Хоће ли сирак заменити кукуруз на домаћим њивама

Пре три или четири године Адриан Фодор, из "Фодор аграра" у Хетину, први пут је посејао сирак на својим парцелама. На то су га, каже,"натерале" високе температуре и суша.

"Наша производња је у Хетину и просечно добијамо мање кише него остали делови Војводине. Покушали смо да производимо уљану репицу, али смо видели да и њој, иако је озима култура, у завршној фази вегетације треба киша и нисмо постизали оне резултате које смо зацртали”, навео је Фодор.

Сирку је, објашњава, у поређењу са кукурузом потребно за трећину мање воде и хранива. Чак и у недостатку падавина остварују се солидани пирноси.

"Ове године ћемо имати принос сирка између три и четири тоне по јутру и то на оним њивама на којима поред на комшије немају ни клип кукуруза. То значи да ћемо, за разлику од њих имати неку зараду", објаснио је Фодор.

Проблем тржишта за сирак

За производњу сирка није потребно куповати нову механизацију.

"Сва механизација којом се производе кукуруз или сунцокрет може да се користи у произвоњи сирка. Газдинство које има сејалицу за кукуруз, њом може да посеје сирак. Комбајни којима се врши пшеница могу се користити и за сирак", истиче Фодор.

Додаје да ће повећати површине под сирком, али да кукуруз неће у потпуности избацити из производње.

"На њивама за које знамо да и поред доброг рода у држави, немају добар принос, сигурно ћемо посејати сирак. Већ за следећу годину планирамо да преполовимо површине под кукурузом у корист ове културе", каже Адриан Фодор.

Највећи изазов у производњи сирка је обезбеђење тржишта.

"Бели сирак се у свету користи и у људској исхрани и здравији је од пшенице и кукуруза. Тренутно производимо само црвени, сточни сирак, јер код нас људи немају навику да користе ову биљку. Тек сада покушавамо сточаре да навикнемо да је употребљавају", објашњава Адран.

Ипак, због вишегодишњих лоших приноса кукуруза и соје, сирак постаје све траженији.

"До прошле године једна мешаона је користила сирак у производњи, остале куће су биле трговачки настројене. Ове године због лошег рода кукуруза јављају се сточари и питају која је цена сирка и да ли бих продавао и на мало или само мешаонама. Људи су се едуковали, видели су да у сирку нема микотоксина и да неће бити проблема са афлатоксином", каже Фодор.

Како каже, цена сирка се у свету формира зависно од кукуруза.

"Кукуруз је око 24 динара и прва трговања сирком су слична, али се тек очекује формирање и цена кукуруза и сирка", објашњава Фодор.

Све већа површина под сирком

Стручњаци кажу да је у Средњем Банату производња сирка све чешћа и то у сувом ратарењу.

"Током праћења регистровали смо појаву штеточина које су присутне у производњи кукуруза у нешто мањем или већем интензитету, те се сходно томе и предузимају мере заштите. То су, пре свега, кукурузна пипа и ваши које значајно могу угрозити усеве у вегетативном порасту. Сирак касније може бити угрожен од кукурзног пламенца и кукурузне совице", објашњава Снежана Парађеновић из ПИС РЦ Зрењанин.

Додаје је да је праћење појаве болести и штеточина на нивоу епидемијских прагова и критичног броја, а како би се благовремено усеви заштитили.

Више од половине светске производње сирка је у Африци. Пета је најважнија житарица у свету, после кукуруза, пшенице, пиринча и јечма.

Више од 50 одсто светске производње је у Африци, али су тамо приноси ниски, просечно око 1,2 тоне по хектару.

Највиши приноси постижу се у Европи, просечно 4,5 тоне по хектару. У Америци је то 3,9 тона по хекатру, у Аустралији 3,2, а у Азији 1,4 тоне по хектару.

"Бразил је у последње три године драстично повећао своје површине под сирком због проблема у производњи ГМО кукуруза и соје. У Индији ова култура заузима око 4,5 милиона хектара", каже дипломирани инжењер пољопривреде Мартин Јелић из "Лидеа" Србије.

У нашој земљи сирак се за сада гаји на мањим површинама.

"Проблем представља недовољно информација и предрасуде о његовом квалитету и то што га откупљивачи потцењују. Дају му нижу цену од реалне вредности, иако је енергетски једнак кукурузу, има виши протеински удео и повољан однос аминокиселина. Посебно је важно што је безбедан у исхрани, без присутних микотоксина", објашњава Јелић.

За шта се све користи

Глобално тражња за сирком расте. У Африци и Азији то је једна од основних житарица у исхрани људи.

"У развијеним земљама, потражња је све већа у сектору глутен-фри производа и индустрији алкохолних пића. Кина је највећи светски увозник, док ЕУ бележи стални раст интересовања и све већу потражњу за сирком из домаће, европске, производње. Шпанија је највећи увозник у ЕУ", каже Јелић.

Произвођачи у Србији не мењају лако навике, јер су традиционално везани за кукуруз, пшеницу, јечам, соју и сунцокрет.

Међутим, климатске промене их приморавају да нешто предузму. Најчешће је то поваћање површина под озимим културама.

Ипак, стручњаци кажу да то не може да буде трајно решење, између осталог и због поштовања плодореда.

Где га гајити

Додају да сирак не треба да замени производњу кукуруза у Србији, већ да је допуни.

"Кукуруз је и даље наша најзначајнија житарица и заузима водеће место по посејаним површинама. Треба га гајити где искуствено имамо најмање подбачај у роду у стресним годинама, као и на најбољим земљиштима која се наводњавају. Сирак треба сејати на ризичнијим теренима и у условима суше, где кукуруз тешко успева. Тиме се обезбеђује стабилна и сигурна производња, као и профитабилност газдинства", објашњава Јелић.

Највећи произвођачи сирка су САД, Нигерија, Судан, Етиопија и Индија, док у Европи предњачи Француска.

У региону се истиче Мађарска, која има развијен систем кооперације између произвођача и прерађивача.

Значајне површине бележе и Италија, Румунија, Бугарска и Молдавија, где се користи и за производњу алкохола.