Вашингтон планира да пошаље Кијеву укупно осам система НАСАМС.
(Reuters)
Рат у Украјини – 280. дан. Руске снаге извеле су нови ракетни напад на Запорошку област, саопштио је начелник регионалне војне управе Олександар Старух. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће Европска унија покушати да успостави специјални суд, уз подршку Уједињених нација, за истрагу и кривично гоњење наводних ратних злочина које је Русија починила у Украјини.
Вашингтон планира да пошаље Кијеву укупно осам система НАСАМС.
(Reuters)
Заменик генералног секретара за хуманитарна питања и координатор слање помоћи Мартин Грифитс тврди да је близу договор о обнављању извоза руског амонијака кроз цевовод до украјинске црноморске луке.
"Мислим да смо прилично близу, идемо ка томе ове недеље", рекао је Грифитс за Ројтерс.
(Reuters)
Немачки канцелар Олаф Шолц каже да Русија више не може да добије рат у Украјини на бојном пољу.
Говорећи на Берлинској безбедносној конференцији, Шолц је такође рекао да је Немачка озбиљно схватила руску нуклеарну реторику, али да се Берлин не плаши.
(Reuters)
Велика Британија увела је санкције за 22 руска званићника због њиховог залагања за делимичну мобилизацију.
Британија је тако на листу санкционисаних додала заменика премијера Русије и министра индустрије и трговине Дениса Мантурова, директора федералне казнено-поправне службе Аркадија Гостева и председницу Централне изборне комисије Елу Памфилову, пренео је Тас.
Министарство спољних послова Велике Британије саопштило је су санкције уведене Денису Мантуровом због тога што је "одговоран за надзор руске индустрије наоружања и за опремање мобилисаних трупа".
Наводи се да су против Памфилове и председника Изборне комисије Ростовске области Андреја Бурова санкције уведене зато што су организовали референдуме у Доњецкој и Луганској области, које су прогласиле независност, и у Херсону и Запорожју, а наводи се и да је Памфилова од тада активно подржавала принудну мобилизацију.
(Танјуг/Тас)
Обраћајући се путем видео-везе учесницима конференције у организацији Њујорк тајмса, украјински председник Володимир Зеленски истакао је да не верује да ће руски председник Владимир Путин употребити нуклеарно оружје.
(Reuters)
Како је нагласио, Запад гура Украјину да настави борбу против Русије.
(Reuters)
Руско министарство спољних послова саопштило је да би придруживање Шведске и Финске НАТО-у могло да убрза милитаризацију арктичког региона.
Одговарајући на питање о томе како ће улазак две земље у алијансу утицати на Арктички савет, међувладину групу која промовише сарадњу на Арктику, портпаролка Марија Захарова је напоменула да ће Русија бити једина чланица групе која није чланица НАТО-а.
"Не може се занемарити да ће, када ове земље уђу у Алијансу, све државе чланице Арктичког савета осим Русије бити чланице Северноатлантског блока", констатовала је Захарова.
Са друге стране, нагласила је да се Арктички савет не бави питањима војне безбедности и да га не треба повезивати са приступањем Шведске и Финске НАТО-у.
(Reuters)
Амерички државни секретар Ентони Блинкен поручио је у Букурешту да руски напади на украјинску енергетику неће бити успешни, обећавши Украјини подршку у обнови и одбрани земље.
Блинкен је изјавио да се руски председник Владимир Путин усредсредио на бомбардовање цивила у Украјини, те да је гранатирањем разорио трећину украјинског енергетског система, али да његова "стратегија изгладњивања и смрзавања становништва" неће бити успешна.
Пренео је да су САД обезбедиле 53 милиона долара за помоћ у обнови енергетског система Украјине.
(Ројтерс, Танјуг)
Шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба изјавио је да су Украјини потребни амерички ПВО системи "Патриот", како би заштитила цивилну инфраструктуру од руских напада.
Навео је да ће Кијев сарађивати са немачком владом на решавању тог питања.
Кулеба је рекао и да ће Украјина "на крају" постати чланица НАТО-а, што не значи да се сада ништа не може учинити, преноси Ројтерс.
"Разговори о пријему Украјине у НАТО већ би требало да почну", рекао је Кулеба на конференцији за новинаре после састанка министара спољних послова НАТО-а у Букурешту.
(Ројтерс)
Руска новинска агенција РИА Новости известила је да је директор руске Спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин разговарао раније овог месеца са директором америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијамом Бернсом о нуклеарним питањима, као и о Украјини.
Бернс и Наришкин састали у 14. новембра Анкари у првом америчко-руском контакту на високом нивоу од почетка рата.
Отправница послова у америчкој амбасади у Москви Елизабет Руд изјавила је у разговору са новинаром РИА Новости да Бернс "није преговарао са својим руским колегом, нити је било речи о решавању сукоба у Украјини", пренео је Ројтерс.
(Ројтерс)
Један особа је страдала, а једна повређена у руском грантирању Херсона на југу Украјине, саопштио је регионални начелник Јарослав Јанушевич.
Према његовим речима, услед гранатирања оштећено је више стамбених зграда и једна здравствена установа у граду.
(Ројтерс)
Руске трупе тестирају нове начине борбене употребе ракета и артиљерије током рата у Украјини, изјавио је министар одбране Русије Сергеј Шојгу.
"Наношење ефикасне ватрене штете непријатељу, важна је компонента успеха у војним активностима. Значајну улогу играју ракетне трупе и артиљерија. Током специјалне операције тестирају се нови начини њихове борбене употребе, пре свега беспилотних летелица, као и напредних модела наоружања", истакао је Шојгу.
Навео је и да нови руски вишецевни ракетни системи "Торнадо-С" и самоходни топови "Малка", помажу у ефикасном гађању страних вишецевних ракетних бацача и артиљерије у рату у Украјини.
Руско министарство одбране у више наврата је постављало видео-снимке артиљеријских топова "Малка", како уништавају америчке хаубице М777 у Украјини, подсећа руска агенција Тас.
(Танјуг, Тас)
Москва је саопштила да је унапредила главног инжењера украјинске нуклеарне електране Запорожје Јурија Черничука на место директора нуклеарке, преноси Ројтерс.
Руска компанија за производњу нуклеарне енергије "Росенергоатом" потврдила је да је Черничук нови директор постројења.
Највећа европска нуклеарка, којом управља украјинско особље, од марта је под руском контролом.
Украјински оператер "Енергоатом" почетком октобра саопштио је да је руска патрола привела генералног директора нуклеарке Запорожје Игора Мурашова.
Међународна агенције за атомску енергију (ИАЕА) је, потом, саопштила да Мурашов, који је пуштен из притвора, неће руководити нуклеарком, као и да је са породицом на територији коју контролише Украјина.
(Ројтерс)
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће Европска унија покушати да успостави специјализовани суд, уз подршку Уједињених нација, за истрагу и кривично гоњење наводних ратних злочина које је Русија починила у Украјини.
"Спремни смо да почнемо да радимо са међународном заједницом како бисмо добили најширу могућу међународну подршку за овај специјализовани суд", рекла је Фон дер Лајенова, преноси Ројтерс.
Навела је и да ЕУ наставља да пружа подршку Међународном кривичном суду, тако што предлаже оснивање специјализованог суда, уз подршку УН.
Међународни кривични суд са седиштем у Хагу покренуо је сопствену истрагу о наводним злочинима против човечности и ратним злочинама, неколико дана после почетка рата, али нема надлежност да кривично гони у Украјини, посећа британска агенција.
Русија негира да су на мети њених напада цивили.
(Ројтерс)
Европска комисија је саопштила да је предложила план за конфискацију руске имовине која је замрзнута, како би се казнила Москва за напад на Украјину, јавља Ројтерс.
"Блокирали смо 300 милијарди евра резерви руске Централне банке и замрзли смо 19 милијарди евра руских олигарха", изјавила је председница ЕК Урсула фон дер Лајен.
Према њеним речима, ЕУ и њени партнери могли би краткорочно да управљају тим средствима и да их инвестирају. Приход би ишао Украјини како би се надокнадила штета изазвана ратом у тој земљи, преноси британска агенција.
"Радићемо на постизању међународног споразума с нашим партнерима, како бисмо ово омогућили. Заједно можемо да нађемо легалне начине да то остваримо", навела је Фон дер Лајенова.
Навела је, такође, да ЕУ предлаже оснивање специјалног суда, уз подршку Уједињених нација, због истраге и процесуирања "могућих руских ратних злочина".
(Ројтерс)
Руске снаге током ноћу извеле су нови ракетни напад на Запорошку област, саопштио је на Телеграм каналу начелник регионалне војне управе Олександар Старух.
Према његовим речима, погођена је тачка за дистрибуцију гаса у једном насељу те области, услед чега је дошло до пожара, који је у међувремену угашен, преноси Укринформ.
(Укринформ)
Украјински Државни истражни биро (ДИБ) саопштио је да је задржао у притвору заменика градоначелника Херсона под оптужбом да је сарађивао са Русијом.
Лист Украјинска правда идентификовао је ухапшеног као Владимира Пепела.
"Службеници ДИБ, у блиској сарадњи са тужиоцима, привели су заменика градоначелника Херсона. Оптужен је за колаборационизам", навео је Биро на свом Телеграм каналу.
Агенција Тас преноси да притвореном прети до 12 година затвора ако буде проглашен кривим.
(Танјуг, Тас)
Настављају се борбе на југу и истоку Украјине. Москва поручује да Кијев, уколико жели да почну преговори, мора да има политичку вољу и спремност да разговара о захтевима које је Русија већ изнела.
Са друге стране, шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба позвао је НАТО да у што краћем року пружи помоћ Украјини. Mинистри спољних послова чланица НАТО-а су му одговорили да ће наставити да пружају војну, финансијску и енергетску помоћ.
"Подржаћемо Украјину све док буде требало, нећемо посустати. Трагедија би била за Украјину ако би Владимир Путин победио, а и за свет јер би постао опаснији. У интересу НАТО-а је да подржи Украјину", нагласио је Столтенберг.
Нову помоћ Украјини од 53 милиона долара за куповину струје и набавку мрежне опреме најављују и Сједињене Америчке Државе.
Са друге стране, заменик председника Савета за националну безбедност Русије Дмитриј Медведев рекао је да ће, уколико НАТО почне да снабдева Украјину противваздушним системима "Патриот", они одмах заједно са особљем Алијансе постати легитимна мета руске војске.
Прва пошиљка ђубрива произведеног у Русији кренула је јуче из Холандије за Малави, у складу са извозним споразумом који постигнут раније уз посредовање Уједињених нација, саопштио је портпарол генералног секретара УН.
ИАЕА поручује да ће повећати број својих запослених у украјинским нуклеаркама.
Коментари