Шта Украјина, а шта Русија покушавају да постигну током стратешког затишја

Стеван Недељковић истиче да су ограничени циљеви дипломатских успеха у украјинској кризи. Ипак, указује и на значај договора о извозу жита на рог Африке, Етиопију и у друге делове света, што решава и питање глади широм света.

У постизању договора имали су удела и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес и турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Свако од њих има и своју агенду, каже Недељковић. 

"Турски председник жели да представи Турску као велику силу, себе као значајног посредника, Гутерес Уједињене нације као организацију која није само институција љуштура, већ да има суштину. Јесте неки успех и за Зеленског јер Украјина има проблем да одржи економију виталном, а жито јесте један од кључних продуката које извози. Проблем је у томе што су количине углавном ограничене. Украјина је раније извозила 50 милиона тона, а досадашње количине износе мање од једног милиона", указује Недељковић.

Генерални секретар УН путује најпре у Лавов, затим у Одесу, па у Истанбул. Москве нема на његовој рути.

"Домети дипломатије морају бити ограничени када имате овакве тензије, агресију и рат. Приступ корак по корак је добар. Симболично је то што Гутерс не иде у Москву, то јесте порука коју шаље руском председнику, али чини ми се да самим преговорима и свему што се дешава даје легитимитет Русији да води преговоре, али не и Путину. Мислим да су Министарство финансија или Министарство иностраних послова у оквиру Руске Федерације адресе за преговоре о оваквим питањима", наводи Недељковић.

Шта би могло да потакне општу мобилизацију у Русији 

У центру пажње светске јавности је највећа нуклеарна електрана у Запорожју, која је у рукама руских снага. Москва оптужује украјинске јединице да гранатирају електрану, што Кијев негира. 

"Када водите такву врсту сукоба, прилично интензивног, а десетине хиљада артиљеријског оружја и граната се употребљавају на тлу Украјине, могуће је да дође до ексцеса, имајући у виду и нуклеарне. Запорожје је највећа нуклеарка, а пре 36 година имали смо Чернобиљ, можемо замислити ефекте на територије Украјине и целе Европе", истиче Недељковић.

Коментаришући експлозије на Криму, Недељковић је истакао да за разлику од Луганска и Доњецка, Руска Федерација Крим сматра својом територијом.

"Крим је полуострво, територија, административна линија која је званично примљена у оквир Руске Федерације и сваки напад на Крим ће бити тумачен као напад на РФ и сваки напад на Крим може бити искоришћен као разлог за увођење опште мобилизације у РФ", напомиње Недељковић.

Додаје да је у овом тренутку морал на руској страни врло низак.

"Али ако буде напада на Крим, где ми видимо људе који се купају и желе нормално да живе, а артиљеријско гранатирање и бомбардовање мења њихов начин живота, а такве слике буду презентоване у Москви и широм РФ, то може бити претекст за општу мобилизацију", истиче доцент ФПН-а.

Стратешко затишје 

Недељковић указује да од почетка јула и заузимања Лисичанска имамо стратешко затишје - оружани напади се воде, али нема већих успеха након тога.

"Јесте затишје јер Русија покушава да обезбеди довољну количину људства, њима опрема није проблем. С друге стране, Украјинци покушавају да обезбеде довољно опреме да изврше дуго најављивану офанзиву на Херсон и друге градове на југу Украјине. С обзиром на то да ниједни немају много успеха, Руси у мобилизацији људства, а Украјинци у мобилизацији опреме и људства сведочимо затишју које ће потрајати још неко време", појашњава Недељковић.

Истиче да ако не буде значајних дипломатских иницијатива и тежња ка компромису и ако не буде поверења и са једне и са друге стране, можемо сведочити једном продуженом конфликту који ће трајати и никоме не иде на руку, а поготово не странама захваћеним сукобом. 

Колико санкције заправо погађају Русију

Недељковић оцењује да Русију свакако погађају санкције, иако имамо привид квалитетног и доброг економског стања у Русији.

"Русија бележи већу зараду од продаје енергената, што је условљено ценама енергената које могу бити краткотрајне. Рубља расте, али захваљујући државној интервенцији. Од наоружања до информационих технологија Русија бележи проблеме, питајте обичне грађане да ли су се приходи повећали, рећи ће вам вероватно да лошије живе, статистика не говори увек све, иако је врло важно помагало", указује Недељковић.

Додаје да санкције дубински погађају РФ, иако је Москва покушала да изгради оно што се назива Тврђава Москва, да буде резистентна на санкције.

"Заробљавањем девизних резерви које је имала у иностранству показало се да не можете бити потпуно отпорна на ударце са стране. РФ покушава да нађе алтернативне увознике енергената да Далеком истоку и југу Азије, она и продаје нафту и гас, али по цени нижој од тржишне. Чак и Саудијска Арабија увози руску нафту управо зато што је јефтинија и имају корист од тога", појаснио је доцент ФПН-а Стеван Недељковић.