Професор Филозофског факултета, историчар Александар Животић изјавио је за РТС да је Запад суздржано реаговао на побуну приватне војне компаније "Вагнер" у Русији, због страха од употребе нуклеарног оружја.
"То је америчка дипломатија ставила јасно до знања. Западу одговара дeстабилизација Путиновог режима, али не на овакав начин", нагласио је Животић.
Према његовим речима, побуна није прошла без проливања крв. "Оборено је неколико хеликоптера – један авион руског ваздухопловства, помиње се и број пилота који је страдао. То су трагични догађаји. Претило је да буде горе", навео је Животић.
Подсећа да се Русија, када је почео сукоб у Украјини, суочила са проблемом јер је почетно планирање заказало – "специјална војна операција" која је требало да буде краткотрајна, претворила се сада већ у дугорочни сукоб.
"Било је потребно доста људства. Ослонила се на приватну војну компанију, подигавши је уз сву државну помоћ, не само у погледу материјалних ресураса, већ отварања простора за регрутовање најтежих криминалаца. Та група је у једном тренутку нарасла до 50.000 људи", наводи Животић.
Објашњава да када приватна војска учествује у рату, нарушавају се дисциплинске норме, јединство командавања, начин одлучивања и спровођења наредби над оним што се дешава на терену.
Подсећа да је група "Вагнер" Јевгенија Пригожина формирана да би штитила интересе Руске Федерације на просторима ван граница државе, где регуларне снаге безбедости нису могле.
"Операције 'Вагнера' су биле везане углавном за Африку, за обезбеђење одређених нафтних и гасних налазишта, руда, минерала, нарочито племенитих метала. Није био само безбедносни елемент, него и онај који се тиче великих и уносних послова", каже Животић.
Коментари