Српски полицајци спавају с пиштољима

Полицајац Миодраг Р. (31) убио је колегу Александра С. (31) у једном локалу у Новом Саду, када су обојица били ван дужности. Усмртио је колегу случајно, није знао да у цеви пиштоља има метак. У селу код Лознице, полицајац Дејан Марковић је из пиштоља тешко ранио своју невенчану супругу, а затим се забарикадирао у породичној кући код родитеља. После 20 сати преговора, полицајац се убио.

Нажалост нисмо били у могућности да утврдимо колико су овакви и слични инциденти чести, јер нам МУП Србије ни после недељу дана не доставља податке о неоправданој и неправилној употреби ватреног оружја полицајаца, које смо им тим поводом затражили.

Независно од статистике, два трагична догађаја, која су се десила у размаку од по неколико дана, изазивају бурне реакције јавности и намећу бројна питања. Да ли су полицајци довољно стручни и обучени у руковању оружјем, да ли би чувари реда требало да раздуже оружје када полазе кући...?

Полицајци у Србији, према важећим законима, могу да носе оружје ван радног времена и да га употребе. Они могу да употребе оружје само ако употребом других средстава принуде не могу да обаве задатак, када бране свој, туђи живот или треба да зауставе бегунца за којим је расписана потерница и починиоца тешког кривичног дела, као и када треба да заштите особу коју чувају.

Полицајци задужују пиштољ ЦЗ-99 и уз њега и комплетну муницију. Правилник налаже и да полицајац оружје носи без метка у цеви. Њему је дозвољено да га стави у цев, само када постоје законски основи да употреби оружје и то пре него што изда упозорење да ће пуцати.

Све ово полицајци теоријски и практично уче у Центру за основну полицијску обуку (ЦОПО) у Сремској Каменици. У овом центру се, како за наш лист каже Биљана Пушкар, начелница ЦОПО, годину дана обучавају руковању оружјем и гађању патролни и полицајци позорници.

"Полазници центра између осталог, уче расклапање, склапање, чишћење и коришћење пиштоља ЦЗ-99 и пушке АП М-70. Своје вештине у нишањењу, окидању и гађању различитих врста циљева проверавају, практично, у филмској стрељани, што је припрема за практичну обуку у бојевом гађању, које се изводи у Наставном центру у Кули. Филмска стрељана је припрема за рад у тактичкој кући", каже наша саговорница.

"У току обуке за употребу ватреног оружја у тактичкој кући, где за разлику од филмске стрељане демонстрирају стечена знања и вештине на живим бићима, полазници увежбавају и савладавање стреса и страха кроз ментално-тактички тренинг. Овај тренинг подразумева учествовање у високоризичним ситуацијама у којима су изложени стресу, а које одговарају реалним проблемским ситуацијама са којима се полицајци сусрећу на терену у служби", наводи наша саговорница.

Поред полазника ЦОПО-а, у оквиру програма стручног оспособљавања и усавршавања радника МУП-а, полицајци сваке године имају вежбу и тест из гађања и теорије у вези са употребом ватреног оружја.

Када је реч о ограничењу ношења оружја ван радног времена, у Регионалном центру за контролу малокалибарског и лаког наоружања у југоисточној Европи (СЕЕСАК) сматрају да има разлога за промену овдашњег Закона о полицији. Са друге стране, неколико полицајаца са којима смо на ту тему разговарали су различитог мишљења, које углавном зависи до тога да ли је реч о униформисаним полицајцима или оперативцима у цивилу. Безбедност као разлог за и против наводе и једни и други.

У Европи и свету се ова пракса разликује од државе до државе.

Рецимо, када су ван дужности полицајци у Италији не смеју да носе аутоматске пушке, али смеју пиштоље, без икаквог територијалног и временског ограничења, под условом да им нису на видном месту. Слично је и у Француској, Немачкој, Чешкој, Аустрији и Јапану.

У Уједињеном Краљевству, једино је полицајцима у Северној Ирској дозвољено да уопште носе оружје чак и када су на дужности, а слични прописи о ненаоружаним полицајцима на дужности и ван ње су и у Ирској и Новом Зеланду, док у Норвешкој полицајци смеју да носе оружје у патролним колима, али не и закачене за појас.

У САД, бивши председник Џорџ Буш је 2004. потписао савезни закон о безбедности припадника полиције којим се дозвољава полицајцима да ван дужности носе оружје, без обзира на то у којој су савезној држави.

Међутим, по том закону, дозвољено је компанијама и локалним властима да забране полицајцима ван дужности да носе оружје у просторијама које су под њиховом надлежношћу. Захваљујући томе, у појединим америчким савезним државама, полицајцима је забрањено да ван дужности носе оружје у државним зградама, црквама, школским објектима, кафанама и ресторанима где се конзумира алкохол, али и спортским дворанама и стадионима.

У САД постоји више од 8.000 савезних и локалних полицијских одсека у којима је запослено око 450.000 полицајаца који носе оружје, при чему томе треба додати и милионе пензионисаних полицајаца, који носе пиштоље. У појединим савезним државама, као што је Луизијана, наоружани полицајац, без обзира на то да ли је његов пиштољ прикривен, не сме да уђе у објекат у којем се продаје алкохол, осим ако није власник тог објекта или је дошао по службеној дужности.

У Аустралији и Канади полицајци остављају оружје у ормарићу

У Аустралији и Канади, полицајци после завршетка смене морају да оставе оружје у свом ормарићу у полицијској станици, при чему аустралијски закон полицајцима забрањује да ван дужности носе и бибер-спреј.

Забрана ношења оружја када су ван дужности важи и у пре две године основаној држави Јужни Судан, у којем је тај пропис захтевао министар унутрашњих послова јер су поједини полицајци идентификовани да су се (ван дужности) удружили са бандама како би пљачкали грађане, уз претњу службеним оружјем.

Тексаски полицајци скоро без ограничења

У Тексасу за наоружане полицајце нема препрека, а прва ограничења им је увела Национална фудбалска лига (НФЛ) која је недавно забранила полицајцима који нису на дужности да на њене стадионе долазе са оружјем.

Ова одлука НФЛ разљутила је тексаске полицајце, јер је Тексас једина америчка држава у којој полицајци ван дужности могу на стадионима да носе оружје, а пошто су ван дужности смеју том приликом и да пију алкохолна пића. Док локални шеф полиције тврди да "времена после терористичког напада 11. септембра 2001. позивају на више безбедности све време" те да томе доприносе наоружани полицајци и ван дужности, НФЛ сматра да је довољна заштита већ ангажованог обезбеђења и полицајаца на дужности.