Последице рата у Украјини осетиће сви, почевиши од највећих привреда

Привреде свих земаља успоравају. Проблеми су почели 2020. са пандемијом ковида 19, продубила их је енергетска криза, а ескалирају због руско-украјинског сукоба и све оштријих санкција Европске уније Русији. Испоруке робе касне, а још тежа ситуација је са набавком сировина, репроматеријала и делова.

Ове седмице кинески председник Си Ђинпинг поново је апеловао на неопходност стабилизације глобалних ланаца снабдевања

"Његов апел значи да смо у великој кризи подстакнутоj ратом у Украјини. Било је ту одређених трендова који су били актуелни и пре рата у Украјини, али чињеница је да се сада то више осећа, пре свега у највећим привредама света, попут Кине. Томе се додаје и ситуација са закључавањем због новога таласа коронавируса у Кини, Шангај је затворен већ недељама. С обзиром на то да ће криза трајати, временом ће се све више осећати и у мањим привредама, поготово онима у развоју", појашњава у разговору за РТС Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Широм света, а посебно у Европи, већ је доста примера да чак и велики гиганти смањују обим производње – нема резервних делова, касне испоруке.

"Кашњење постоји, али привредници имају искуства из пандемије, промењена је стратегија пословања. Раније је због модерног начина функционисања транспорта постојао систем 'just in time' – тачно на време. Али због оптерећености ланаца снабдевања прешло се на стари, добро познати модел 'just in case' – за сваки случај да постоје залихе", истиче Станић.

Захваљујући залихама, кашњење се може толерисати неколико недеља, али када се криза продужи, ситуација ће бити много сложенија.

"Основа у кризи је неуравнотеженост у понуди и тражњи, а то додатно погоршава раст цена енергената, ограниченост у капацитетима транспортних компанија. Све то значи да када залихе истекну, имамо усложњавање ситуације", рекао је Станић.

Угрожени су сви – и привреда и становништво 

Енергенти, метали, руде све су скупљи и то се одражава на готово све гране привреде.

"Одређене услужне делатности, пре свега информационе технологије су на неки начин поштеђене, али угрожене су делатности које су велики потрошачи – пре свега прерађивачка индустрија и, у оквиру ње, металска, хемијска индустрија, грађевинарство и тако даље", каже Станић.

Међутим, ни пољопривреда није поштеђена, пре свега зато што расту цене вештачког ђубрива, јер је основна компонента у производњи природни гас. Када је реч о туристичким услугама, расту цене авио-превоза због виших цена горива и зато што многе западне авио-компаније морају да заобилазе Русију.

"На крају, због инфлаторних притисака, сви су угрожени – и привреда и становништво", рекао наводи Станић.

На питање да ли би излаз требало тражити у окретању сопственим капацитетима и снабдевачима, Станић је рекао да би требало појачати и сопствену производњу и сарадњу унутар региона.