Да ли су изневерене идеје 5. октобра

Ни тринаест година од петооктобарских промена, водећи актери овог догађаја не могу да се сложе да ли су идеје 5. октобра изневерене. Чињеница је да данас нема Слободана Милошевића, да је Србија на путу ка ЕУ, да је просечна плата већа него деведесетих, али исто тако да број сиромашних и незапослених драматично расте, да криминал и насиље узимају свој данак, да се савез са Црном Гором распао, а Косово једнострано прогласило независност.

Војислав Коштуница, први постпетооктобарски председник Југославије, за Новости, каже:

"Идеја 5. октобра је пре свега слободна Србија и слобода је заиста стечена. Милошевићев режим је гушио слободан живот земље и то је суштински разлог зашто га је народ срушио. Народ је желео и да се земља уреди као нормална правна држава и да пристојно живи од свога рада. Тај други велики циљ није остварен, иако је Србија у периоду 2004-2008. ишла корак по корак сигурно напред".

Коштуница објашњава и зашто овај други циљ није остварен:

"Најпре зато што су велике западне силе после 5. октобра свим силама радиле да се Србија територијално разбије и да се потом потчини условима и диктату ЕУ. Данас ЕУ угрожава и највећи остварени циљ 5. октобра, а то је слобода. Све више, ЕУ постаје тутор Србије и меша се у све поре живота. То поступно доводи у питање њену слободу и самосталност. Зато је прави тренутак да Србија размотри напуштање европских интеграција и прогласи политичку неутралност како би сачувала унутрашњу слободу и самосталност".

Такође додаје да су данас на власти политичари који су били Милошевићеви савезници, док су странке које су обориле Милошевићев режим у опозицији:

"Само по себи то не мора да буде лоше, јер демократија подразумева сменљивост странака на власти. Подсећам на важну чињеницу да је Српска радикална странка међу првима признала да сам победио у првом кругу Милошевића. Важна је обавеза свих странака данас да сачувају слободу земље и да не дозволе поданички однос Србије према ЕУ, што је на делу".

Један од тадашњих лидера ДОС-a Расим Љајић, данас потпредседник Владе, сматра да нису пропале идеје 5. октобра, већ само коалиција која се за њих борила:

"Те идеје тек добијају своју пуну вредност. Управо сада се ради на приближавању ЕУ и на реформама. Тог дана срушен је недемократски режим, и то је био циљ. Остало су била очекивања грађана која нису испуњена јер је коалиција ДОС била шаролика, појединачни и партијски интереси превладали су опште, више је било међусобне конкуренције него сарадње".

Он додаје да су у прве две године ударени темељи реформама, које су после посустале због честих изборних циклуса".

Ни Зоран Живковић, у то време потпредседник ДС-a и градоначелник Ниша, данас лидер Нове странке, не мисли да су идеје 5. октобра пропале, али не зато што су реализоване, напротив, већ зато што и данас у Србији постоје партије, попут његове, које покушавају да их оживе:

"Пети октобар је створио шансу за боље услове живота, и на томе се и радило до краја 2003. А онда су самозване проевропске, пронационалне, продемократске странке извитопериле ту идеју. Одавно је требало да буде завршено стварање демократских политичких институција и да парламент постане прави представнички дом, а да владе не буду последица трулих коалиција, већ синергије и знања. Уместо тога, државом управља неколико људи у власти и опозицији. Без правих демократских промена нема ни економског напретка".

Чак ни Жарко Кораћ, данас народни посланик СДУ-a, не мисли да је 5. октобар изневерен.

"Тада су отворене шансе да Србија прекине рат, отвори се према свету и постане успешно друштво. Од наредних генерација зависи колико су те шансе испуниле очекивања грађана".

Након објављивања изборних резултата по којима је опозициони кандидат Војислав Коштуница на председничким изборима добио 48 одсто гласова и најава да ће бити одржан други круг, ДОС је позвао грађане да се 5. октобра 2000. окупе испред Савезне скупштине и супротставе се изборној крађи. ДОС је ултимативно затражио да Слободан Милошевић до 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима, одржаним 24. септембра. Тражено је и да челни људи РТС-a поднесу оставке, а да РТС промени уређивачку политику.

Цео 5. октобар протекао је у окршајима са полицијом на београдским улицама, да би дан касније Слободан Милошевић јавно признао пораз, а 7. октобра Коштуница је положио председничку заклетву.