Потези Приштине као увертира за оно што следи, Срби страхују да су на реду образовање и здравство

Након упада тзв. косовске полиције у КБЦ и дом здравља у Косовској Митровици, Срби са Косова и Метохије затражили су заштиту својих здравствених и образовних установа. Албин Курти, међутим, поручује да оне морају бити, како каже, "интегрисане" у систем приштинске власти.

Положај Србима на КиМ отежавају и нова правила о боравку, као и о регистарским таблицама аутомобила. О тим проблемима, као и о предстојећим локалним изборима и немогућности формирања скупштине и владе у Приштини, разговарамо с

Потези Приштине сада другачије схваћени

Политиколог Огњен Гогић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да се и претходних година дешавало да полиција на северу КиМ улази у просторије које припадају Клиничком-болничком центру, али да је овог пута то другачије схваћено, као нека врста увертире у оно што следи, а то је да се по принципу на којем се радило претходно на силу уђе у образовне и здравствене установе и да се оне на неки начин интегришу, односно преузму насилним путем.

"Због тога што постоји читав низ догађаја и изјава везаних за ту тему. Дакле, претходно је дошло и до затварања РФЗО-а и ПИО фонда исто у Митровици, а онда су уследиле разне изјаве, што од домаћих актера овде на Косову, дакле од техничког премијера Куртија, али и међународне заједнице, од отправнице послове у америчкој амбасади Пратипати, од неких немачких званичника о томе да се разговара и о интеграцији образовног и здравственог сектора", навео је Гогић.

Страх у свим српским срединама

Активиран је, додаје, тај страх међу Србима да су сада на реду и образовне и здравствене установе.

"То је страх постоји не само на северу Косова, већ у свим српским срединама. Јер су те изјаве које су дошле биле врло индикативне да се, заправо, сада спрема нека акција у вези са тим", рекао је Гогић.

Шта ако Приштина насилно преузме образовање и здравство

Ако би се то десило, додаје политиколог, то би било поново мимо воље и мимо договора са Србима, који не би били укључени у управљање тим установама, нити би се Београд с тим сагласио.

"То је нешто што би заиста пореметило пружање тих услуга", сматра Гогић и оцењује да, иако не воли да користи тешку реторику, делује као да би то био један ударац од којег би се заједница тешко опоравила, и што би могло да доведе до исељавања становништва.

Једна добра вест

Ипак, указује да је можда добра вест то што су се Немачка и Француска такође огласиле о том питању.

"Немачка је чак рекла да би заправо Косово могло да ризикује нешто слично као што се десило с Американцима. То је да ако крену озбиљније на здравство, да и Немци могу такође да обуставе билатералну сарадњу", наводи Гогић.

Питање овлашћења за управљање возилима

Поред здравства и образовања, отвориле су се још две теме. То су овлашћења за управљање моторним возилима и питање боравка.

"Ове се теме заправо своде на признавање докумената. Наиме, када су рађене те пререгистрације возила на РКС таблице, један број Срба и раније на југу, а после на северу, или није могао, или није желео да узме те РКС таблице, и они су своја возила пренели на своје сроднике или пријатеље у Централној Србији, а од њих добили овлашћење да управљају тим возилима. Сада се заправо прети да се та овлашћења више неће признавати, али се ради о томе да се заправо не признају личне карте које се користе у то овлашћење. А то су те личне карте које Србија издаје за градове на Косову", објашњава Гогић.

Како Срби постају странци на својој земљи

Што се тиче боравка, каже да су у питању Срби који живе, бораве на Косову, а који немају личне карте приштинских институција.

"Или што не могу, најчешће постоје неке процедуралне бирократске препреке, или нису желели да их изваде, и сад они постају, заправо, странци у својој земљи, иако су у својим кућама, иако заправо све време живе ту, али сад ће морати да, уколико имају личне карте из градова у Централној Србији, као што рецимо имам ја, који долазим овде често, морају да пријаве боравак полицији и да онда бораве на Косову, како би полиција дозволила да бораве на Косову", рекао је Гогић.

"Животне теме не могу да се реше на локалним изборима, морају да се интернационализују"

Што се тиче избора 12. октобра, Гогић оцењује да се животне теме за Србе нажалост не могу решити кроз локалне изборе, јер су у питању компетенције и ингеренције централне власти која потпуно игнорише и пренебрегава потребе, интересе и положај Срба.

Ипак, сматра да је врло важно да Срби учествују на изборима, узму власт у десет општина са српском већином, али да такође узму, ако могу, и одборничка места у општинама са албанском већином, тамо где су они у мањем броју.

"Ово су све теме које заправо морају да се интернационализују. Односно, овде мора да постоји снажно ангажовање међународне заједнице, да она врши притисак на власти у Приштини и да онда се нађу решења за ове ствари", каже Гогић.

"Демографске промене и поделе међу Србима утицаће на резултат"

Српска листа се жали на промене у бирачким списковима за изборе, као и на недовољну заступљеност у изборним комисијама.

Гогић објашњава да је дошло до демографске промене у смислу да се мења структура тих општина са српском већином, у којима све већи удео имају Албанци, и да ће се то одразити на резултате избора.

Такође, додаје да су Срби изашли подељени у више колона, што може да доведе до расипања гласова.

Апелује на Србе који живе у Централној Србији или шире, а могу да гласају и на Косову и Метохији, да дођу 12. октобра да гласају и то како у општинама са српском већином, тако и у општинама са већинским албанским становништвом, где могу да узму неке одборничке мандате.