Може ли Кина да се заштити од санкција какве сада трпи Русија

Од почетка рата у Украјини очи Запада и његових азијских савезника су уперене према Пекингу у настојању да се утврди у којој мери је тамошња влада спремна да финансијски и политички подржи напор Русије да се одупре ширењу НАТО савеза према својим границама.

Пуно је спекулација о томе какве војне и политичке лекције би из поступака Русије или украјинског отпора могла да извуче Кина у односу на проблем тајванског сепаратизма, о томе да ли ће најмногољуднија земља света покушати да искористи неизвесност и отказивање међународног права за интервенцију на Тајвану, или ће управо због развоја ситуације у Украјини одложити или потпуно одустати од евентуалног покушаја да војним путем реинтегрише своју одбеглу острвску провинцију.

Међутим, врло важан и једнако фасцинантан је економски аспект утицаја рата у Украјини на политику Кине, који је сложен и вишеслојан. Он, рецимо, поред ношења са поскупљењем енергената, метала и хемикалија, обухвата и елементе као што су потреба да се смањи зависност од увоза нафте, гаса и угља из западних земаља и њихових савезника или проблем како се заштитити од сличних санкција у случају неког будућег политичког сукоба са САД и њеним сателитима.

Познаваоци економских и политичких прилика у Кини пишу да је власти и пословни свет у најмногољуднијој земљи света више од избацивања Русије из међународног система за плаћање SWIFT изненадила заплена средстава руске државе у иностранству. Сматра се да су САД и друге западне земље замрзле око 300 милијарди долара руског новца, злата и хартија од вредности у иностранству, што се у Кини доживљава као једна врста међународне финансијске пиратерије.

Разлог за одсуство изненађења када је у питању искључење из SWIFT мреже је то што већ постоји добро познат преседан – 2012. године из ње је избачен Иран због свог програма развоја нуклеарног оружја, а сличном мером је припрећено и Русији две године касније због анексије Крима. Заправо, Кина је управо те 2012. године почела да разматра противмере у случају да буде подвргнута истим санкцијама као Техеран и 2015. пустила у рад сопствени пандан SWIFT-у познат као "Прекогранични међубанкарски систем плаћања" (ЦИПС).

И мада су Американци задржали имовину авганистанске владе у иностранству по доласку талибана на власт прошле године, заплена руских финансијских поседа широм света је ипак шокирала политичаре у Кини, јер је Русија много већа и важнија економија у светским размерама.

Заобилажење SWIFT-а је могуће, али захтева велике напоре и време

SWIFT је међународна телекомуникациона мрежа која омогућава новчане трансакције и пословање међу грађанима, компанијама и финансијским институцијама и у коју је учлањено преко 11.000 финансијских субјеката из преко 200 земаља. Она се налази под надзором десет централних банака држава и Европске централне банке, при чему функцију главног надзорника има Национална банка Белгије.

Плаћање ван њега је могуће, али захтева пуно времена и труда на усаглашавању процедура, формата и на конверзији новца између свака два субјекта који желе да међусобно обаве финансијске трансакције, па је искључење из њега прилично болно.

Један од начина за решавање тог проблема је формирање сопствене мреже плаћања, како је то учинила Кина, али њен развој и ширење такође захтевају време. Заправо, да би се Кина у одређеној мери заштитила од евентуалног искључења из система SWIFT, сматрају експерти у тој источноазијској земљи, само постојање алтернативног система какав је ЦИПС није довољно, јер иза њега треба да стоји пожељна и јака валута.

То значи да би Пекинг морао да интензивира напоре да јуан постане жељено средство плаћања у међународним трансакцијама, што би захтевало да кинеска држава у битној мери одустане од његове контроле и изложи, односно, препусти га слободном трговању на светском тржишту новца.

Примера ради, прошле године, указују кинески економисти, преко ЦИПС-а је извршено око 14.500 трансакција, док је кроз SWIFT прошло преко 40 милиона порука.

Иначе, тренутно око 76 посто светске трговине обавља се доларима и еврима, па је интернационализација јуана, валуте која, истичу стручњаци, још увек није у потпуности конвертибилна и важи за монету коју прате значајни ризици, врло тежак задатак - у овом часу само два посто финансијских трансакција у свету врше се у јуанима.

Кина би и уопште у међународним економско-политичким односима, морала да настави да ради на слабљењу финансијске хегемоније долара, односно, економске доминације САД и њених савезника.

У том смислу треба напоменути да су, рецимо, Кина и Русија одржале неколико рунди разговора усмерених на прелазак на плаћање сировина и производа са долара на јуан, односно, рубљу и на укључивање руских предузећа и банака у кинески ЦИПС, као и да је Кина пре неколико година основала Азијску банку за инфраструктурне инвестиције (АИИБ), која је алтернатива за америчко-јапански капитал који доминира у знатно старијој Азијској развојној банци (АДБ).

Пекинг је и важан члан Нове банке за развој, шире познате под популарним називом "банка БРИКС земаља".

Даље, да би ублажила удар евентуалних санкција типа каквог сада трпи Русија, Кина би морала да диверсификује своје резерве новца и хартија од вредности које су сада првенствено у америчким доларима, и колико то ситуација допусти, повуче део своје финансијске имовине која се чува у иностранству. Кина, ваља поменути, држи преко билион (1.000 милијарди) долара у америчким државним обвезницама и има девизне резерве од 3,2 билиона долара.

Кина не може избећи тешке санкције Запада и његових савезника?

САД, Велика Британија, па и Европска унија већ деценијама шибају Кину критикама у вези са људским правима и слободама, које се односе на све: од унутрашњег кинеског уређења, поступања према политичким неистомишљеницима, преко односа према националним мањинама на Тибету и у провинцији Синђанг, до става државног апарата према сепаратистичким аспирацијама демонстраната у Хонгконгу и тајванског питања.

Последњих година Кину оптужују и за покушаје да узурпира акваторију земаља на ободу Јужног кинеског мора као што су Филипини и Вијетнам, амбицију да мање државе доведе у зависан економски положај хватајући их у дужничку замку путем агресивног позајмљивања новца за велике инфраструктурне пројекте и од ње захтевају да преузме моралну и другу одговорност за избијање епидемије новог коронавируса.

Све то је праћено бројним демонстрацијама поморске и ваздушне силе у близини кинеске обале, увођењем тарифа и санкционисањем кинеских компанија за које сматрају да имају везе са државом, нарочито војском и службом безбедности.

Отуд, у Кини је немали број аналитичара који сматрају да је у ближој будућности врло могућ, па и неизбежан конфликт са САД и њеним савезницима, могуће војни, те да је само питање времена када ће се оштрица тешких санкција налик онима уведеним против Русије усмерити на њихову земљу.