Почетак преговора (не)известан

Међу захтевима ЕУ на које ће Србија у овој години на неки начин морати да одговори како би се квалификовала за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ, има и оних који се тичу односа са Косовом, а она ће, како је предвиђено акционим планом Владе Србије, бити третирана у оквиру предстојећег дијалога са Приштином.

Још није извесно када би тај дијалог могао да почне. Беогад изражава спремност за почетак разговора, Приштина је такође спремна, бар декларативно, мада још није познато ни ко ће водити њен тим за преговоре, а највећа објективна препрека је чињеница да процес конститусања власти у Приштини након децембарских избора није завршен.

Државни секретар за Косово и Метохију Оливер Ивановић изјавио је Тањугу да проблеми које је Европска комисија идентификовала у вези са Косовом и Метохијом неће негативно утицати на њено мишљење о захтеву Србије за чланство у ЕУ.

Реч је, наиме, о два питања која, према мишљењу ЕУ, треба најургентније решавати: однос Србије према печатима косовске царине и однос Београда према учешћу политичких представника Приштине у регионалним форумима.

"Приштина мора релаксирати односе пре свега са Србијом, али и са регионом, а то може само ако се направе разумни потези. Конструктивност и флексибилност се у овом тренутку тражи од Албанаца", рекао је Ивановић, који сматра да Србија може до јуна да одговори на проблеме на које је указала ЕК.

Питање царине кочи сарадњу

Када су у питању печати косовске царине, које Србија не признаје, Ивановић је рекао да је за то одговорна косовска страна, а да таквим односом сигурно не може да буде поправљена сарадња између две стране.

"Решење је да остане УНМИК или евентуално Косово/Резолуција 1244 ако им је то лакше за прогутати, али треба да схвате да не могу имати користи од сарадње са регионом у бесцаринском режиму и да остваре политичке циљеве", рекао је Ивановић.

Према његовим речима, Србија са Косовом има потписане споразуме о енергетици и Цефта споразум, а да је у припреми и споразум о транспорту, који би требало да реши "гро" проблема на које је ЕК указала.

Када је у питању примедба о учешћу Косова на међународним форумима, Ивановић је напоменуо да је за Србију важно да они не могу учествовати као независна држава док год Србије у њима учествује.

У овоме тренутку није јасно да ли ће захтеви Европске комисије диктирати агенду предстојећих разговора, односно да ли ће ова два питања бити прва на дневном реду, будући да су представници власти у Београду неформално као прву тему преговора понудили питање несталих особа.

Директор Форума за етничке односе Душан Јањић уверен је да две стране могу да се лако сагласе да су приоритетне теме у предстојећем дијалогу нестала лица, питање царина и договор око докумената и таблица, питање диплома, као и покретање питања узурпиране имовине и приватизације.

Јањић, међутим, није могао да предвиди када ће разговори почети, истичући да би датум требало да одреди ЕУ, а да Београд, будући да је у више прилика изражавао спремност за разговоре, није дужан да униилатерално позива Приштину, посебно док траје конституисање косовске владе.

И одлазећи косовски премијер, и вероватно мандатар за састав будуће владе, Хашим Тачи и његови сарадници једногласно изјављују да су спремни за дијалог са Београдом, али без детаља како ће приступити преговорима када косовске институције у новом сазиву након избора још нису ни на видику за формирање.

Потпредседник одлазеће косовске владе Хајредин Кучи, поздравио је предлог из ЕУ да дијалог почне у марту, истичући, међутим да се разговори не смеју дотицати политичког статуса Косова.

Неки аналитичари у Приштини ипак сматрају да улазак у дијалог неминовно значи и отварање полититичких питања, и да у зависности од тежине теме дијалог треба почињати или бојкотавати.