Да ли ће Јапан почети да шаље оружје и муницију Украјини

Јапански премијер Фумио Кишида је у свом обраћању у Горњем дому јапанског парламента 1. марта позвао на ревизију законских прописа о извозу наоружања како би се омогућила продаја и донирање јапанског оружја "земљама које су изложене агресији".

Будући да Кишидина владајућа Либерално-демократска партија и у коалицији са странком Комеито и самостално има већину у оба дома парламента чини се врло могућим да би такав предлог владе могао да буде одобрен у законодавном телу упркос досадашњем општем мирољубивом, пацифистичком ставу грађанства.  

Промена званичног тумачења устава државе, широко познатог под називом "устав мира", по којем би земља требало да се уздржи од продаје наоружања земљама које су у сукобу и доношење законске регулативе која би подржала такав извоз представљали би историјско одступање јапанске државе од пацифичке политике коју је водила након Другог светског рата.

Предлог премијера посланицима парламента да размотре извоз јапанског наоружања земљама које трпе агресију битан је не само у смислу солидарисања са највећим војнополитичким савезником САД и НАТО-ом по украјинском питању, већ и у погледу заједничког деловања са Вашингтоном у односу на Тајван.

Наиме, ако влада званично формулише и парламентарци усвоје тај предлог, то би не само отворило врата да се јапанска муниција и оружје нађу у рукама украјинских војника у њиховом конфликту с Русијом, већ би, што је за Токио безбедносно и политички много важније, и утабало стазу за евентуалне будуће испоруке јапанског наоружања Тајвану ако на том острву у западном Пацифику дође до војног сукоба.

Сарадња са НАТО-ом  

Премијер Кишида изнео је парламенту предлог о одобравању извоза јапанског наоружања земљама које су захваћене ратом само месец дана након посете генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга Токију.

Према писању источноазијских медија, током ње Столтенберг је од својих домаћина затражио да се практично одрекну своје дотадашње политике упућивања искључиво хуманитарне и финансијске помоћи и, попут земаља чланица НАТО-а, Украјинцима доставе оружје и муницију. 

Јапан, као и суседна Јужна Кореја, производи муницију и наоружање по америчким, односно НАТО стандардима, те би стога могао да битно допринесе напорима украјинске војске, коју наоружава НАТО, да се одупре руском притиску у Донбасу. 

Јапан и Република Кореја, у склопу стратегије Вашингтона да на глобалном нивоу чвршће повеже своје војнополитичке савезнике, прошле године су први пут присуствовале самиту лидера чланица НАТО-а. Сеул је тада отворио и своју канцеларију при НАТО-у, док ће Јапан, судећи по изјавама премијера Кишиде, то учинити ускоро. 

Јапански медији пишу да је могућност извоза оружја земљама захваћеним ратом најављена још у децембру, јер је у званичном документу о безбедносној стратегији земље који је тада објављен, унесен запис о томе да ће политика у вези са извозом наоружања бити ревидирана.

Домаћи притисци

Премијер Кишида, који је у прошлости изјављивао да би Источна Азија могла бити следећа Украјина, јапанским парламентарцима је рекао да би одобрење извоза наоружања било кључно политичко средство за пружање помоћи државама које трпе агресију која представља кршење међународног права.

Поједини посланици из редова његове партије сматрају да Јапан не може рачунати на страну војну помоћ у случају евентуалног сукоба са страним агресором ако сам исту такву помоћ не упућује другима. То схватање често се изражава кроз фразу да Јапан не може имати кредибилитет на међународној сцени ако и сам не пружа конкретни војни допринос одржавању безбедности у свету.  

У владајућој Либерално-демократској партији последњих година се чују и критике да "политика чековне књижице" (финансирања обнове инфраструктуре и давања друге хуминитарне и финансијске помоћи земљама погођеним ратом) коју је последњих деценија водио Јапан више није одржива јер су суседи Пекинг и Пјонгјанг вишеструко ојачали своје војне капацитете.   

Наставак Абеове политике

Ако Јапан заиста почне са извозом своје муниције и оружја земљама захваћеним ратом, то ће бити чин којим се недвосмислено и у потпуности напушта послератна политика мирољубивог решавања међународних питања. То би, може се рећи, представљало и кршење устава, у чијем члану 9 пише да се јапанска држава и народ залажу за решавања међународних спорова мирним путем, осим ако се, наравно, у међувремену не изврши и ревизија самог устава.

На измени пацифистичких одредаба устава протеклих деценија нарочито је предано радио дугогодишњи јапански премијер Шинзо Абе, који је устрељен у јулу прошле године приликом говора на улици у граду Нара, али су се интелектуалци и грађанство, које се у гласању за његову партију углавном руководило економским питањима, томе супротстављали. 

Садашњи премијер Кишида је пет година служио у Абеовим владама као министар спољних послова и, чини се, наставља његову политику промене безбедносног курса државе, односно, збацивања стега послератне пацифистичке политике. 

Њему интервенција Русије у Украјини, која се у Јапану углавном види као непоравдано кршење Међународног права и суверенитета независне државе, сада даје више простора за маневрисање када су у питању промене у безбедносној и спољној политици него што је имао Абе. Кишида, који је на кормило државе дошао у октобру 2021, већ је спровео једну важну измену те врсте: дуплирање војног буџета.