Зеленски: Русија припрема масовни напад, спремамо одговор; Вадефул: Кремљ има шире планове од Украјине

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да Украјина припрема мере за одговор на припреме Русије за масовни напад и спроводи приоритетне задатке као одговор на руске нападе на украјинску логистику.

"Влада је, заједно са представницима регионалних власти, припремила додатна логистичка решења као одговор на руску операцију против украјинске логистике. Данас смо добили нове обавештајне податке о припремама Русије за масовни напад. Припремамо одговор. Утврдили смо рокове за реализацију значајног дела задатака, а приоритетни задаци већ се спроводе", написао је Зеленски.

Он је навео да су га министар одбране и командант украјинских ваздухопловних снага обавестили о расподели средстава за заштиту ваздушног простора и организовању положаја за заштиту кључних објеката.

"Обезбеђујемо потребну опрему за авионе Ф-16, средства за пресретање и противракете. Највећи изазов представља противбалистичка одбрана, а доступност тих система искључиво зависи од наших партнера. Са њима свакодневно радимо на томе", рекао је Зеленски.

Он је, такође, навео да су руске снаге током протеклог дана напале неколико украјинских болница, у Краматорску и Кривом Рогу, додајући да су надлежне службе реаговале.

(Укринформ)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да ће Русија предузети "неопходне мере" с обзиром на планове Литваније да укине забрану распоређивања нуклеарног наоружања на својој територији.

"Русија ће бити принуђена да предузме све неопходне мере како би гарантовала сопствену безбедност", рекао је Песков.

Парламент Литваније гласао је данас за укидање уставне забране нуклеарног наоружања у земљи, у првом од два гласања потребна за измену устава.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је недавно да америчка администрација намерава да размотри предлог литванске владе о успостављању војне базе у њиховој земљи.

Из Кремља је саопштено да распоређивање нуклеарног оружја у Литванији неће учинити ту земљу безбеднијом, већ ће изазвати још већу опасност и претворити је у мету руског нуклеарног оружја.

(Танјуг) 

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је данас да Пољска планира да у наредних пет година уложи 102,4 милијарде злота, односно око 23,2 милијарде евра, у програм заштите становништва и цивилне одбране.

Пољске власти су последњих месеци, због појачаних руских напада на Украјину, посебно на њен западни део, издале упозорења грађанима о могућем утицају тих ваздушних напада на Пољску.

Програм је, такође, осмишљен како би припремио земљу и њене грађане за природне катастрофе, попут поплава.

"Приоритети цивилне заштите обухватају заштитне објекте, склоништа свих врста, опрему и инфраструктуру за спасавање, као и стварање залиха за кризне ситуације и природне катастрофе", рекао је Туск уочи седнице владе.

Он је додао да ће средства бити издвојена и за системе за упозоравање грађана, информационе технологије и безбедну комуникацију између институција и служби.

У условима рата у Украјини, издвајања Пољске за одбрану достигла су готово пет одсто бруто домаћег производа (БДП).

(Reuters)

Генералштаб Оружаних снага Украјине саопштио је да су украјинске одбрамбене снаге погодиле телекомуникациони чвор и командно место руске војске, као и складишта дронова и муниције на територијама Украјине које су под контролом руских снага. 

Украјинске снаге су јуче и током ноћи извеле нападе на више војних објеката руских снага на привремено окупираним територијама Украјине.

У области Доњецка погођен је телекомуникациони чвор руских снага, док је у области Шчастливцева, у Херсонској области, погођено командно место једне јединице руске војске, наводи се у саопштењу. 

Украјинске снаге су, такође, извеле нападе на места концентрације руских војника у областима Сокологирска у Луганској области и Бурлацког у Доњецкој области, наводи се и додаје да је у Луганској области, у близини Северодоњецка, погођено је складиште дронова, док је у области Хрустаљног погођено складиште муниције руских снага.

(Укринформ)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је данас да немачки лидери вештачки стварају слику Русије као непријатеља како би оправдали повећане издатке за милитаризацију.

Коментаришући упозорење шефа немачке Федералне обавештајне службе (БНД) Мартина Јегера о ризику да се Немачка умеша у могући оружани сукоб са Русијом, Песков је рекао да је реч о "информативном трику", пренела је РИА Новости.

"Вештачко стварање пролазног непријатеља како би се оправдали трошкови милитаризације. То је оно што Савезна Република Немачка ради", рекао је Песков новинарима.

(Танјуг) 

Вашингтон за сада не планира повлачење америчких дипломата из Кијева, упркос руским упозорењима да страни дипломатски представници напусте украјинску престоницу, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио.

Рубио је рекао да Русија већ месецима упозорава стране дипломате да напусте Кијев, али је истакао да ће САД саме проценити безбедносну ситуацију и одлучити да ли је њихова амбасада безбедна.

"Москва неће одређивати ко ће остати у украјинској престоници", поручио је Рубио.

(Kyiv Independent)

Немачки министар спољних послова Јохан Вадефул оценио је да Кремљ има "шире планове" од Украјине и упозорио Москву да би ескалација сукоба са Западом представљала "непредвидив ризик" за Русију.

Вадефул је подржао оцену председника немачке Савезне обавештајне службе (БНД) Мартина Јегера да се конфронтација са Русијом заоштрава, преноси НТВ. 

"Да, све службе су на то упозоравале", рекао је Вадефул и додао да и анализа немачке владе показује да Русија има "шире планове".

Он се запитао шта је рационално у томе да Русија сада жели да освоји Украјину, када је раније имала добре односе са том земљом и била економски блиско повезана са Немачком.

"Због тога морамо да претпоставимо да Русија има шире планове", рекао је он.

Вадефул је указао на раније изјаве председника Русије Владимира Путина да је распад Совјетског Савеза био највећа катастрофа 20. века, оценивши да из тога може да се закључи да Путин можда жели обнову совјетских зона утицаја. 

"Ту спада Украјина. Ту спада и Грузија. А ту би, наравно, поново припадале и балтичке земље", рекао је Вадефул, додајући да се руске активности примећују и у Молдавији. Пошто су Естонија, Летонија и Литванија данас чланице Европске уније и НАТО-а, "онда смо и ми као савезници директно погођени", рекао је Вадефул.

Он је рекао да се Немачка већ суочава са руским хибридним нападима, наводећи као пример инциденте са дроновима у Лајпцигу, као и учестале сајбернападе. Ипак, он је оценио да то још не може да се назове ратом, већ хибридним нападом.

Истовремено је упозорио Русију да би сукоб са Западом представљао "непредвидив ризик" за Москву.

"НАТО може да реагује на такве инциденте", рекао је Вадефул, додајући да се Немачка не би устручавала да неки догађај назове ратом уколико би он то заиста био.

(Танјуг) 

Најмање две особе погинуле су у нападу дроновима у Московској области, док је девет људи повређено, изјавио је гувернер области Андреј Воробјов.

У Барибину, у градском округу Домодедово, спасиоци су испод рушевина уништене приватне куће пронашли тело 71-годишњег мушкарца, пренео је Тас. Жена која се налазила у кући је повређена.

Смрт 20-годишњег мушкарца потврђена је и у селу Радумља у Солнечногорском округу.

"Сви повређени добијају неопходну медицинску помоћ", навео је Воробјов.

(Танјуг)

Руске снаге извеле су више од 30 удара на 23 насеља у Сумској области у протекла 24 часа. Једна особа је погинула, а пет је повређено, саопштиле су локалне власти.

Највише удара забележено је у Сумском и Шосткинском округу. Оштећени су стамбени и инфраструктурни објекти, као и аутомобили.

Према наводима локалних власти, руске снаге користиле су артиљерију, минобацаче, беспилотне летелице и вођене авионске бомбе, а извеле су и ракетни напад.

(Укринформ)

Једна особа је погинула, а шест је повређено у ноћашњем нападу беспилотних летелица на Московску област, саопштио је губернатор тог региона Андреј Воробјов.

Напад је био усмерен и на Москву, а према речима градоначелника Сергеја Собјањина, ка руској престоници лансирано је око 650 дронова. Већину су, како је навео, уништиле руске снаге противваздушне одбране на удаљеним прилазима Москви, док је 105 летелица оборено током приближавања граду.

Према подацима Астре, једна од мета напада била је производно-отпремна станица Володарскаја, највеће складиште нафте у Московској области, које је део компаније "Трансњефтепродукт".

Кроз ту станицу се годишње транспортује до три милиона тона нафтних деривата, укључујући бензин, авионско гориво и дизел, који се допремају из московске и рјазањске рафинерије.

Гориво се, између осталог, испоручује московским аеродромима Внуково, Домодедово и Шереметјево.