Пољска због "вагнероваца" премешта војнике; Путин: У случају агресије на Белорусију, употребићемо сва средства

Споразум о житу и решавање украјинске кризе били су у фокусу телефонског разговора председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана и његовог украјинског колеге Володимира Зеленског, саопштено је вечерас из канцеларије турског председника.

"Председник Ердоган одржао је телефонски разговор са украјинским председником Зеленскимм на његов захтев. Двојица лидера разговарала су детаљно о питању продужетка споразума црноморског извоза житарица.

Ердоган је поручио да се Турска не штеди у покушајима да се обнови мир у Украјини", истакли су из Ердоганове канцеларије, пренео је Тас.

Споразум о житу, који је први пут потписан 22. јула прошле године и продужаван на 120 дана, престао је да важи 17. јула, а тада је Русија поручила да неће бити продужен.

(Танјуг)

Европска унија остаје отворена за проналажење решења са Уједињеним нацијама, која би допринела оживљавању договора о безбедном извозу житарица кроз Црно море, рекао је изасланик ЕУ у Уједињеним нацијама након што је Русија у понедељак напустила поменути споразум.

Пре тога, Уједињене нације су у сарадњи са Европском комисијом понудиле конкретан предлог како би се омогућило да се подружница руске Пољопривредне банке (Роселкхозбанк) повеже са системом међународног плаћања СВИФТ.

Савет безбедности Уједињених нација данас ће се састати како би се разговарало о ситуацији у Украјини. Поред тога, тема седнице биће и хуманитарне последице руског одбијања да продужи споразум о житу, саопштено је на Твитер налогу британске мисије у Уједињеним нацијама.

Руске власти су у понедељак саопштиле да неће продужити споразум о житу јер, како тврде, нису испуњени њихови захтеви из споразума. Споразум су првобитно потписали у Истанбулу у јулу 2022. године Турска, Уједињене нације, Русија и Украјина, након чега је неколико пута продужен.

(Ројтерс)

Бивши министар одбране у руској војној администрацији у Доњецкој области и бивши официр државне службе безбедности (ФСБ) Игор Гиркин ухапшен је данас због оптужби за екстремизам на интернету, а прети му казна затвора до пет година затвора, пренела је агенција Риа новости, позивајући се на московски Мешчански суд.

Гиркин се терети за "јавни позив на екстремистичку активност", а превиђена казна за то дело је, између осталог, казна затвора до пет година.

Хапшење Гиркина претходно је потврдила његова супруга Мирослава Регинскаја.

"Данас, око 11.30, у нашу кућу дошли су представници истражног комитета. Нисам била код куће, а убрзо су мог супруга извели за руке и одвели у непознатом правцу", написала је на Гиркиновом Телеграм каналу, преноси Ројтерс.

Гиркин је познат и као Стрелков, а 2014. године учествовао је у анексији Крима, након чега је радио на успостављању и организацији проруских милитаната у источној Украјини.

Раније ове године најавио је да ће "ући у политику", и временом је појачавао критике на рачун руског председника Владимира Путина и министра одбране Сергеја Шојуга, како је рекао, због некомпетентног начина на који Москва води рат у Украјини.

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је украјинске контраофанзива, покренута да потисне руске трупе назад на југ и исток Украјине, пропала упркос војној и финансијској подршци западних земаља.

"Украјинска контраофанзива не даје резутате упркос залихама западног оружја, тенкова, артиљерије, оклопних возила и пројектила", рекао је Путин у телевизијским изјавама након састанка Савета безбедности Кремља, пренео је АФП.

 (Гардијан)

Русија ради на новим рутама за извоз житарица, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Вершињин након што се Москва повукла из Црноморског уговора о извозу жита.

Он је рекао да ће Москва учинити све да заштити Африку од последица руског повлачења из Црноморског споразума.

Договор постигнут посредством Уједињених нација и Турске имао је за циљ да помогне у спречавању глобалне прехрамбене кризе тако што ће се дозволити безбедан извоз жита из црноморских лука.

Русија се повукла из споразума у понедељак јер одредбе о руском извозу прехрамбених производа и ђубрива нису поштоване.

(Ројтерс)

Кремљ је саопштио да непредвидиве акције Украјине представљају опасност за цивилно бродарство у Црном мору и оптужио Кијев за извођење терористичких напада у тој области.

Русија је ове недеље навела да би се сви бродови који иду ка украјинским црноморским лукама могли сматрати војним циљевима, а земље под чијом заставом плове странама у сукобу на украјинској страни, након опозива безбедносних гаранција напуштањем Црноморског договора о житу.

"Непредвидиве акције и штавише, умешаност кијевског режима у терористичке акте свакако потенцијално ствара претњу у овој области", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Упитан да ли су бродови који превозе руску нафту и другу робу из руских црноморских лука у опасности и да ли је Русија променила руте својих бродова у Црном мору, Песков је рекао новинарима да ће владине службе донети одлуку.

"Ситуација се анализира, а наше одговорне агенције ће дати одговарајуће препоруке за минимизирање опасности", истакао је Песков.

Москва се у понедељак повукла из Црноморског договора о житу, који има за циљ да олакша безбедну пловидбу бродова који су превозили украјинско жито из украјинских лука током сукоба јер одредбе о руком извозу прехрамбених производа и ђубрива нису поштоване.

(Ројтерс)

Немачки министар одбране Борис Писторијус рекао је у Прагу да су Берлин и НАТО спремни да подрже Пољску у одбрани њеног источног крила.

"Тамо где је пољским партнерима потребна подршка, они ће је добити“, рекао је Писторијус на конференцији за новинаре са чешким колегом.

Писторијусов коментар долази након што је пољски комитет за безбедност одлучио да премести војне јединице на исток земље због присуства групе Вагнер у Белорусији, наводи се у извештају пољске државне новинске агенције ПАП.

(Reuters)

Председник Русије Владимир Путин оптужио је у Пољску да има територијалне амбиције на простору некадашњег СССР-а и рекао да ће се свака агресија на руског суседа и блиског савезника Белорусију сматрати агресијом на Русију.

Путин је изјавио на састанку са члановима руског савета безбедности да Пољска планира да окупира део Украјине, након што је Варшава померила трупе ближе граници са Белорусијом.

Москва ће реаговати на сваку агресију на Белорусију "свим средствима која су нам на располагању", рекао је Путин на састанку свог Савета безбедности у телевизијским изјавама.

(Reuters)

Министарство одбране Русије саопштило је да је Црноморска флота вежбала испаљивање ракета на “плутајуће мете“, два дана након што је Москва упозорила да би се бродови који иду ка украјинским лукама могли сматрати војним циљевима.

У саопштењу се наводи да је флота такође увежбала затварање зона у којима је привремено искључено ограничење пловидбе као и "заробљавање брода који је извршио прекршај“.

(Reuters)

Председник Украјине Володимир Зеленски разрешио је Вадима Пристајка са места амбасадора у Британији.

У наредби Зеленског није дат разлог за смену, али је наведено да је Пристајко такође смењен са места представника Украјине у Међународној поморској организацији.

(Reuters)

Руске ракете погодиле су складишта пољопривредних производа једног предузећа у јужном украјинском региону Одеса, при чему су две особе повређене, рекао је регионални начелник.

"Непријатељ је уништио 100 тона грашка и 20 тона јечма“, навео у апликацији за размену порука Телеграм.

(Reuters)

Побуна паравојне групе "Вагнер" у Русији представља прилику која се јавља једном у генерацији за регрутовање, рекао је директор ЦИА Вилијам Бернс, напомињући да Централна обавештајна агенција покушава да искористи то, као и друге пукотине у власти Владимира Путина, које је побуна разоткрила.

Према његовим речима, руска елита показује све већу забринутост због процена председника Владимира Путина, а посебно након побуне "Вагнера".

"Јавила су се дубља питања о Путиновим проценама, о његовој отуђености од догађаја, па чак и о његовој неодлучности. За многе Русе, који су навикли на Путина као некога ко чува мир, питање је било да ли је 'цар го' или зашто му треба толико времена да се обуче", рекао је Бернс на безбедносном форуму у Аспену, преноси Блумберг.

Шеф ЦИА је додао да ће руски председник вероватно пронаћи начин да се освети шефу "Вагнера" Јевгенију Пригожину и елиминише га на дуже стазе.

"Да сам на Пригожиновом месту, не бих отпустио свог дегустатора хране", поручио је Бернс.

Говорећи о руском генералу Сергеју Суровикину, који је можда унапред знао да ће доћи до побуне, Бернс је рекао: "Мислим да тренутно не ужива много слободе."

Када је реч о украјинској контраофанзиви, директор Централне обавештајне агенције навео је да је и даље оптимиста, додавши да Русија има значајне "структурне слабости".

"Биће то тежак посао, али ми као обавештајна агенција ћемо учинити све што можемо да пружимо ону врсту обавештајне подршке и размене података која ће помоћи Украјинцима да напредују", рекао је Бернс.

Први човек америчке ЦИА говорио је и о Кини, рекавши да је агенција "постигла напредак" у обнови своје обавештајне мреже у тој земљи.

Додао је и да кинески председник Си Ђинпинг и његово војно руководство вероватно имају сумње када је реч о томе да ли би могли да изведу успешну инвазију на Тајван "по прихватљивој цени" за Пекинг.

"Путиново искуство у Украјини вероватно је појачало неке од тих сумњи", рекао је Бернс.

(Блумберг, Танјуг)

Секретар пољског комитета за безбедност земље Збигњев Хофман изјавио да ће преместити припаднике војске са запада на исток земље, преноси Ројтерс извештај новинске агенције ПАП.

Према речима Хофмана, војна формација се премешта због "могућих претњи" јер се борци приватне војне организације "Вагнер" налазе у Белорусији.

(Ројтерс)