Животић: Москва ушла у рат са максималистичким циљевима, позиција Украјине се драстично променила
За шест месеци рата у Украјини погинуло је више од 5.500 цивила, саопштиле су Уједињене нације, мада наглашавају да је број жртава много већи. Земљу је напустило више од шест милиона Украјинаца, док је око седам милиона интерно расељено. Рат на европском тлу донео је несагледиве економске и геополитичке последице, док се дипломатско решење сукоба не назире. Професор на катедри за историју Филозофског факултета у Београду Александар Животић каже за РТС да је мало ко веровао да ће рат трајати оволико дуго и да ће се руски циљеви мењати. Указује да су ово тренуци када се ствара нови светски поредак и нова безбедносна архитектура.
Александар Животић наводи да се на почетку веровало у брз украјински пораз, да се инсистирало на брзом заузимању Кијева, да до тога није дошло, као и да је суштински читава специјална операција на тај начин компромитована већ у првим данима.
"Када је започела ова, како то Руси кажу, специјална операција у Украјини, мало ко је веровао да ће она трајати оволико и да ће се на једној страни руски циљеви мењати, а на другој страни да ће ситуација на терену бити таква да Руси неће све време дозвољавати ту потпуну иницијативу", наводи Животић.
Први циљеви били су одбрана становништва у Донбасу, денацификација и демилитаризација.
"То су први прокломовани циљеви. Данас је сасвим јасно да се ишло на то да пре свега дође до промене режима у Кијеву, што би последично повукло и ово горе наведено. Међутим, до тога није дошло, јер је са једне стране украјински отпор био снажан, добили су значајну помоћ са Запада, како у новцу тако и у наоружању и у војној опреми", наводи Животић.
Са руске стране, додаје он, очигледно противник је био потцењен, радило се о једној сасвим неадекватној обавештајној процени и самим тим, сама војна операција није моделована на начин који би одговарао стварном стању и то је један од главних разлога зашто се дошло у ситуацију да то и данас траје.
"Дакле, да се, како то Руси кажу, одустане од напада на северу и северозападу односно суштински Русија је изгубила ту битку за Кијев. Да се на простору Донбаса постигну одређени резултати, мада не у потпуности, они су нешто видљивији на простору Луганске области, на простору Доњецке области далеко су слабији. Међутим, резултати које је Русија постигла на југу су много видљивији, то није само заузимање Маријупоља то је успостављање коридора према Криму", каже Животић.
Указује и да се последњих недеља тежиште војних операција помера ка југу где су, како каже, Украјинци једним ограниченим офанзивним нападима уствари успели да пребаце тежиште на тај правац односно да сада Донбас остане привремено по страни у односу на Херсонску област.
Украјинска позиција се драстично променила
Указује да се украјинска позиција драстично изменила у односу на почетак рата.
"Пред сам почетак рата украјинска страна није веровала у потпуну руску инвазију. На другој страни, Русија није веровала у снажан украјински отпор. На америчкој страни су постојале информације које су се показале као тачне – да се спрема руски напад, међутим те америчке процене нису говориле да ће украјински отпор бити овакав и да ће ситуација на терену да се развија у овом правцу", наводи Животић.
Због тога се, додаје он, у почетку ишло на преговоре како би се сам рат зауставио што пре.
"Међутим, са обзиром на све ове догађаје, проток времена, да је Украјина добила изузетно велику западну дипломатску, војну и материјалну помоћ и на тај начин успела да стабилизује линије фронтова, сада се већ размишља на један другачији начин, и то није само украјинско размишљање већ и оних чију помоћ та земља ужива у овом тренутку", указује Животић.
"Русија је ушла у рат са максималистичким циљевима"
Преговарали су Кијев и Москва у првим недељама рата у Белорусији, па онда озбиљније у Турској. Уследило је повлачење из околине Кијева и концентрација снага на исток, па на југ. Сада се не види никакав дипломатски напредак осим успеха у извозу украјинског житарица.
Животић указује да је ситуација на терену таква да ниједној страни она не омогућава сигурну преговарачку позицију у овом тренутку.
"Русија је ушла у рат са максималистичким циљевима, ситуација на терену им не дозвољава да сад уђу у преговоре иако су преговори за Русију веома важни из неколико разлога. На другој страни, Украјина се суочава са ситуацијом да је значајан део њене територије под контролом руских снага, да она нема капацитет да једном војном офанзивом потисне руске снаге и на тај начин њој не одговара да уђе у преговоре нити то одговара Западу који указује помоћ", каже Животић.
"Ствара се нови светски поредак"
Наглашава да су ово тренуци када се ствара нови светски поредак и нова безбедносна архитектура.
"Пре свега на простору Европе и то ће потрајати сигурно најмање две до три године, свет и Европа ће проћи кроз низ турбуленција не само дипломатских и економских већ нажалост и оружаних и на крају тог процеса имаћемо некакав нов поредак пре свега на простору Европе, а потом и на глобалном нивоу", закључио је Животић.
Коментари