Крај сивих партијских фондова?

Нови закон о финансирању политичких странака наћи ће се пред Владом 10. фебруара, а пред Скупштином на првој седници у марту, најављују из Министарства правде.

Усвајање јасних правила о контроли токова новца у политици један је од главних услова које је Европска унија поставила Србији за добијање статуса кандидата.

Нацрт закона сачинила је група у чијем су раду учествовале политичке странке и Агенција за борбу против корупције, а текст је усаглашен са свим европским институцијама.

У Србији још нико није одговарао по Закону о финансирању политичких странака. Међутим, ако нови закон буде усвојен, функционерима прети и до пет година затвора за прикривање финансијера или суме дате странци.

Оштрији закон тражили су и из Европске уније, па су и за дародавце предвиђене казне и до два милиона динара.

Партије би могле да буду кажњене и скидањем са државне касе, ако уплате не примају са рачуна на рачун. Изузетак су чланарине до 1.000 динара. Међутим, годишњи прилози су већи, износе 200 просечних плата од предузећа, а од појединаца до 20.

Партије полажу јемство држави

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен очекује да ће Влада усвојити тај закон.

"У форми коју је предложио Брисел, у сарадњи са радном групом, ми смо упутили закон на разматрање у Владу. Прибавили смо позитивна мишљења и очекујемо да ће наредног четвртка бити у потпуности усвојен у Влади", каже Хомен.

Нацртом је предвиђено да партије положе изборно јемство да ће држави вратити новац за кампању, ако не освоје бар један одсто гласова. Међутим, то није оно што брине владајуће странке.

"Драконске казне затвором уливају страх. Сада ће сви имати отворене очи и никад неће спавати, када је реч о финансирању странака на дневној бази, јер су пракса и теорија различите", каже Дејан Бацковић из СПС-а.

Влада Илић из Г17 плус каже да ће та странка подржати закон. "Учествовалли смо у изради. Хтели бисмо да укажемо да је неопходно усагласити закон са домаћим и међународним финансијским стандардима и буџетским системом Србије", каже Илић.

Опозиција скептична

Опозиција није учествовала у изради нацрта закона, осим ЛДП-а, чији предлози нису прихваћени. Бојан Ђурић из те странке пита због чега би неко као привредни донатор улагао у политичке странке.

"Док год немамо сет других закона и пореских олакшица, увек ће се провлачити сумња да се донацијом купује политички или економски утицај", каже Ђурић.

Раде Обрадовић из Демократске странке Србије каже да је тај закон направљен само за опозиционе странке, а да ће странке из власти и даље користити државне ресурсе за кампању.

Драган Тодоровић из Српске радикалне странке каже да су они хватали шлепере, магацине са том робом, а сад ти исти прописују шта треба да се ради.

Партије ће рачун полагати Агенцији за борбу против корупције, а не РИК-у и скупштинском одбору за финансије као до сада.

Ђорђе Вуковић из Цесида каже да по усвајању закона треба оставити одређено време да се формирају службе које ће вршити тај посао. Према његовим речима, ефекти тог закона ће се осетити тек за неколико година.

За годину или за две, биће јасно има ли воље да, макар и под притиском из Европе, сиви токови новца исцуре из политике. Ако Скупштина нови закон усвоји у марту, његове одредбе примењиваће се већ у изборној кампањи следеће године.