Нова отоманизација Балкана или само бизнис?

"Турска је Косово и Косово је Турска, ми смо толико блиски да је и аутор турске химне Мехмет Акиф Ерсој са Косова, из Пећи", рекао је премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган пред десетинама хиљада грађана у Призрену.

При томе се Ердоган нескривено позива на Отоманску империју која је заузимала просторе Балкана - "морамо ићи тамо где су нам били преци", рекао је раније шеф турске владе.

И заиста, тамо где на Балкану доминира муслиманско становништво приметан је јак политички и привредни утицај Турске који стручњаци тумаче као врсту противтеже Европској унији.

Нео-отоманска политика?

"Изградња аеродрома је поверена турској фирми, као и многе саобраћајнице. Енергетским сектором и највероватније телефонском мрежом такође ће доминирати турске фирме", каже косовски економиста Лумир Абдиџику.

"Ако ту додамо прехрамбене производе чијим тржиштем Турска већ доминира на Косову, схватамо колико је снажан утицај Турске на нашу земљу", наводи Абдиџику за Дојче веле.

Осим економског, ту су и друштвени утицаји - тако у Призрену, где је говорио Ердоган, постоје турска телевизија и радио, а турска странка дели власт са партијом Хашима Тачија.

"Имамо и 25 турских друштава, међу њима и она за жене или младе, које организују разне културне манифестације", каже за Дојче веле Левент Буш, шеф турске странке у Призрену.

Уврежено је мишљење да Анкара води нео-отоманску политику те да се посебно окреће Албанији, Косову, Македонији и БиХ, због великог броја муслимана.

"Много људи на западном Балкану верује да је главни циљ турске владе да побољша своје везе са исламским светом. Верује се да се политика Турске пре базира на идеолошким него на националним интересима", каже Ерхан Турбедар, турски стручњак за Балкан.

Додаје да та сумњичавост према Турској већином вуче корене из историје, али и да недостатак информација у балканским медијима о развоју у Турској те стереотипе појачава.

Очекивано, највећи отпори турском утицају постоје међу становницима Србије. Мање од 15 одсто њих сматра да је Турска пријатељска земља иако много већи проценат узбуђено прати догодовштине Сулејмана Величанственог.

И иако српски званичници одреда изјављују да је Турска важан партнер те да робна размена - која је сада око пола милијарде евра годишње - може и треба да буде још већа.

"Важно је што Турска одржава неутралан приступ на Балкану и није виђено да подржава било коју страну према етничкој припадности", сматра Сабина Фрејзер, директорка за Европу у истанбулском центру Међународне кризне групе.

Противтежа Европској унији?

Турска је последњих година постала 16. економија света, али ни то јој није довољна препорука за Европску унију.

Земља је званично у приступном процесу но неколико држава - пре свих Немачка и Француска - имају јасан став да Турска не припада културном простору Европе и да никада не треба да постане чланица.

Стога аналитичари, попут Милоша Шолаје из бањалучког центра за међународне односе, примећују да се мешање Турске на Балкану "сматра неком врстом компензације за спор улазак Турске у Европску унију".

Преплитање утицаја или, слободније речено, интересних сфера Брисела и Анкаре на Балкану, аналитичарка Сабина Фрејзер не види као проблем.

"Основне вредности и идеје Турске и Европске уније нису у контрадикцији, обе желе да виде ефикаснију демократску власт на Западном Балкану. Јавно, Турска се залаже и подржава европску перспективу региона, који види као мост између Анкаре и Брисела. Важно је да тај мост буде јак и да се настави пут региона ка ЕУ како би се наставило и приступање Турске", рекла је Фрејзерова раније за Дојче веле.

Постоји и другачије виђење - Европа, ослабљена кризом, и даље декларативно нуди земљама региона некакву перспективу, али нема кохерентну стратегију.

У тај вакуум спретно улеће Ердоган. Косовски економиста Лумир Абдиџику није пресрећан због тога.

"Искрено, потребне су нам и западне фирме на Косову. Западних инвеститора нема јер не желе да раде у оваквом пословном окружењу. Турске фирме су нешто друго, добро излазе на крај са нашом бирократијом и високим степеном корупције. Али политички је турска доминација за нас опасна. Потребне су нам западне вредности", додаје Абдиџику.