Зашто је важан исток Украјине

"Донбас је срце Украјине", може да се прочита на периферији Доњецка у источној Украјини. Из економске перспективе то је сигурно оправдано: угљенокоп, који се простире све до руске територије, четврти је по величини у Европи.

Резерве угља су процењене на око десет милијарди тона. Област око града Доњецка чини само пет одсто територије Украјине, ту живи десет одсто становништва - али се ствара 20 одсто бруто домаћег производа и око четвртине извоза Украјине. У остатку земље доминира пољопривреда.

Угаљ из Донбаса није конкурентан

Немири у источним деловима Украјине су то, по површини безначајно, подручје одједном сместили у жижу светске пажње.

Ако је веровати гувернеру региона Доњецк Серхију Тарути, тај регион нема ни економског значаја: "Некада се говорило да Украјина храни цео Совјетски Савез. Данас се слично каже да Донбас храни Украјину. Али, ако погледамо статистике, можемо видети да је Донбас субвенционисана област."

Евалд Белке, директор Центра "Бертолд Бајц" у Берлину, слаже се са гувернером када је реч о угљенокопу Донбас. "Од осамдесетих је непрофитабилан, скуп и вештачки се одржава у животу, само из социјалних разлога."

Ипак, постоји оправдана забринутост да би Русија могла да има за циљ да анектира источну Украјину, као Крим.

За разлику од Кримског полуострва, овде велика већина људи не осећа припадност Русији - и само око четвртине су етнички Руси. "У суштини, то је веома мешовито становништво", каже Болке.

"И до почетка ове године једва да је неко размишљао о томе, да се оријентише према Русији. Сада, међутим, Кијев и Москва воде прави пропагандни рат. Људима је тешко да дођу до непристрасних информација, многи су упућени на гласине и све више сумњају у централне власти Кијева", рекао је Белке.

Мит о земљи Козака

Али зашто је уопште Москва заинтересована за источну Украјину, имајући у виду то нејасно расположење?

Чисто економски, анексија баш и није исплатива. "Русија би требало да буде срећна што не мора она уместо Украјине да субвенционише регион", каже Белке.

Много важније од прагматичне користи јесте нешто сасвим друго: У Москви је поново оживела жеља да се успостави руска империја.

Донбас, некада центар совјетске тешке индустрије, има притом симболичну улогу: "То су древне козачке области које су вековима биле аграрне и које су индустријализоване тек под Стаљином."

Ипак, има и опипљивих разлога: Бројне фирме у источној Украјини извозе важне сировине и производе у Русију - нарочито за руске свемирску и одбрамбену индустрију. Због тога је вест, која на Западу није имала великог одјека, заправо била веома експлозивна: крајем марта, прелазна влада у Кијеву је саопштила да ће прекинути војну сарадњу са Русијом!

Заменик руског премијера Дмитриј Рогозин одмах је реаговао: Русија мора постати много независнија од спољне технологије и залиха.

Али то можда неће бити тако лако: Дванаест врста руских интерконтиненталних балистичких ракета производи се у источном украјинском Дњепропетровску, укључујући резервне делове и одржавање.

У Донбасу се производи специјални челик за руске тенкове, а већина руских борбених хеликоптера лети са моторима из Запорожја.

Ко зависи од кога?

Много више, међутим, источноукрајинске фирме зависе од потражње из Русије јер су производи - системи и опрема - специјално направљени за руско тржиште, и не могу да се тако лако продају на друга тржишта.

Чак и ако делови индустрије зависе од субвенција, извоз из источне Украјине је важан извор прихода за Кијев, тим пре што је земља на рубу банкрота.

"Ако се тамо развије сепаратистички покрет, Кијев ће због превеликог ризика на тржиштима капитала тотално пропасти", каже експерт за Украјину Евалд Белке.

Он, међутим, не верује у идеју да се источној Украјини, да би се смирила, одобри већа аутономија.

У тренутној нестабилној ситуацији Украјина може да опстане само уз јаку централну владу. "Било која врста федерализације поцепала би земљу - у екстремном случају цела Украјина би могла да се распадне."