Историчар Александар Животић објашњава за РТС зашто је јесен кључна у бици за Донбас

Коментаришући за РТС медијске спекулације о сукобима у Украјини, између осталог да се Русија повлачи и да све снаге шаље на Донбас, проф. др Александар Животић оцењује да наши медији каскају за главним токовима дешавања, да има доста сензационалистичких вести и да је реч о комбинацији различитих извора.

"Рат јесте ушао у нову фазу, а оно што тренутно гледамо је нова фаза пре свега битке за Донбас, тако да прегруписање, одбрана Донбаса, итд. о чему се прича, јесте нешто што је извучено из саопштењâ руског Mинистарства одбране, која су последњих дана врло штура и прилично непрецизна, тако да дозвољавају широка тумачења", објашњава професор Животић.

Објашњава да је суштина у операцији која је започела пре шест дана из једног ширег рејона Харкова, који је искоришћен као оперативна основица према Купјанску, граду на реци Оскул.

Кључна линија за руске снаге 

Важно је, каже Животић, напоменути да је то та линија од Вовчанска до Изјума, која је кључна за руске снаге, пре свега као копнена линија комуникације с Русијом и снабдевања, а она је сада пресечена.

Такође, професор прецизира да су после заузећа Купјанска, операције усмерене делом ка северу, Вовчанску и избијању на руско-украјинску границу, у другом правцу ка југу ради окружења те групације око Изјума.

"И Изјум и Вовчанск су заузеле украјинске трупе. Што се Изјума тиче, он је заиста веома важан и у оперативном, а може се рећи и у стратешком смислу. Руси су водили бој за Изјум више од два месеца да би сад практично били поражени за свега неколико дана. То је отприлике три до три и по хиљаде квадратних километара које је Украјина сада вратила под своју контролу", наглашава Животић.

Посебно указује да је то, за украјинску страну, од велике психолошке важности.

Какав се исход може очекивати наредних дана 

Што се тиче развоја даље ситуације, према историчару постоје две могућности и прва је условљена временским периодом, зависи од јесени која долази.

Сматра да сада зависи да ли ће украјинске трупе, с обзиром на замах офанзиве, јер ради се о изузетно великом простору, стати на одређеној линији, пре свега на једној од природних баријера, будући да се приближава јесен.

Самим тим, упозорава да је на простору Донбаса, с обзиром на климатске услове и саму конфигурацију тла, заиста веома тешко и готово немогуће водити активне војне операције у периоду који долази.

"Уколико та офанзивна операција, а то је заиста тешко рећи, иде тако добро и да је на руској страни заиста тако тешко стање као што се појављује у многим медијима, да ће они онда гурати с том операцијом до момента док могу да издрже, што је свакако ризично. То су нека два могућа исхода, а то ћемо знати веома брзо у наредних неколико дана", закључује Животић.

Коментаришући медијске наводе о наводно великим губицима Русије, Животић наводи да се то  више на руској страни и не крије, иако ту, истиче, постоји контролисани проток информација на званичном нивоу, из званичних саопштења се може видети да је то тако.

"И можете на једној страни видети знаке незадовољства противника рата, али и међу ултрадесно настројеним политичким групацијама које сматрају да је руско руководство сувише млако и да треба радикалније да делује", каже професор. 

"Очекујем преговарачку платформу о Косову и Метохији" 

Животић указује да је, када је почео рат у Украјини, било сасвим јасно да ће западни свет инсистирати на што бржем, ефикаснијем и трајнијем решењу за Косово и Метохију.

"Јасно се види да је дошло до озбиљних тектонских поремећаја међународних односа и да се сада поставља нека нова гвоздена завеса, нека нова линија разграничења интересних сфера, која ће ићи од Балтика до Црног мора. Видећемо где је та линија и да те западне силе, практично све што је западно од те линије, сматрају ексклузивном зоном свог утицаја и простора на којем претендују да имају главну реч и диктирају постојећа решења", истиче Животић.

Посебна седница парламента о Косову и Метохији биће одржана сутра, а као што је раније најављено, седници ће присутвовати председник Србије Александар Вучић. Уколико буде потребно, расправа ће се водити и 14. септембра.  

Животић истиче да му је веома драго да после дужег времена Скупштина Србије расправља о Косову и Метохији и да ће председник на њој изнети целокупну ситуацију, али и очекује да ће се појавити наша преговарачка платформа.

"Надам се да ће то заседање резултирати декларацијом, документом који ће бити резултат озбиљног политичког консензуса. Крајње је време да ми као држава изађемо са јасним ставом према виталном државном проблему", сматра Животић.