Украјина, време издаје

Смењени су шеф тајне службе и главна тужитељка, а очекује се смена још тридесетак високих званичника, који се после почетка руске офанзиве нису снашли на најбољи начин. Најављена су и нова хапшења, док локалне власти у местима близу линији фронта нуде награде за хватање руских шпијуна и колаборациониста.

Активисти упозоравају да хапшења и смене на врху власти представљају покушај председника Володимира Зеленског да се учврсти на власти и на чело кључних агенција доведе послушнике.

Око 27.000 агената украјинске обавештајне службе, најбројније агенције такве врсте у Европи, покушава да заузда активности руских шпијуна у Украјини у тренутку када попуштају положаји војске на првим линијама фронта.

Известан број људи је једноставно нестао после никада до краја расветљених хапшења наводних руских шпијуна и колаборациониста. Још око 800 људи је, од почетка рата, похапшено и предато службама безбедности, под сумњом да су саботери или да су пружали подршку руским снагама, а украјинске власти тврде да се против утицаја руских шпијуна боре 123 посебно обучене јединице са око 1.500 агената, као и америчка Централна обавештајна агенција, која је, наводно, Кијеву "добацила" имена званичника који су ухапшени, или чије се привођење очекује наредних дана.

"Политичари који, током рата, својевољно подривају морал или војску су саботери и морају бити ухапшени, протерани или обешени", рекао је својевремено Абрахам Линколн.

Шест месеци после почетка руске инвазије, стопама једног од најзначајнијих америчких председника, унеколико, кренуо је и Володимир Зеленски, који је сменио првог човека обавештајне службе Ивана Бакарова и шефицу тужилаштва Ирину Венедиктову, оптужујући их да, у борби против руских агената, једноставно нису били довољно агресивни.

"Од њих су сви очекивали боље резултате у чишћењу наших редова од колаборациониста и издајника", објаснио је, нешто касније, високи званичник власти у Кијеву, Андриј Смирнов.

Венедиктова је постављена на место главног тужиоца у марту 2000. године, од када су је медији и активисти оптуживали да је намерно опструирала истраге о корупцији званичника владе, администрације и странке Володимира Зеленског. У центар пажње јавности у Украјини упала је средином прошле године када је двојицу посланика Верховне Раде осумњичила за издају.

Венедиктова, која је водила истраге о злочинима које су починиле руске снаге, у једном тренутку је постала симбол украјинског отпора, али је убрзо затим пала у немилост због наврат-нанос организованих суђења заробљеним Русима, која су властима у Кијеву нанела више штете него користи.

Наводно је и председник Зеленски упао у озбиљне проблеме, јер су пресуде у великој мери закомпликовале преговоре о размени заробљеника да руском страном.

Баканов, који је пријатељ Зеленског још из дечачких дана, међутим, пре постављања не чело СБУ-а није имао никакво искуство у јавним службама и још мање у обавештајним агенцијама, већ је био шеф продукције "Квартал 95" у власништву украјинског председника.

Уместо Баканова, на чело обавештајне службе постављен је Васил Малјук, кога је Зеленски, незадовољан резултатима, сменио прошле године са места шефа одељења за борбу против организованог криминала. На месту другог човека СБУ, изненада, нашао се у марту ове године.

Украјинци сматрају да смене на челу СБУ и тужилаштва, у ствари представљају покушај Зеленског да учврсти позиције у полицији, тим пре јер се очекује да Малјук и Симоленко буду знатно подложнији утицају његовог кабинета од претходника. Уколико је тако нешто, уопште, могуће.

"Јасно је да ће испуњавати политичке наредбе", рекла је за украјинско издање магазина Форбс Тетијана Шевчук из Центра за борбу против корупције.

Готово истовремено, највиши званичници власти у Кијеву најавили су "спектакуларне вести о утицајним људима" који су после почетка руске инвазије 24. фебруара нестали из јавности.

"Не можемо баш све обзнанити, али су резултати наше контраобавештајне службе, у последње време, импресивни", навели су званичници украјинског савета за националну безбедност.

Државни удар и противудар државе

Готово истовремено, тајна полиција ухапсила је најмање тројицу бивших безбедносних званичника, укључујући и једног од кључних агената СБУ за Херсон, Олега Кулинича, који је смењен још у марту, пошто је овај град неочекивано лако пао у руске руке на самом почетку рата.

Украјински извори наводе да је Кулинич, верујући да помаже Баканову, сарађивао са руским тајним службама, чиме је, суштински, и допринео да Зеленски покрене чистку међу украјинским шпијунима.

Пад Херсона, са озбиљном задршком, довео је до смене шефа СБУ за тај регион Гергија Криворучка, те хапшења још једног агента тајне службе, оптуженог да је Русима продао планове минских поља око града.

Од почетка рата, уз агенте, смењивани су генерали, официри и бројни други званичници, који су постављани још у време владавине премијера Виктора Јануковича, што аналитичари сматрају покушајем Зеленског да заузда страни утицај и учврсти сопствену власт у земљи.

Италијанска Република сматра да део чистке у Кијеву представља и одговор украјинског председника на покушај Москве да га координисаном акцијом уклони са чела државе.

Уз чистку наводних шпијуна на самом врху власти, гувернер Миколајева, градића који се налази на самој линији фронта, обећао је 100 америчких долара награде свима који пријаве руске агенте или особе које непријатељима одају положаје украјинских јединица.

У општој јурњави за шпијунима, Зеленски је најавио да ће ускоро због незадовољавајућих резултата бити смењено још најмање 28 припадника тајних служби.

Шпијунски рат

Од почетка рата у Украјини, безмало 500 руских дипломата протерано је из држава чланица НАТО пакта, при чему су те земље оштро оптуживале Москву да је озбиљно злоупотребила дипломатска представништва као центре за регрутовање агената и "размену информација".

Суштински, протеривање дипломата представља акције западних тајних служби против тајанствене Јединице 29115 руске обавештајне службе, за коју Запад тврди да је умешана у низ убистава и саботажа још од 2014. године.

На терет овој јединици ставља се читав низ догађаја, укључујући постављање експлозива у складиште муниције у Чешкој у октобру 2014. године, тровања у Британији, те покушај тровања бугарског трговца оружјем, чије је наоружање било ускладиштено у чешком складишту.

Према западним тврдњама, експлозија и покушај убиства бугарског дилера оружја била су део акције смишљене како би се спречило да се ово оружје допреми украјинским снагама.

Стога су западне обавештајне службе још 2014. године покренуле озбиљан пројекат обуке украјинских обавештајаца и специјалних јединица, како би се оспособиле за борбу против руских обавештајаца.

Такав приступ, наводе аналитичари, умногоме је допринео успеху операције дотурања западног оружја Украјини последњих месеци, јер осим у неколико случајева, руски ракетни напади нису успели да прекину доток наоружања, посебно са пољског аеродром Жежов.

Аеродром се налази само 80 километара од украјинске границе и 100 километара од Јаворова, најближе базе оружаних снага Украјине. Та је база у неколико наврата била мета руских ракетних напада. Аустријски Хојте, цитирајући неименоване сведоке, наводи да је у експлозијама руских ракета погинуло најмање 100 људи, укључујући добровољце из неколико европских држава.

Жешов-Јасјонка је најважнија тачка за допремање војне помоћи украјинским снагама и на тај аеродром је, од почетка рата, слетало у просеку двадесетак великих транспортних авиона дневно.

Први (државни) удар

Зеленски је још у новембру прошле године, када су Руси почели да довлаче трупе на границу према Украјини, оптужио руске обавештајне службе да покушавају да свргну његову владу.

Украјинске власти су за организовање државног удара оптужиле сараднике тајкуна Рината Ахметова, наводећи да је један од најбогатијих Украјинаца и власник сада већ уништеног металуршког комплекса "Азовстаљ" "увучен у рат против Украјине".

Ахметов је те оптужбе одбацио као бесмислене, док је руску инвазију на Украјину назвао ратним злочинима.