Змијско острво у Црном мору, камен начичкан пројектилима

Према проценама, руске снаге су на острво допремиле укупно 29 ракетних система, укључујући три лансера пројектила земља–земља типа "град", два "тора М2", четири "панцира", те још десет лансера који није било могуће идентификовати јер су прекривени маскирним мрежама.

Мистерију "неколико противваздушних система" решио је "Скај њуз" који је, позивајући се на западне војне изворе, објавио да су на Змијско острво, после готово месец дана покушаја, допремљени системи "С-400" и "тор-М2", што практично значи да су Руси направили значајан корак ка контроли ваздушног простора у том делу Црног мора и југу Украјине.

Осим тих система, на обале острва допремљена је и платформа на коју су такође постављени ракетни системи.

Недуго после објављивања те информације, извиђачки авиони НАТО-а, укључујући и беспилотне летелице "глобал хок", престале су да надлећу зону коју теоретски покрива "С-400", постављен на Змијско острво.

Украјински одговор, "харпуни" и "нептуни" 

Готово истовремено, украјинске снаге су на обалу поставиле противбродске пројектиле "харпун", које су им недавно испоручиле САД и Данска. Осим "харпуна", Украјинци се од евентуалног десанта руских трупа бране и пројектилима "нептун", којима је средином априла потопљена ракетна крстарица "Москва", други највећи ратни брод потопљен у борби још од краја Другог светског рата.

"Москва" је највећи ратни брод потопљен од Фолкландског рата 1982. године, када је британска подморница "Конкорер" са два торпеда потопила аргентинску крстарицу "Генерал Белграно".

Као и "нептун", модернизована верзија совјетског пројектила Кх-35, и "харпун" лети ниско изнад мора како би избегао противничке радаре и представља једно од најмодернијих ракетних система које је Запад испоручио Украјини од почетка рата.

Распоређивање "харпуна", како наводе украјински и западни извори, натерао је команду Црноморске флоте да ратне бродове удаљи ван зоне дејстава пројектила, иако су руски бродови, од почетка сукоба и упркос губицима, доминирала над практично непостојећом украјинском ратном морнарицом.

Заузимањем Змијског острва, Русија је у потпуности блокирала украјинске луке на Црном мору, чиме је практично обустављен извоз житарица у Турску и Грузију, као и превоз робе из Одесе кроз Босфор ка Средоземном мору.

Претварањем Змијског острва у ракетну базу, Руси су суштински добили непотопиву платформу за лансирање пројектила, те озбиљну почетну позицију за успостављање доминације над небом изнад Украјине.

Руска морнарица је, као реакцију на распоређивање "харпуна" и "нептуна", монтирала системе "тор-М2" на корвете класе "Василиј Биков". Ова импровизација, која је наводно директна последица потапања "Москве", даје руским бродовима могућност да оборе долазеће противбродске пројектиле.

Фотографије ове импровизоване модернизације руских корвета појавиле су се претходних дана на друштвеним мрежама и специјализованим порталима.

Упркос недостатку средстава да поново преузму контролу над Змијским острвом, шеф украјинске војне обавештајне службе Кирило Буданов рекао је да се "битка наставља".

"Ко држи Змијско острво, контролише ситуацију на копну и, донекле, у ваздуху над целом јужном Украјином", рекао је украјински обавештајац.

У јеку битке за Змијско острво, пре тачно месец дана, британско министарство одбране је саопштило да би размештање противваздушног система С-400 на тој стени у великој мери пореметило однос снага у том делу Црног мора и јужној Украјини.

"Уколико руске снаге успеју да успоставе пуну контролу над острвом и поставе противваздушне системе великог домета, контролисаће северозападни део Црног мора и југ Украјине", рекао је за Би-Би-Си украјински војни стручњак Олег Жданов.

Пуна контрола, сматрају војни стручњаци, подразумева распоређивање противваздушних и офанзивних ракетних система, што Руси од краја фебруара, када су заузели острво, нису успели да изведу.

Историја Змијског острва, од Ахила до Молотова

Острво се, по први пут, помиње у античкој Грчкој под именом Леукос или Бело острво, због силних чапљи које су се ту гнездиле. Наводно је баш на то острво донето Ахилово тело и похрањено у храм који су, касније, Римљани назвали Храмом девет олтара.

Римљани су, како је писао Плиније, острво звали по Ахилу. Према грчким митовима острво је походио Ахилов дух који је, такође према легенди, збрисао Амазонке са тог места, пошто су посекле дрвеће у околини његовог храма. Према дугој верзији, са додуше сличним исходом, Ахилов дух се појавио пошто је Тетида расула његов прах по острву.

Суштински, Змијско острво је имало сложену историју. Грци су га преотели Дачанима, након чега су га Римљани користили као морнаричку базу. Било је под контролом Византије, Ђеновљана, Млечана, пре него што су га заузели Турци, под чијом је влашћу остао до 18. века.

После Руско-турског рата, остао је под руском контролом. Због све снажнијег руског утицаја у том региону, избио је Кримски рат, па је Змијско острво поново враћено под турску контролу.

Наредни рат, поново између Турске и Русије од 1877. до 1878, године, донео је независност Румунији, којој је припало и Змијско острво.

Румунија је имала контролу над овим острвом све до јуна 1940. године, када је нацистичка Немачка, на основу пакта који су потписали Рибентроп и Молотов, добила то право. Три године касније, на острво се искрцала Црвена армије.

После Другог светског рата, острво је правно враћено Румунији, иако су се на њему налазиле совјетске снаге, да би споразумом из 1948. године, било предато Совјетском Савезу. Годину дана касније, почела је изградња војне базе на острву, иако парламенти СССР-а и Румуније никада нису ратификовали претходне договоре.

После распада СССР-а, Змијско острво је остало у саставу Украјине.