Бисенић: Два ратна пута Русије, слом неутралности у Европи

Бисенић, у емисији "Магазин на Првом", подсећа да је Москва поставила примарне и секундарне циљеве. Примарни подразумевају разоружање, денацификацију, статсус Крима, Луганске и Доњецке области, док секундарни могу да утичу на дужину и карактер руске војне операција.

Чини се да је циљ Руске Федерације да - што снажније и што је више могуће, дестабилизује европски поредак у Украјини - заснован на доминацији НАТО и антируском расположењу, оценио је Бисенић и навео да је продужено трајање кризе тест за европске и западне институције, њихово јединство и снагу.

Бисенић, осим тога, истиче да Европа мора да рачуна на атмосферу продуженог и дуготрајног непријатељства на својим источним границама, што ће, како је рекао, резултирати новим околностима које ће - иако ће бити недовољно јасне, отежати деловање европских институција.

Украјина је дуже време, још од распада СССР 1991. године, камен спотицања и место разилажења руских и западних интереса. Већ тада се поставило питање шта ће бити са државом, која је тада имала нуклеарно наоружање. На територији Украјине води се, према Бисенићевом мишљењу посредан сукоб између сила које се боре да ту државу одрже у својој орбити, односно да је придобију за своју групу земаља.

Бисенића не чуди што НАТО и САД показују заинтересованост за Украјину и што се у украјински сукоб укључују готово директно. Са друге стране, Украјина је независна и суверена и као таква  има право да бира властити пут, да склапа савезе са ким жели, сматра Бисенић и констатује да је са тог аспекта руска интервенција високо проблематична.

Ствари у Украјини нису ни једноставне, ни црно беле, оне показују - имајући у виду понашање САД и Русије да се велике силе не уздржавају да сопствене интересе остварују и војним средствима, наглашава Бисенић.

Објашњава да сукоб има регионални и европски карактер и није реално очекивати да ће глобални одговор на кризу бити унисон, односно да ће исто реаговати, на пример, афричке или арапске државе.

Став Кине, слом неутралности у Европи

Када је о односу Кине према руско-украјинској кризи реч, Бисенићу се чини да су председници Путин и Си постигли одређен споразум пре интервенције и да Кина стратешки подржава Русију. Прекинг, такође, задржава и опрезан став, не жели да направи ниједан провокативан гест којим би погоршао односе са Вашингтоном - посебно јер Бајденова администрација, у односу на Трампову, има много кооперативнији став према Кини.

Неутралност европских држава у руско-украјинском сукобу веома је компликована и тешко остварива, посебно ако је реч о држави која нема унапред дефинисан положај кроз чланство у НАТО или ЕУ. Присуствујемо слому неутралности у Европи, а неке неутралне државе, попут Шведске или Финске, показују жељу за чланством у НАТО алијанси.

Постојећи ниво санкција и изолације неспорно утичу на руску привреду - али до 10 одсто. Стога, оне нису довеле до жељеног резултата - до распада руске привреде и економије. У том контексту, Бисенић оцењује да ће санкције имати утицај на функционисање руске привреде, али не у мери у којој је то очекивано.

Коментаришући очекивања да Србија - као кандидат за чланство у ЕУ, следи политику чланица и уведе санције Руској Федерацији, Бисенић је рекао да би наша држава - која одржава добре односе са највећим светским силама - чак и она када су оне међусобно сукобљене, требало да на дипломатски начин представи сопствену позицију и ограничења.

Објаснио је да она произилазе из чињенице да Србија није члан ЕУ и да због тога не може да има и иста права - у политичком и економском смислу, као државе које припадају Унији.

"Ако је реч о уцени и притиску који би на тај начин ЕУ спроводила над Србијом, а да би демонстрирала супериорност и дисциплинованост, могуће је заузети рационалан став - потребно је учинити све да би се избегла пракса да се са нама разговара језиком притиска и уцена као што су то недавно у Београду урадили министри иностраних послова неких држава ЕУ", закључио је Драган Бисенић у емисији "Магазин на Првом", Радио Београда 1.