Украјинска сенка – Лов на шпијуне у Северном мору, мистериозна убиства у Ирану

Шпијунски рат на маргинама оружаног сукоба у Украјини прешао је у нову фазу пошто су норвешке власти, у последњих десетак дана, ухапсиле осам особа којима се на терет ставља неовлашћено управљање дроновима и шпијунажа у корист руских обавештајних служби.

Бразилски држављанин, чије име није објављено, остаће у притвору наредних месец дана, пошто је, радећи као сарадник универзитета у Тромсу, шијунирао и информације предавао руским обавештајцима, јавља норвешки Афтенбладет.

Ухапшен је на путу ка универзитету пет дана пошто је норвешка тајна служба добила информације да представља "претњу националним интересима", односно да шпијунира у корист Русије. Норвешки обавештајци сумњају и да је његов бразилски пасош фалсификован.

Сумња у веродостојност бразилских докумената резултат је хапшења бразилског држављанина Виктора Милера Фереире у Холандији средином године, за којег се испоставило да је агент руске војнообавештајне службе, Сергеј Владимирович Черкасов.

Адвокат ухапшеног Томас Хансен рекао је да се неће жалити на одлуке правосуђа, те да је овим хапшењем нанета велика штета његовом клијенту, али и осталим стручњацима са Универзитета у Тромсу, где је радио на студијама о могућим хибридним претњама Норвешкој.

Руска амбасада у Ослу је те наводе, као и хапшења, назвала "паранојом"

Норвежани сматрају да су учестали летови неидентификованих дронова и присуство шпијуна, у ствари, део хибридног рата који за циљ има ширење страха, односно да овакве акције ремете веру грађана у безбедност инфраструктуре и ланца снабдевања.

Немачки и норвешки бродови појачали су патроле око извора природног гаса у Северном мору после експлозија на "Гаспромовим" гасоводима и серије пријава о беспилотним летелицама.

Шпијунски рат Норвешке и Русије траје још од времена Хладног рата. У последњој у низу афера, Русија је 2017. године ухапсила Фрода Берга због наводног шпијунирања руског програма развоја подморница. Руски полицајац, који му је наводно предао документа, осуђен је на 13 година затвора, а Берг је 2019. године размењен за двојицу Руса, које је Литванија затворила због шпијунаже. 

Готово истовремено, шведски истражитељи вратили су се на место хаварије гасовода Северни ток 1 и 2, две недеље пошто је закључен први део истраге, после којег су власти у Стокхолму саопштиле да су цеви уништене у детонацији око 500 килограма експлозива. 

Мистериозна убиства у Ирану

Два официра Револуционарне гарде убијена су у нападу у провинцији Систан и Балучистан, чиме је настављена серија атентата на особе повезане са кључним иранским тајним програмима.

Пуковника Мехдија Молашанија и још једног официра убили су непознати нападачи, после чега су иранске власти похапсиле десетак наводних агената Мосада. Мотиви овог напада још нису сасвим расветљени, пошто су сумња да су убијени официри Револуционарне гарде били део наводног канала којим се ирански дронови пребацују у Русију, али и налогодавци у обрачуну власти у Техерану са демонстрантима.

Серија убистава иранских научника и утицајних челника Револуционарне гарде почела је још 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану. Крајем новембра 2020. године, убијен је шеф иранског нуклеарног програма Мосен Фахризадех.

Убиство иранских официра подударило се са сусретима израелског председника Исака Херцога са званичницима администрације у Вашингтону, током којих су власти у Тел Авиву предале обавештајне податке о иранском програму развоја беспилотних летелица.

Овај потез уследио је пошто се Израел нашао на мети бројних критика због одбијања да Украјини прода противваздушне системе, али и документацију о програму дронова које је Иран, наводно, испоручио руским оружаним снагама.

Садржај докумената који су предати америчкој администрацији није познат, али је Херцогов кабинет објаснио да се ради о фотографијама на којима се види сличност између дронова оборених у Украјини и беспилотних летелица које је Техеран тестирао годину дана раније.

Иран је, у неколико наврата, одбацио оптужбе да Русији продаје беспилотне летелице и понудио да се тим иранских истражитеља упути у Украјину, како би се решила све отворена питања.

Британске и америчке обавештајне службе тврде да су у нападима на циљеве у Украјини коришћени дронови "шахид 136", односно "геран 2", како ову летелицу зову Руси.

Американци тврде да се Иран спрема да Русији испоручи и пројектиле "фатех 110" и "зулфикар", домета од 250 до 700 километара, какви су већ коришћени током напада на америчке војне базе пре две године у Ираку, после убиства команданта Револуционарне гарде Касема Солејманија.

Односи Москве и Техерана били су прилично сложени током претходних педесетак година, пошто је Иран подржавао авганистанске муџахедине током рата са Совјетским Савезом, док је Москва помагала режима Садама Хусеина током ирачко-иранског рата.

У последњих десетак година, ови односи су поправљени, али је Москва, упркос наводној подршци иранском ракетном програму, често одустајала од испоруке оружја Техерану и гласала за серију санкција које су Уједињене нације уводиле Ирану због нуклеарног програма. Две земље су, заједничким снагама, интервенисале у Сирији на страни Башира ел Асада.