Све више Швеђана жели у НАТО, коначна одлука о чланству зависи од Хелсинкија

Пре свега десетак дана, подршку шведском чланству у НАТО-у је, према истраживањима Новуса, давало 45 одсто Швеђана, а сада је први пут проценат подршке премашио 50 одсто, преноси шведски јавни сервис СВТ.

Ново истраживање је спроведено након прошлонедељне посете финске премијерке Сане Марин Стокхолму, током које је рекла да ће та земља ускоро донети одлуку о чланству НАТО-у.

"Мислим да ће се то догодити брзо, за неколико недеља, не месеци", рекла је тада Сана Марин.

Чини се да је одлука близу, пошто су највеће финске парламентарне странке на јучерашњој седници подржале некакву форму чланства у војној алијанси као одговор на сукоб у Украјини.

Уколико би Финска приступила НАТО-у, још већи број грађана би подржао чланство Шведске. Истраживање показује да би у том случају 64 одсто Швеђана желело да се та земља учлани у НАТО.

Анализа безбедносне политике Шведске до 13. маја

Упркос томе што се у медијима спекулисало да би две скандинавске земље чланство могле да затраже већ у јуну, шведска премијерка Магдалена Андерсон истакла је да су у току разговори владе и парламентарних странака о новој анализи безбедносне политике који се морају завршити до 31. маја, али није искључила да би могли да буду завршени и раније.

Министарка спољних послова Шведске Ан Линде рекла је да ће анализа безбедносне политике земље бити завршена до 13. маја, када ће бити и објављена и нагласила да је за анализу важно и то шта ће Финска одлучити.

"Уколико Финска коначно донесе одлуку да аплицира за чланство, а све иде у том правцу, посебно након јучерашње дебате у парламенту, наравно да ће то бити од великог значаја за нашу анализу", навела је Линде.

Међутим, шефица шведске дипломатије није могла да потврди да ће извештај садржати и препоруку Риксдагу и да није сасвим јасно како ће изгледати анализа изгледати на крају.

У Шведској је подељено и мишљење у вези са потребном већином у парламенту. Социјалдемократе тврде да је за чланство потребна квалификована већина, односно најмање 75 одсто гласова посланика, док из Умерене партије сматрају да је такву одлуку потребна проста већина.

Премијерка Финске Сана Марин је поручила да би било добро када би њена земља и Шведска направиле исти избор безбедносне политике, али шведска премијерка није била толико изричита када је реч о чланству.

Разлог томе је несумњиво и то што Шведској предстоје избори у септембру, па су шведски политичари на опрезу.

Међутим, уколико владајућа Социјалдемократска странка, која тренутно има највећу подршку бирача, одлучи да подржи чланство, због позитивних ставова опозиционих странака, приступање НАТО-у би вероватно имало и двотрећинску већину у шведском Риксдагу.

Колико је Шведска заправо неутрална

Чланство у НАТО-у нарушило би војну неутралност за коју Шведска често наводи да траје више од 200 година. Међутим, многи сматрају да је неутралност прекинута чланством у Европској унији 1995. године, а да је то потврђено потписивањем Лисабонског уговора 2009. године, који гарантује међусобну одбрану чланица ЕУ.

Односи Шведске и Русије одувек су имали успоне и падове, али никад нису били на високом нивоу. Последње погоршање односа забележено је приликом руског признавања независности Абхазије и Јужне Осетије, као и када је Москва одбила да се велики самит ЕУ-Русија одржи у Стокхолму 2009. уз тврдње да је Брисел неутралније место за такав догађај.

Важна је и улога Шведске током Хладног рата. Тек је 1994. године откривено је да су почетком шездесетих година америчке подморнице са нуклеарним наоружањем пловиле око шведске западне обале. Подморнице су морале да плове близу обале како би, у случају потребе, могле да погоде мете у СССР-у, због чега су САД дале гаранцију да ће обезбедити војну помоћ Шведској у случају совјетског напада.

За време Зимског рата између Финске и СССР-а 1939. и 1940, Шведска је одлучила да не улази у конфликт, али је подржавала Финску и није бранила шведским добровољцима да учествују у рату.

Потенцијални улазак Шведске и Финске у НАТО промениће безбедносну слику севера Европе, нарочито ако Русија буде реаговала у складу са најавама да ће, уколико две земље постану део војне алијансе, појачати заштиту на граници са Финском.