Медведев: Русија би могла да гађа украјинске нуклеарке; Бајден: Украјина још није спремна за чланство у НАТО-у

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је у телефонском разговору турског колегу Хакана Фидана да би Анкара могла да се суочи са "негативним последицама" због пружања војне помоћи Кијеву и због омогућавања повратка лидера неонацистичке јединице "Азов" у Украјину.

Лавров је истакао да Турска спроводи "деструктиван курс" настављајући да пружа војну помоћ Кијеву, објављено је на сајту руског МСП-а.

Напомиње се да су Лавров и Фидан разменили мишљења и о регионалној ситуацији, укључујући и ситуацију у вези са повратком лидера "Азова" у Украјину, пренеле су РИА Новости.

Председник Украјине Володимир Зеленски допутовао је у петак у Турску, где је разговарао са Ердоганом. Зеленски је затим у суботу рекао да пет команданата "Азова" лете за Кијев из Истанбула.

(Tanjug, RIA Novosti)

Русија би могла да погоди украјинска нулкеарна постројења у источној Европи уколико се потврди информација о покушају напада на нуклеарну електрану у Смоленску НАТО пројектилима, каже заменик председника Савета за безбедност Русије Дмитриј Медведев.

"Уколико се потврди покушај напада на нуклеарну електрану Смоленск Десногорск ракетама НАТО-а, бић неопходно размотрити сценарио истовременог удара Русије на нуклеарне електране у јужној Украјини, Ровно и Хмељницки, као и украјинска нуклеарна постројења у источној Европи", написао је Медведев на Телеграму.

Према објавама на неколико Телеграм канала раније данас, украјинске трупе покушале су да изведу ракетни напад на нуклеарну електрану Смоленск.

Нуклеарна електрана налази се три километра од града Десногорска у Смоленској области и око 150 километара од града Смоленска.

Нуклеарна електрана је на свом Телеграм каналу саопштила да њена два блока раде нормално, док је трећи у планираном ремонту, пренео је Тас.

(Tanjug/Tass)

Амерички председник Џо Бајден каже да Украјина још није спремна да постане чланица НАТО-а.

Говорећи за Си-Ен-Ен, Бајден је рекао да НАТО треба да "изложи рационалан пут“ којим би Украјина могла да иде како би се придружила том војном савезу.

Како је нагласио, чланство у НАТО-у је процес који захтева време да земља кандидат испуни све услове – од демократизације до читавог низа других питања.

Бајден је такође рекао да би било тешко добити једногласну подршку за чланство Украјине док је рат у току и да су позиви на гласање о том питању у блиској будућности "преурањени“.

Додао је да док Украјина ради на испуњавању критеријума за чланство, САД би могле да пруже војну помоћ сличну оној коју већ дуго пружа Израелу.

Очекује се да ће питање да ли Украјини понудити чланство у НАТО-у бити високо на дневном реду на самиту Алијансе у литванској престоници Вилњусу 11 и 12 јула.

Командант украјинских копнених снага тврди да војска те земље "напредује“ у близини Бахмута.

Генерал Олександр Сирски објавио је на Телеграму да "одбрамбене снаге настављају напредовање, а да је "непријатељ на одређеним местима у окружењу“.

Руске снаге су заузеле Бахмут у мају након месеци тешких борби, али се сматра да се боре да задрже контролу над њим.

(theguardian.com)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров разговарао је о ситуацији у Украјини и споразуму о црноморском житу у телефонском разговору са својим турским колегом Хаканом Фиданом, саопштило је руско министарство спољних послова.

Москва је више пута запретила да ће одустати од споразума којим се омогућава сигуран извоз житарица и ђубрива из украјинских лука јер није испуњени услови за извоз руске хране и ђурива. Уговор истиче 17. јула.

Турски председник Тајип Ердоган рекао је да врши притисак на Русију да одобри важење споразума, којем су прошле године посредовали Анкара и Уједињене нације, за најмање три месеца.

(Reuters)

Поред ракете оборене изнад Крима, руски званичници тврде да су оборене још три изнад Ростовске и Брјанске области које се граниче са Украјином.

Александар Богомаз, начелник Брјанска, написао је на Телеграму да је руска војска оборила две украјинске ракете.

Пилана је потпуно уништена услед пада једног од пројектила, додао је Богомаз.

(theguardian.com)

Премијер Камбоџе Хун Сен позвао је Украјину да не користи касетне бомбе, додајући да ће "праве жртве бити Украјинци", истичући сопствено болно искуство.

"То би била највећа опасност за Украјинце за дуги низ година или читав век уколико се касетне бомбе буду користиле у областима под руском контролом на територији Украјине", навео је Хун у  свом твиту.

Хун је истакао "болно искуство“ Камбоџе са америчком касетном муницијом коришћеном раних 1970-их као страно наслеђе које је оставило десетине хиљада осакаћених или убијених

"Прошло је више од пола века, а још нема средстава за потпуно уклањање касетних бомби", напоменуо је Хун.

"Апелујем на председника САД као добављача и украјинског председника као примаоца да не користе касетне бомбе у рату јер ће праве жртве бити Украјинци", закључио је премијер Камбоџе у свом твиту.

Украјински министар енергетике Герман Галушченко, изјавио је да је од почетка рата оштећена половина целокупног енергетског система Украјине.

Галушченко је рекао да је до сада потврђен 271 погодак на енергетским објектима у Украјини и да има објеката који су потпуно уништени и не могу бити обновљени.

Навео је да се у Украјини спроводи највећа ремонтна кампања у историји, пошто је неопходно у што већој мери обновити систем до почетка грејне сезоне.

Светска банка је проценила губитке украјинске енергетике на 11 милијарди долара, али је Галушченко рекао да тај износ није коначан, јер се напади руских снага на енергетске објекте настављају.

(Униан)

НАТО је претворио Вилњус, престоницу Литваније, у тврђаву брањену напредним оружјем како би заштитио америчког председника Џозефа Бајдена и друге лидере Алијансе на самиту следеће недеље, који се одржава 32 километра од литванске границе са руским савезником Белорусијом.

Шеснаест НАТО савезника послало је укупно око 1.000 војника да обезбеђују дводневни самит 11. и 12. јула, на који стижу и лидери 40 земаља, а  који се одржава само 151 км од саме Русије, преноси Ројтерс. 

На аеродрому у Вилњусу, осам немачких ракетних бацача Патриот распоређено је са цевима усмереним у правцу руског Калињинграда, а још два према Белорусији.

( Танјуг, Ројтерс )

Заменица министра одбране Украјине Ана Маљар навела је на Телеграму да су прошла 273 дана откако је задат први ударац Русији на Кримском мосту, како би пореметили руску логистику.

РИА Новости наводе да је то први пут да је Украјина признала да је одговорна за напад на Кримски мост у октобру прошле године.

Крајем маја шеф Украјинске службе безбедности (СБУ) Василиј Маљук рекао је да Кијев жели да пресече логистички пут до полуострва и да је предузео одговарајуће мере, али није прецизирао које.

Начелник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине Кирил Буданов је негирао да украјинске обавештајне службе стоје иза напада на мост.

Рано ујутру 8. октобра прошле године камион је дигнут у ваздух на Кримском мосту, због чега се запалило седам железничких цистерни са горивом из воза који се кретао железничким делом прелаза.

Експлозија на мосту делимично је уништила друмски део моста, због чега је привремено заустављен саобраћај.

ФСБ је објавио да су за експлозију на Кримском мосту (познатом и као Керчки мост) одговорни Главни обавештајни директорат украјинског Министарства одбране и њен директор Кирило Буданов.

У том случају ухапшено је укупно осам особа.

(Танјуг/РИА Новости)

Неколико савезника САД изразило је забринутост због одлуке Вашингтона да Украјини испоручи касетне бомбе.

У петак су САД потврдиле да шаљу контроверзно оружје Украјини, а председник Џо Бајден је то назвао "веома тешком одлуком".

Као одговор, Велика Британија, Канада, Нови Зеланд и Шпанија су рекле да се противе употреби оружја.

Касетне бомбе забрањене су у више од 100 земаља због опасности које представљају за цивиле.

Обично испуштају много мањих бомби које могу да убију неселективно на широком подручју.

Неексплодиране бомбе могу остати на земљи годинама, а затим неселективно детонирати.

Касетне бомбе коришћене су и у НАТО агресији на СРЈ.

(RTS, BBC)

У петак је у Токију одржан састанак министара правде Г7, где је кључна тема разговора био правни одговор на агресију Руске Федерације.

Пронађен је механизам надокнаде штете изазване оружаном агресијом Русије на Украјину, изјавио је украјински министар правде Денис Малиуска.

Према његовим речима, такав механизам се састоји од три главна елемента.

"Прво, израда Регистра штете, који ће укључивати све фото и видео доказе, изјаве сведока итд, а половина тога је већ спроведено. Створена је међународна организација под називом Међународни регистар штете”, рекао је министар.

Како је навео, четрдесет земаља приступило је механизму и обезбеђује његово финансирање и функционисање. Украјинска страна очекује да ће Регистар бити у потпуности развијен и пуштен у рад крајем 2023. године, додао је.

Као други елемент, предвиђено је оснивање комисије за обештећење која ће разматрати потраживања и утврдити висину накнаде, прецизирао је Малиуске.

Што се тиче финансирања, сва имовина која је сада заплењена и која се национализује биће пребачена у релевантне фондове ради исплате обештећења, истакао је он.

(Танјуг/Укринформ)