Радош Бајић: Снег на екрану

Из "Политикине" рубрике "Погледи" преносимо изводе из ауторског текста у коме редитељ Радош Бајић пише о медијској сцени Србије.

(...)
У невероватној медијској утакмици и папазјанији, у шаренишу стотине ТВ канала који се својим сателитским сигналима утркују, газе, потиру, сучељавају и бију за гледаоце, за простор, за рејтинг и за новац - где се данас налази Србија?

Ако оставимо свет на миру можемо ли се ми замислити: Како и колико штитимо и чувамо наш медијски простор од освајачких амбиција владара у новом светском поретку, од примитивизма, бахатости, манипулативног информисања, од круцијалног рушења темеља и корена наше нације, вере, начина живота и система вредности на којима вековима траје и опстојава култура нашег народа - макар од Светог Саве до данас?

Да ли ми данас као друштво и држава стварно имамо увид у то шта емитују наше националне, регионалне и локалне телевизије? Поготову када је најмлађа популација у питању - да ли смо улогу родитеља, учитеља, професора и васпитача препустили господи из чиновничко-државне скупине која себе назива РРА, или тако нешто? Имају ли они веће плате од ових из Ратела?

Уместо нас који бринемо о правилном психофизичком, менталном и интелектуалном развоју наше деце - да ли смо њима поверили да воде рачуна шта ће гледати наши малишани на ТВ екранима? Шта ће и када емитовати наше ТВ станице са националним фреквенцијама? Или је можда довољан онај број који се повремено може видети као упозорење да се одређени програм не препоручује гледаоцима испод толико и толико година?

Што ће рећи - ми смо вас упозорили да је тамо минско поље а ви како вам је воља - ако одлетите у ваздух, одговорност је ваша!?

(...)
Док пишем ове редове, знам да мало шта сам могу променити. Као аутор, писац, редитељ, глумац, продуцент - или шта већ јесам - веома водим рачуна о граничницима, о моралним постулатима, о светињама и темељним вредностима хумане цивилизације, друштва, државе и културе којој припадам. Трудим се да увек пошаљем поруку човечности, љубави, солидарности и поштовања за друге. Можда реткоуспевам,али те животне вредности су ми увек прве на уму.

Без намера да фаворизујем било кога на медијско-телевизијској сцени Србије, верујем да је за очување националних обележја и трајних вредности наше културе и народа - најодговорнија национална телевизија. Тим пре ми стварно није јасно због чега држава Србија, данас оличена у власти која има већину у парламенту - мрцвари, изнурује, тек одржава у животу и финансијски пасивизира и маргинализује Радио-телевизију Србије?

Знам да Влада Србије није дужна да по селима и градовима од осиромашеног народа присилно наплаћује ТВ претплату. Имам површну информацију да су предложене неке мере које треба да врате достојанство РТС, уз какву такву могућност да настави с развојем своје уставне и друштвено одговорне функције: да буде независна, да објективно, демократски и на време информише грађане Србије, да обезбеди слободу говора и мисли, да води рачуна о културном и историјском наслеђу, да емитује добар филмски и производи најбољи спортски, научни, културни, играни, серијски и музички програм...

Са изванредним резултатима које је РТС постигла последњих година у свим сегментима свог деловања - нека ми као једном малом шрафу у програму националне телевизије буде дозвољено да питам: Коме треба оваква РТС, зависна од воље политичке елите, без могућности да исплаћује плате својим радницима - а камоли да настави да производи и емитује најбољи програм? Шта се чека? Да је реструктуирамо? Да је докрајчимо? Да је неко купи? Да неко падне мртав? Да му узмемо душу, да се снег појави на екрану?