Читај ми!

Може ли Русија да одговори на тешки западни оклоп

После скоро годину дана рата, западне земље испоручиће тешке борбене тенкове Кијеву. Украјинци очекују "леопарде", "челенџере" и "абрамсе", a председник Володимир Зеленски сматра да је то важан корак на путу до победе. Руски одговор на терену могао би да буде противоклопна ракета "корнет" или специјализовани хеликоптери, сматра уредник емисије "Дозволите" Горан Јанићевић, додајући да ће у новим окршајима, битније од самог оружја, бити две ствари – логистика и командовање.

Берлин, Лондон и Вашингтон, након више од 300 дана рата на истоку Европе, али и низа захтева украјинских званичника да "нема времена за губљење" у испоруци тешког наоружања због велике офанзиве коју Москва наводно припрема у наредном периоду, обећали су Кијеву готово 60 борбених тенкова типа "леопард 2", "челенџер 2" и "М1 абрамс".

Земље чланице НАТО-а, које су најавиле испоруку тешких борбених тенкова, озбиљно раде на припреми Украјинаца за ратна дејства: обећавају велику количину муниције, резервних делова, као и обуку украјинских снага. Запад, истовремено, не жели велике губитке своје технике у борби с Русима.

Помоћ западних савезника Кијеву до сада је, наиме, била у виду одбрамбених артиљеријских ракетних система "краћег" домета, попут америчког ХИМАРС-а, финансијских пакета или увођења санкција Москви.

Сада ће на ратишту, на страни Украјинаца бити и тешки тенкови западних савезника, за које Кијев сматра да могу да "стану на црту" руским снагама. Председник Украјине Володимир Зеленски поручује да помоћ представља "важан корак на путу до победе", док председник Русије Владимир Путин истиче да та земља "има чиме да одговори на претње" колективног Запада.

Одговор Руса на терену – "корнети", "алигатори" и "терминатори"

Према речима новинара Горана Јанићевића, конкретни руски одговор на ратишту, хипотетички, против "леопарда", "челенџера" и "абрамса", могла би да буде противоклопна ракета "корнет", те старији системи мањег домета, попут "фагота" или "метиса", али и најједноставнији ручни ракетни бацач, који може да прекине гусеницу на тенку.

"Противоклопна ракета 'корнет' једним поготком може да уништи и 'леопард' и 'челенџер' и 'aбрамс' са даљине од готово осам километара", истиче за Интернет портал РТС-а уредник емисије Дозволите.

Јанићевић каже и да руска авијација има хеликоптере специјализоване за противоклопну борбу, попут Ка-52 "алигатор" и Ми-28, као и Ми-24 и Ми-35, истичући да могу да униште све западне тенкове. Наглашава да је, међутим, ипак кључна ствар и велика непознаница колико Руси имају савремених противоклопних система на фронту.

"Можда једнако важно је и колико су војници који их користе увежбани, а командант способан да препозна ситуацију када треба да употреби противоклопно оружје. У тој борби на живот и смрт одлучују секунде. Једна лоша одлука може да направи хаос", наводи Јанићевић.

Као пример наводи и да Руси имају "убицу тенкова", "БМПТ терминатор", који може да "убије тенк" противоклопним ракетама или топовима калибра 30 милиметара и домета три километра али да их нема на стотине, колико би требало, већ једва неколико десетина.

Руски против западних тенкова

На питање колико руски тенкови могу да се супротставе западним, Јанићевић каже да тенкови "из фамилије" Т-72, технички гледано имају нешто слабије способности од западних тенкова, пре свега домет главног наоружања и снагу мотора, али да та чињеница и није толико важна у овом рату.

"Топови западних тенкова имају домет од четири, а руских углавном три километра, али домет важи уколико постоји оптичка видљивост циља. Украјина јесте војнички речено 'тенко-проходно' земљиште, али није равна плоча, није ирачка пустиња где су западни тенкови показали велику надмоћ 1991. године", наводи Јанићевић.

Британски лист Гардијан оцењује да руски тенк Т-90, базиран на истом принципу као и Т-72, који је Москва недавно увела у борбу, отежава Кијеву ситуацију на фронту, истичући да аналитичари сматрају да би 100 западних тенкова било довољно како би дошло до обрта у корист Украјине.

Две ствари кључне у судару тенкова

Уредник емисије Дозволите сматра да ће две ствари бити пресудне у судару западних и руских тенкова: логистика – снабдевање муницијом и одржавање борбених и неборбених делова, као и систем командовања.

"Командант борбене групације који добро процени ситуацију када треба да употреби тенкове, артиљерију, пешадију и има исправне обавештајне податке, биће победник у свакој бици", наводи Јанићевић.

Наглашава и да су Украјинци у том делу у предности јер су земље чланице НАТО-а већину својих капацитета за обавештајни рад, сателитски надзор, ометања и прислушкивање ставили на располагање у борби против Русије.

"Командни кадар украјинске војске, такође, много се боље снашао у овом рату од руских генерала, јер је покупио све добре елементе командовања са Истока и све добро са Запада", каже Јанићевић.

Говорећи о логистици, Јанићевић сматра да озбиљан проблем за обе стране представљају уништени путеви, као и дронови извиђачи и самоубице.

Шта Украјина добија са Запада

Почетком године, Берлин је Кијеву обећао 14 тенкова типа "леопард 2", Лондон исто толико "челенџера 2", а Вашингтон 31 тенк "М1 абрамс".

Главно оружје тенка немачке производње "леопард 2", који се сматра једним од најнапреднијих на свету, топ је с глатком цеви калибра 120 милиметара. Секундарно оружје чине пак два митраљеза калибра 7,62 милиметра. У употребу војске Западне Немачке ушли су крајем седамдесетих година.

"Леопард 2", који достиже брзину до 70 километара на сат, тежак је око 60 тона. Као што је случај са свим западним тенковима, има четворочлану посаду, за разлику од руских тенкова са троје јер је процес пуњења цеви аутоматизован. Дојче веле преноси да Немачка данас има око 350 "леопарда 2", али да се тачан број чува у тајности.

Челенџер у "сендвич" оклопу

Борбени тенк "челенџер 2", један од најбоље оклопљених тенкова на свету, у служби је британске војске од 1994. године, а користи га и војска Омана. Купола и труп заштићени су композитним оклопом "чобам" друге генерације, познатијим као "сендвич" оклоп.

Основно наоружање "челенџера 2", топ калибра 120 милиметара који се пуни ручно, у односу на руске тенкове код којих је тај процес аутоматизован. Секундарно оружје чине два митраљеза од 7,62 милиметра. У борбеним дејствима, први пут је коришћен у инвазији на Ирак 2003. године.

Тенк је тежак око 60 тона и достиже брзину око 40 километара на сат (60 на путу). Посаду, као и код тенка "леопард 2", чине четири члана.

"Огољени" абрамси

Помоћ од 31 тенка "М1 абрамс", као додатни доказ у "непоколебљивој подршци" Украјини, обећао је тој земљи и амерички председник Џозеф Бајден.

Тенк "M1 абрамс" има специјални оклоп "чобам", попут британског "челенџера 2". Амерички лист Политико, међутим, пише, позивајући се на анонимне изворе, да Украјина ипак неће добити "М1 абрамс" са уранијумским оклопом, који користи америчка војска, што значи да ће остати ускраћена за пун капацитет тенка. Лист наводи и да је политика САД да се "абрамси" не извозе са таквом врстом оклопа.

"М1 абрамс", назван по некадашњем начелнику Генералштаба војске САД Крејтону Абрамсу, ушао је употребу војске САД осамдесетих година, а коришћен је у свим ратовима америчке војске од 1991. године.

Главно наоружање је топ стандардног НАТО калибра 120 милиметара. Тежак је око 60 тона и достиже брзину до 70 километара на сат. Као и претходна два типа тенка, за које се очекује да ће бити испоручени Кијеву, посада је четворочлана.

Бела кућа, ипак, саопштила је и да ће можда бити потребни месеци да моћни амерички тенкови, које је Бајден одлучио да пошаље у Украјину, стигну на своје одредиште.

Војници исковани у ватри и рововима

Даља ескалација свакако значи да у наредном периоду предстоје тешке борбе, у којима ће бити много мртвих са обе стране, као и уништене технике и цивилна инфраструктура. Можда и важније од технике, током дуге историје ратовања, показало се искуство и прекаљеност самих војника.

"Без обзира на све виђено, до сада су се и Руси и Украјинци показали као веома храбри и жестоки борци", наводи Јанићевић.

Скреће пажњу и на чињеницу да многи војници на фронту већ месецима учествују у борбама и навикнути су на ратне страхоте и услове живота.

"Претходни ратови нас уче да у таквим ситуацијама постоји велика повезаност војника, а јединице постају мале породице. Зато нема масовне предаје нити издаје, ни са једне ни са друге стране и борбе се воде буквално до последњег", закључује уредник емисије Дозволите Горан Јанићевић.

петак, 22. новембар 2024.
7° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње