Животић: Следити политику Запада значило би платити високу цену, али рећи "не" значило би нешто још више

Историчар Александар Животић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао да у Украјини треба раздвојити да на једној страни постоје борбе око Маријупоља, а на другој страни су дешавања у Донбасу. Они јесу у блиској вези, али истиче не у тако блиској да бисмо могли ставити потпуни знак једнакости.

"Када је Маријупољ у питању то су уличне борбе, градске борбе, то је град који је суштински био на линији раздвајања, уз неку мању дистанцу, већ пуних осам година и борбе за тај град практично трају од оног момента када је овај војни сукоб почео", наводи Животић.

На другој страни, како каже, оно што се може назвати битком за Донбас пре би се могло назвати битком за Славјанск, јер је то простор на коме се могу очекивати борбе у наредном периоду.

"И руски генералштаб је то најавио, а и ситуација на терену је ишла у том правцу да се тежиште операција са кијевског правца помера ка истоку Украјине, односно ка Донбасу", додао је Животић.

Која је руска тактика и како се ствари мењају у ходу

На питање има ли руска страна тактику, Животић истиче да наравно да мора да има тактику.

"Морамо ту раздвојити стратегију, оператику и тактику – то су три различита нивоа, да са руске стране имате одређених померања припремних операција. Међутим, украјинска страна води активну одбрану, па имате контра нападе на многим местима, неке мање објекте и мање насељена места која прелазе из руке у руку последњих недеља", наводи Животић.

"Што се тиче руских планова – из Москве уверавају да све иде по плану, ми наравно не знамо карактеристике тог плана, али види се и на стратегијском и на оперативном, а сада већ и на тактичком нивоу да се ту ситуација мења", додаје.

Истиче да нас историја ратова учи да се сваки почетни операцијски план није издржао више од неколико дана или недеља рата и да у складу са ситуацијом они морају да се мењају.

"Русија је кренула са једним нападом који је подразумевао напад широке оперативне основице, тежиште ка Кијеву, удар по дубини територије, из ваздушног простора и то је један ниво, међутим саме карактеристике отпора, дешавања на терену су била таква да су их приморавали да морају да мењају неке ствари у ходу", објашњава Животић.

"Отпор већи него што се очекивало"

Говорећи о томе да ли је отпор већи него што се очекивало, Животић каже да засигурно јесте, а на питање да ли је то због помоћи са стране, он каже да се не може само једна карактеристика посматрати.

"Помоћ са стране је врло јасна, она је материјалног карактера – и у новцу и у испоруци наоружања и војне опреме. Mеђутим, не би могао Запад да даје то што даје да тамо не постоји воља за борбом и да не постоје људи који су спремни да се боре", нагласио је Животић.

Додао је и да је испорука наоружања и војне опреме била значајна пре почетка сукоба, а да првих дана сукоба на неки начин као да се чекао развој догађаја и куда ће то и у ком правцу ићи.

"На Западу је препознат тај капацитет Украјине као земље и украјинске армије и то је разлог зашто се испоручује та опрема. Свакако Запад има своје интересе и спроводиће их на начин на који их спроводи", рекао је Животић.

На питање шта је све овај сукоб открио када је реч о геополитичким приликама, Животић каже да није много тога открио, већ је одређене процесе који су били веома јасни и који трају последњих година, може се рећи и читаву једну деценију, довео до фазе врхунца.

"То су процеси који довели до потпуног сукоба између нечег што можемо назвати глобалним Западом са Русијом на другој страни и дошло је до једног великог раседања на тој великој геополитичкој плочи. То је моменат где се цртају сада неке нове линије раздвајања и видећемо ти тектонски поремећаји међународних односа докле ће довести", каже Животић.

Наглашава да је чињеница да онa постојећа безбедносна архитектура коју смо имали на простору Европе, која се ослањала не само на онај поредак који персонификују УН, већ на предак из средине седамдесетих година, готово да више не постоји.

Животић истиче и да је јединство Европе сада много веће него пре свих ових догађања.

"Друга ствар је да је ово што се дешава на истоку Европе практично удахнуло један нови живот НАТО-у и дало му један нови разлог за постојање", додао је.

"Ради се о сукобу који није тренутног карактера као што се очекивало"

На питање шта може бити тачка раздора међу западним државама, Животић наводи да то све зависи од појединачних интереса чланица земаља и куда ће политички и друштвени односи ту ићи, тј. колико је глобални Запад спреман да у том сукобу иде далеко.

"За сада, како стоје ствари, види се да је спреман за то, да се ради о једном сукобу који није тренутног карактера као што се очекивало. Неће се више ништа вратити на исто", нагласио је Животић.

Истиче да сам војни сукоб може да траје годинама, али да мисли да акутна војна фаза неће трајати толико.

"Али последице геополитичког карактера ће бити деценијске, последице на економском и социјалном нивоу ће се осећати годинама, али на геополитичком нивоу то су сада процеси који ће креирати нека будућа дешавања не само у наредним деценијама, већ могуће и читав наредни век", поручује Животић.

"Србију очигледно неко перципира као руског експонента на Балкану"

Говорећи о томе да ли га је изненадило да је Велика Британија, која је изашла из ЕУ, после наоружавања Украјине одлучила да шаље оружје на Косово и Метохију, Животић каже да му то није уопште изненађујуће.

"Има то везе једно са другим, али пре свега има везе са британском спољном политиком генерално, али и британском политиком на Балкану. Једноставно, британска политика према косовском питању је врло јасна већ више од 20 година. Што се тиче наоружавања косовских безбедносних снага, то је процес који траје већ годинама и који се не тиче само Велике Британије, већ и неких других западних земаља, па и земаља из ширег региона које наступају према нама са једном пријатељском реториком, а на другој страни наоружавају косовске безбедносне снаге", каже Животић.

Наглашава да се ради о прекршају многих споразума и норми, али да је можда још важније да то јасно говори о британској перцепцији улоге Србије на Балкану, али и њене улогу и у ужем и у ширем региону.

"Односно говори о томе како нас Британци виде и како нас перципирају. Ако они испоручују овај вид наоружања и војне опреме косовским безбедносним снагама, пре свега противоклопне ракете које су врло модерне и врло ефикасне, то значи да они перципирају Србију као војну опасност по ту квази државну независност Косова", наглашава Животић.

Истиче и да "Србију очигледно неко перципира као руског експонента на Балкану и жели да је представи као земљу која жели да војно дестабилизује читав овај простор".

"То има много ширу димензију и врло опасно димензију по нас, јер у данашњем свету где су глобални медији утицајни како јесу, где имате драстично ширење дезинформација на рачун информација, када вам залепе једну такву етикету онда можете бити у врло великом проблему", наводи Животић.

Пред Србијом ће бити крупно питање 

На питање до када ће бити могуће да Србија води избалансирану међународну политику, Животић каже да смо ми на тој линији ватре од када је ова криза почела. Оно што је било за очекивати да са распламсавањем кризе притисци буду све већи, додаје.

"Што се тиче Запада ту су ствари јасне, ту неког притиска у смислу класичног притиска нема, али се зато увек говори о европској перспективи о такозваним европским вредностима што је јасна порука и та порука се може тумачити као притисак. Оно што долази из Русије последњих дана, нарочито од Захарове, јасно говори у истом том правцу само што је то мало другачији стил дипломатије, па је мало огољеније", објашњава Животић.

"Јасно је да се од Србије очекује да се постави у једној равни која ће одговарати на једној страни Западу, Русији то свакако не одговара. Србија ће на овакав начин, претпостављам, моћи још извесно време да се поставља, међутим онда ће се поставити једно крупно питање – на једној страни слеђење те политике Запада значило би платити велику цену када је у питању Русија, а на другој стани рећи 'не' једној таквој политици не би значило платити високу цену, већ би значило нешто још више, довести у питање опстанак и државе и наше улоге не само у међународним односима, него можда у историји", закључио је Животић.