Петсто дана рата - Захарова: Одлука САД о испоруци касетне муниције Кијеву “чин очаја“; Резников: Нећемо је користити на територији Русије

Русија ће штитити своје вредности и тежити благостању народа, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев поводом празника Дан породице.

"Не можемо дозволити да било ко поништи наше вредности. Зато ћемо наставити да штитимо све оно што највише ценимо - нашу домовину, добробит наших породица, наше деце, свих најмилијих", написао је Медведев на друштвеној мрежи ВК у посту посвећеном Дану породице, љубави и верности.

Према његовим речима, љубав према отаџбини и тежња да се она одбрани од непријатеља заснивају се на оданости сопственој породици, бризи за најмилије, поштовању и подршци, преноси ТАС.

(Танјуг)

Турски министар спољних послова Хакан Фидан и амерички државни секретар Ентони Блинкен разговарали су телефоном о недавним догађајима у Украјини и питањима ширења НАТО-а уочи самита Алијансе, навео је турски министар спољних послова у саопштењу.

Током разговора било је речи о питањима проширења НАТО-а, састанцима на највишем нивоу Алијансе у Виљнусу, проширењу сиријског механизма прекограничне помоћи у оквиру УН и најновијим дешавањима у Украјини, наводи се у саопштењу, пренео је ТАС.

Самит НАТО биће одржан у Виљнусу, у Литванији, од 11. до 12. јула.

(Танјуг)

Одлазак стотина Вагнерових војника из Централноафричке Републике (ЦАР) део је ротације снага, а не повлачење, рекао је портпарол Председништва те земље.

Извештаји о недавном одласку великог броја Вагнеровог особља из ЦАР-а авионом подстакли су спекулације последњих дана да се група повлачи из те земље, где су помагали влади да угуши неколико побуна од 2018.

Али, портпарол председника Алберт Јалоке Мокпем рекао је да "то није дефинитиван одлазак, већ ротација".

“Неки су отишли, а други ће доћи“, рекао је он на конференцији за новинаре.

Неколико стотина Вагнерових војника недавно је напустило Централноафричку Републику, рекао је Ројтерсов извор из војске, који је желео да остане анониман. О томе, како преноси агенција, није изнео више детаља.

Ројтерс наводи да није познато колико их је остало у тој земљи.

Верује се да тамо делује око 1.900 руских плаћеника, укључујући и припаднике Вагнера.

(Ројтерс)

Председник САД Џозеф Бајден рекао је да је одлука о слању касетне муниције Украјини била "тешка“, али да је на крају убеђен да пошаље контроверзно оружје јер је Кијеву потребна муниција у контраофанзиви против Русије.

"Била је то веома тешка одлука. Узгред, разговарао сам о томе са нашим савезницима, разговарао сам о томе са нашим пријатељима“, рекао је Бајден и додао да "Украјинцима понестаје муниције".

(Си-Ен-Ен)

Током дана дошло је до више од 25 борбених окршаја на Лиманском, Бахмутском, Авдијевском и Маринском правцу, објавио је на Фејсбуку Генералштаб Оружаних снага Украјине.

“Непријатељ концентрише своје главне напоре на Лиманском, Бахмутском, Авдијевском и Маринском правцу – током дана се одиграло више од 25 борбених окршаја“, наводи се у поруци.

Како је саопштио Генералштаб, руска војска је током дана извела још један ваздушно-ракетни напад на територију Украјине, користећи противваздушне навођене ракете из ПВО система С-300 и иранске беспилотне летелице Шахед.

Како се наводи, украјинске јединице ПВО уништиле су пет јуришних беспилотних летелица типа Шахед.

Према наводима ујрајинског Генералштаба, неке од ударних беспилотних летелица погодиле су индустријске објекте и инфраструктурне објекте у Дњепропетровској и Кировоградској области.

Генералштаб Украјине наводи и да су руске снаге извеле 34 ваздушна удара и 42 напада из ракетних система. Убијено је, како се истиче у саопштењу, осам цивила, а 13 рањено у гранатирању града Лимана.

(Укринформ)

Портпарол Кремља, Дмитриј Песков изјавио је да нико није обавестио Русију о пребацивању у Украјину "петорице команданата Азова који су били у Турској".

“Према условима споразума, лидери Азова је требало да остану у Турској до краја сукоба. Нико није обавестио Русију о преласку вођа терористичке групе Азов из Турске у Украјину“, рекао је Песков за РИА Новости.

Према његовим речима, тиме су Украјина и Турска прекршиле услове постојећих споразума.

(Известија)

Турска се увек држала уравнотежене политике и онима који желе да покваре њене односе са Русијом то није дозвољавала, изјавио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган током говора у Бајбурту.

"Од првог дана смо се држали уравнотежене политике. Војни лоби је, користећи опозицију, покушао да нас баци у ватру. Нисмо дозволили да се то догоди. Нисмо дозволили да јачање односа са Украјином поквари наше односе са Русијом. Одржавамо близак дијалог са председником Русије Владимиром Путином“, рекао је Ердоган, преноси Риа новости.

Ердоган је поновио и да очекује да руски председник посети Турску у августу.

(Танјуг)

Украјински министар одбране Алексиј Резников поздравио је одлуку САД да пошаљу касетне бомбе Украјини, и обећао да се та муниција неће користити у Русији.

Резников је написао на Твитеру да ће касетна муниција помоћи да се спасу животи украјинских војника и најавио да ће Украјина водити строгу евиденцију о њеном коришћењу, као и да ће разменити информације са партнерима.

Резников је рекао да војска неће користити касетну муницију у урбаним срединама, већ само за пробијање непријатељских одбрамбених линија.

(Танјуг, Ројтерс)

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да се враћа из Турске са петорицом војника који су учествовали у борбама око “Азовстала“, који су у тој земљи од септембра 2022. године.

“Враћамо се кући из Турске и враћамо кући наше хероје“, написао је Зеленски на Телеграму.

Према његовим речима, петорица украјинских војника коначно ће бити са својим ближњима.

У септембру 2022. године, у оквиру размене, ослобођено је 215 украјинских војника, укључујући команданте оних који су учествовали у борбама око “Азовстала“.

Од тада се петорица војника налази у Турској под личним гаранцијама заштите и безбедности председника Реџепа Тајипа Ердогана.

(Укринформ)

Одлука САД да испоруче Украјину касетну муницију је ”чин очаја“ и показује ”слабост“, саопштило је руско министарство спољних послова.

Портпаролка министарства Марија Захарова је рекла у саопштењу да је "то чин очаја и показује слабост у позадини неуспеха толико хваљене украјинске контраофанзиве".

“Најновије ‘чудотворно оружје‘ на које се кладе Вашингтон и Кијев, не размишљајући о тешким последицама, неће утицати на специјалну војну операцију“, казала је Захарова.

Агенција Франс прес преноси да је Захарова рекла да та одлука показује “агресивни антируски курс САД, који има за циљ да продужи сукоб у Украјини колико год је то могуће“.

Истакла је да обећања Украјине да ће контроверзну муницију користити одговорно "ништа не вреде".

Гардијан наводи да “Русија користи касетне бомбе у Украјини, али су оне забрањене у многим деловима света“.

(Гардијан)

Британија је потписница конвенције која забрањује производњу и употребу касетне муниције и обесхрабрује њихову употребу, рекао је британски премијер Риши Сунак након што су Сједињене Државе објавиле да планирају да ту муницију испоруче Украјини.

"Наставићемо да чинимо свој део да подржимо Украјину против нелегалне и ничим изазване инвазије Русије“, истакао је Сунак.

Дан након што су САД објавиле да ће и касетна муниција бити послата у Кијев како би помогло у контраофанзиви против руских снага, шпанска министарка одбране је подсетила да ту врсту муниције забрањује више од сто земаља, укључујући и Шпанију.

"Касетне бомбе обично испуштају велики број мањих које могу да убију неселективно на широком подручју. Они који не експлодирају представљају опасност деценијама“, рекла је министарка Маргарита Роблес.

Шпанија, има  чврсте обавезе према Украјини, али такође има чврсту обавезу да се одређено оружје и бомбе не могу испоручити ни под каквим околностима, рекла је шпанска министарка.

Русија нову седницу Савета безбедности тражи како би изнела нова сазнања о диверзији на гасоводу "Северни ток", наводе руски дипломатски извори.

Русија је безуспешно тражила приступ истрагама Шведске и других земаља о експлозијама, које су озбиљно оштетиле гасоводе који повезују Русију и Немачку испод Балтичког мора.

"Затражили смо нови отворени састанак Савета безбедности УН о експлозијама на Северном току за 11. Јул“, написао је на Телеграм каналу заменик руског амбасадора у УН Дмитриј Пољански.

(Ројтерс)

Најмање шест особа је погинуло, а петоро је повређено у Лиману у источној украјинској области Доњецк, рекао је регионални гувернер Павло Кириленко. 

Он је у поруци на Телеграму рекао да су град погодиле ракете у 10 сати ујутро и да су оштећене куће и продавница. Полиција и хитна помоћ су на лицу места.

Лиман је кључни железнички чвор у источном Доњецку.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган саопштио је да Украјина заслужује да се придружи НАТО-у и позвао Kијев да започне мировне преговоре са Москвом.

"Нема сумње да Украјина заслужује чланство у НАТО-у", рекао је Ердоган након састанка са украјинским председником Володимиром Зеленским и додао да "обе стране треба да се врате мировним преговорима".

Он је навео да у рату који траје већ 500 дана украјински народ брани територијални интегритет и независност своје земље, као и да је Турска уложила "најинтензивније напоре да оконча" сукоб Русије и Украјине кроз преговоре "на основу међународног права".

"Желео бих да поново нагласим становиште који сам увек упорно бранио, а то је да праведан мир нема губитника. Упркос разликама у мишљењима између страна, наша је најискренија жеља да се што пре вратимо потрази за мирним решењем", рекао је Ердоган.

Саопштио је да ће руски председник Владимир Путин посетити Турску у августу.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу прегледао је трупе и надгледао обуку новоформираних јединица састављених од војника по уговору, саопштило је његово министарство.

Министарство је на свом Телеграм каналу објавило видео-снимак на којем се види Шојгу како врши смотру.

Уједињене нације подсетиле су на цивилне жртве рата у Украјини који траје већ 500 дана.

"Данас обележавамо још једну мрачну прекретницу у рату који наставља да односи ужасан данак“, рекао је Ноел Калхун, заменик шефа Посматрачке мисије УН за људска права у Украјини.

Више од 9.000 цивила, укључујући преко 500 деце, убијено је од почетка  рата, а стручњаци упозоравају да је стварни број  сигурно далеко већи.

Амерички председник Џозеф Бајден изјавио је да се рат у Украјини мора окончати пре него што НАТО узме у разматрање чланство Kијева у Алијанси.

Бајден ће следеће недеље учествовати на самиту НАТО-а у Литванији, где ће рат Русије и Украјине, као и настојање Kијева да се придружи Северноатлантској алијанси бити једна од  кључних тема.

"Не мислим да у НАТО-у постоји сагласност око питања да ли да уведе Украјину у породицу НАТО-а сада, у овом тренутку, док траје рат “, рекао је Бајден.

Он је појаснио да је НАТО одлучан да брани сваки педаљ територије која припада државама чланицама и да би пријем Kијева док траје сукоб на територији Украјине практично увео алијансу у сукоб са Русијом.

Бајден је изјавио и да је одлука да се Украјини први пут обезбеди касетна муниција била "тешка", али да је такву одлуку донео јер је Kијеву потребна муниција у контраофанзиви против Русије.

(Си-Ен-Ен)

Борбе у Бахмуту током последњих седам дана биле су неке од најинтензивнијих на фронту, док Украјина наставља своју контраофанзиву.

Бахмут има симболичну тежину јер су борбе трајале месецима пре него што су га руске снаге заузеле.