.

Споразум о житу и решавање украјинске кризе били су у фокусу телефонског разговора председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана и његовог украјинског колеге Володимира Зеленског, саопштено је из канцеларије турског председника.

"Двојица лидера разговарала су детаљно о питању продужетка споразума црноморског извоза житарица. Ердоган је поручио да се Турска не штеди у покушајима да се обнови мир у Украјини", истакли су из Ердоганове канцеларије.