Бугарска између Москве и Брисела

Због писма, религије и историје, многи Бугари осећају симпатије према Русима. Истовремено се буде и страхови да би Москва поново могла да покуша да увуче Бугарску у своју геополитичку сферу моћи.

Има једна позната руска пословица: "Кокош није птица, а Бугарска није иностранство". Та земља са површином од 111.000 квадратних километара и 7,3 милиона становника, додуше, нема заједничку границу са Русијом, али има дуге и компликоване односе са "великим братом".

Русија - ослободилац или окупатор?

Конфронтација "русофила" и "русофоба", која у Бугарској има дугу историју, управо је добила нови подстицај. У званичној бугарској историји, Русија важи као "ослободилац од турског јарма", јер је бугарска држава успостављена после руско-турског рата 1877/78 године.

Историчар Пламен Цветков у томе види чист пропагандни клише који се у уџбеницима из историје и медијима некритички преноси: "Већина Бугара уопште не зна да Мировни уговор из 1878. није био никакво ослобођење. Напротив: он је запечатио трајну руску војну окупацију Бугарске и послужио спровођењу руских интереса на Босфору."

Ослобођење или окупација? - Око тога је бугарска јавност још увек дубоко подељена. Исто тако су контроверзне и процене најновијих догађаја на Криму, констатује истраживач јавног мњења Парван Симеонов: "Поставили смо питање: које снаге у Украјини подржавате? Проевропске или проруске? Четрдесет три одсто испитаних је било неодлучно, 30 процената је било за окретање Украјине ЕУ, а 27 одсто за окретање Русији".

Подршка разочараних грађана ЕУ Путину

Бугарска је чланица Европске уније и званично је на позицији ЕУ када је реч о Украјини, али је та земља истовремено врло зависна од руских испорука енергената, а у њеној влади доминирају социјалисти који су традиционално у пријатељским односима са Русијом. Била да је тиха или гласна, подршка Путиновој политици нема само историјске или енергетскополитичке корене.

Многи грађани најсиромашније земље ЕУ су разочарани чланством у тој организацији и са одређеним задовољством посматрају ново ледено доба између Кремља и ЕУ.

Антиевропско расположење у Бугарској се напросто удружило са русофилијом, преноси руски политиколог Данијел Смилов: "Осећај близине са Русијом сам по себи није ништа лоше. Додуше, изненађује то што Путинов режим не подржавају само социјалисти, већ и бугарски националпопулисти."

Политички идентитети нису учвршћени

Тренутни односи на бугарској политичкој сцени су заиста необични. Социјалисти, бугарски националисти, али и убеђени антиевропљани и антиамериканци, заједнички се залажу за Владимира Путина и његову политику, иако та политика угрожава безбедност Бугарске и има мало тога са левичарским идејама.

Културолог проф. Ивајло Дичев сматра то доказом да већина Бугара нема учвршћен политички идентитет: "Бугарски русофили виде себе као левичаре, али истовремено подржавају империју која је 200 година разбијала револуције и покрете за национално ослобођење.

Дакле, као десно оријентисани у Бугарској важе они који грде Русију, а као лево оријентисани - они који је подржавају. То је идиотски."

И истраживач јавног мњења Парван Симеонов сматра да подела на "левицу" и "десницу" у данашњој Бугарској постаје збуњујућа чим почне да се говори о Русији: "Стара конфронтација Истока и Запад у Бугарској очигледно још није превазиђена..."

Руска политика - опасна за Бугарску

Проевропски гласови који критикују Русију тврде да Москва већ деценијама третира Бугарску као ексклаву, и поново уочавају неке опасне тенденције. Они страхују да би сада могле да оживе старе везе из бившег Источног блока, при чему хиљаде руских грађана поседују некретнине у Бугарској, а руски лобисти су врло активни у бугарској привреди. Према њиховом мишљењу, чланство Бугарске у НАТО и ЕУ је једино поуздано сидриште у тој ситуацији.

Политиколог Данијел Смилов сматра да бугарски социјалисти разговарају различитим језицима са Бриселом и Москвом када је реч о Украјини. А за Пламена Цветкова ствар је јасна: "Социјалисти су само преузели своју стару улогу тројанског коња Русије у Бугарској и ЕУ."

Други пут после политичког заокрета из 1989. и 1990. Бугарска је растрзана између Запада и Истока, између Брисела и Русије. Некада су наде грађана биле усмерене у ЕУ, а данас су многи Бугари разочарани. Да ли би њихова земља поново могла да потпадне под сферу утицаја Москве? Тешко, сматрају посматрачи. Но, антиевропско расположење је осетно и то ће се јасно показати и на изборима за Европски парламент у мају.