С личном картом по СИМ картицу?

Оперативци полиције и Безбедносноинформативне агенције (БИА) имају у последњих неколико месеци великих проблема у откривању нарко-дилера и осталих осумњичених за извршена кривична дела због јунске одлуке Уставног суда Србије (УСС) да се поједине одредбе Закона о електронским комуникацијама, које су омогућавале службама да траже телефонске листинге од оператера без претходне дозволе суда, прогласе неуставним.

Та одлука УСС у суштини штити права грађана од неовлашћеног коришћења њихових података, али је с друге стране створила правну празнину која сад у знатној мери онемогућава ефикасан рад у борби против криминала.

Зато је БИА пре два месеца покренула иницијативу да се СИМ картице купују уз личну карту.

Предлог је поднет Министарству трговине и телекомуникација и Републичкој агенцији за телекомуникације (Рател) и налази се још у процедури одлучивања.

Да би се проблем превазишао, било би пожељно да се при куповини такозваних припејд картица уведе обавеза евидентирања купца. Тачније, кад он дође на киоск да пазари картицу, требало би да покаже своју личну карту како би се направила јединствена база података корисника мобилних бројева, што до сада није био случај.

Мобилни оператери за Политику кажу да још нису обавештени о предлогу МУП-а, као и да ће уколико одлука буде донета, то и поштовати.

- Све док се не донесе закон и правно се регулише у систему Републике Србије, "Теленорови" корисници ће и даље имати могућност да припејд картице купују без личне карте. Комплетна процедура биће накнадно утврђена, кад за обавезну регистрацију припејд корисника буде дефинисан законски оквир и буде донет подзаконски акт за спровођење ове политике. "Теленор" ће се томе прилагодити свакако - објаснили су у "Теленору".

- Куповина СИМ картице уз личну карту може да помогне у идентификацији корисника у случајевима појединаца који се баве криминалом или тероризмом, јер може да повећа оперативну ефикасност органа за спровођење закона. Наравно, уз оптимистичку претпоставку да су осумњичени и починиоци користили СИМ картице које су легално прибавили користећи своја документа. Може се очекивати да увођење обавезне регистрације припејд СИМ картица отвори ново сиво тржиште, као и да ће појединци који желе да прикрију свој идентитет, већ одабрати један од начина како да то и постигну, без обзира на то да ли планирају да се баве незаконитим радњама или не - навели су у "Теленору".

И у "Телекому" су рекли да о увођењу обавезне регистрације свих припејд корисника нису добили захтев од надлежних институција.

- Уколико до тога дође, "Телеком Србија" ће као и до сада поштовати све законске норме и прописе. Све СИМ картице продате у нашим објектима су регистроване на име власника, док дилерска продајна места нису била у обавези да региструју власника. Преко дистрибутерске продајне мреже „апликативно издавање" није изводљиво, па се самим тим и картице продају без евиденције података корисника - објаснили су у "Телекому", док је и став "Випа" донекле сличан.

- Очекујемо да ће нас надлежни органи консултовати приликом дефинисања обавезе регистрације припејд бројева у Србији, како бисмо заједнички дошли до решења које највише одговара свим заинтересованим странама, укључујући и кориснике - навели су у "Випу".

Шта са милионима неевидентираних картица?

Поставља се питање, после свега, шта ће се дешавати са већ уназад десетак година продаваним припејд картицама за мобилну телефонију (они корисници који телефонирају "на допуну"). Ако се предлог МУП-а и БИА усвоји, не постоји начин да се милиони већ продатих картица евидентирају и њихови корисници "попишу". Јер, ове припејд картице су куповане годинама уназад на киосцима широм Србије и готово свако домаћинство их има, неки и по неколико.

Подаци Ратела за 2012. годину показују да у Србији и даље има више припејд него постпејд корисника (оних који имају потписан уговор са оператером). Наиме, од 9,14 милиона корисника мобилне телефоније у Србији, 59 одсто је припејд корисника.

Са друге стране, пракса у већини европских земаља је да је немогуће купити ове картице без личних докумената, баш да би се предупредили криминални и анонимно-претећи позиви.

Приватност и злоупотребе

Захтев за оцену уставности одредаба Закона о електронским комуникацијама, поднели су заштитник грађана Саша Јанковић и повереник Родољуб Шабић. Проблем је био у томе што су такозвани задржани подаци (информације из којих се види када је грађанин и са ким разговарао) били потенцијална мета злоупотреба, јер су могли да се користе без овлашћења.

Све је откривено после Шабићевог извештаја који је показао да је само једном од четири телефонска оператера, за годину дана, поднето чак 4.400 захтева за приступ "задржаним подацима", а за више од половине њих није постојао никакав правни основ.

Правна празнина настала после те одлуке УСС односи се на сам начин рада полиције. Тачније, кад полиција јури дилере дроге, она мора да тражи од суда налог да оствари увид у његове телефонске листинге - с ким, колико дуго, кад и колико је причао. Ствар је у томе да дилери добро познају метод рада полиције и колико им је потребно да добију сагласност суда, па на сваких неколико дана мењају телефонске картице.