Пусић: Волела бих да повучемо тужбе

Односи између Србије и Хрватске тренутно су најбољи од самосталности наовамо. Надам се да ће преостала отворена питања моћи да се реше без посезања за судским пресудама. То за „Новости" поручује Весна Пусић, шеф хрватске дипломатије, напомињући да су релације између две државе побољшане и недавном посетом Иве Јосиповића Београду.

- Колико год се по медијима коментарише да је тај сусрет само симболика, не треба сметнути с ума да је највише позитивних, али и негативних и несрећних ствари у нашој прошлости, произашло из симболичких гестова који су се затим претворили у стварне политике. Овај сусрет је био важан и добар. Коначно имамо простора да зрело и одговорно према будућности решавамо наше проблеме, а не да чекамо да нам нешто падне с неба и да нам други те проблеме решавају.

Је ли Загреб спреман да први повуче тужбу за геноцид?

- Постоје предуслови да уопште почнемо да размишљамо о разговорима о повлачењу. Оне су свакако највеће оптерећење, јер је то тема из прошлости која укључује људске судбине, нарочито када се ради о несталима. Волела бих када бисмо то успели да решимо, јер бисмо направили политички одговоран потез. Међутим, што се Хрватске тиче, да уопште почнемо да размишљамо о разговорима о повлачењу тужби, прво треба да решимо питање несталих особа, повратка уметнина и суђења за ратне злочине.

Када ће коначно бити решено питање пензија и станарских права за Србе?

- Легитимно је да се створи јасна слика, коју тренутно заиста немамо, о пензијама које људи потражују. Такође, мора да дође до дефинитивног разјашњавања питања станарских права и права на стамбено збрињавање, иако је то Хрватска у принципу решила, као и признавања радног стажа онима који су некада радили у Хрватској, а данас су у Србији.

Али, чини се да нема помака у тим питањима?

- Напредује се доста неуједначено. То нису теме које имају редовне механизме решавања. Ако имате среће, држава се с њима сусреће само једном у историји, а ми треба да се бавимо тиме. Проблему мора да се приступа као јединственом, а онда се треба померити даље, према институционалном уређењу односа.

Хоће ли опстати ћирилица у Вуковару?

- Већ је опстала. Хрватска влада је врло јасно стала иза тог права и спровођења закона, а премијер је отишао и разговарао с грађанима, разумевајући њихове често оправдане фрустрације. Да су, економски, боља и лакша времена, те би теме имале мањи емотивни набој.

Да ли ће и Србија вама моћи да извози цигарете?

- Ви ћете нама извозити шећер! Али, да се не мисли да је ту неко некоме нешто поклонио. То је, једноставно, редовна процедура. Није везана само за Хрватску, али је природно да ће суседи имати највише интереса. Ако се иде у ЕУ, онда се морају поштовати правила која је она одредила. Традиционална трговина је једно од њих.

Хоћете ли нас неким сличним темама можда кочити у процесу европских интеграција, као што су то, на пример, вама својевремено радили Словенци?

- Немамо интерес да кочимо Србију, нити да решавамо тему граница на тај начин. То питање ћемо решавати билатерално и то сигурно неће бити тема у нашем односу према вашој земљи.

Хоће ли ваша подршка Србији на путу ЕУ бити само декларативна?

- Ми већ сарађујемо - од ваше канцеларије за европске интеграције, преко Министарства спољних послова, до државних службеника и појединих сегмената преговора. Наши људи већ раде као консултанти у српској влади. Читав низ тема на којима смо радили, и радимо, укључујући и хармонизацију неких политика унутар региона, показује да на сличан начин разумемо ова питања.

СУД ОДРЕЂУЈЕ СУДБИНУ МАЛЕ РЕЕ

* Судбина мале Рее из Љига изазвала је лавину емоција у Србији. Може ли и то осетљиво питање да угрози односе двеју држава?

- Не само да треба поштовати одлуке суда, него и то шта је најбоље у интересу детета. Све остало је недопустиво.