Циљеви на путу ка ЕУ

Циљ Србије је да, уз статус кандидата за чланство у Европској унији, до краја године добије и датум за почетак преговора о чланству, истакао је у интервјуу ФоНету потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић.

Ђелић је оценио да је то тежак задатак, али је напоменуо да европски партнери Београда морају бити упознати са оним што Србија сматра пуним успехом.

Божидар Ђелић је указао да Србија не би желела да, попут Македоније или Црне Горе, добије статус кандидата, али не и датум за почетак преговора.

"Због тога, квалитет наших реформи мора бити такав да се идеја добијања статуса и почетка преговора током године много природније наметне као позитивна за све чланице ЕУ", рекао је Ђелић.

Потпредседник Владе указао је да су за Србију препреке веће, па због тога и "наш напор мора бити већи".

Највећи изазови

Према оцени Ђелића, највећи изазови Србије на путу европских интеграција у 2011. години биће завршетак сарадње са Трибуналом у Хагу, успешан завршетак правосудне реформе и политички договор око укидања бланко оставки.

"То ће, уз друге социјалне и економске реформе, бити рецепт за успех у добијању статуса кандидата при крају 2011. године и, надам се, почетка преговора за улазак у ЕУ", истакао Ђелић.

Он предвиђа да би реформе требало да буду завршене током првог полугодишта.

То је неопходно, објаснио је Ђелић, како би одлука о Србији могла бити донета у децембру, јер Европска комисија у јулу или августу почиње да пише извештај који ће бити представљен у октобру.

"Србија 2020" - пут ка ЕУ

Стратегија "Србија 2020", коју су, на иницијативу председника Србије Бориса Тадића, израдили бројни стручњаци, према речима Ђелића, представља пут ка чланству у Унији.

Она одговара на Стратегију ЕУ 2020, али садржи и специфичности Србије, додао је Ђелић.

Према Ђелићевим речима, предуслови за реализацију Стратегије су изградња инситутуција, како би Србија функционисала као нормална европска земља у домену правосуђа, затим изборног система, администрације и инфраструктуре.

Циљеви су прелазак на економски модел развоја заснован на извозу и рационалној употреби енергије, отварање 400.000 радних места, достизање БДП-а од 8.000 евра по глави становника, смањење броја сиромашних за 250.000 особа, унапређење образовог система и улагање у знање и технологију, рекао је Ђелић.

Више новца за науку

Ђелић је захвалан због повећања буџетских издвајања за науку у износу од 23 одсто, јер ће буџет за ту намену порасти са 0,3 на 0,5 одсто БДП-а.

То је корак напред, оценио је Ђелић, али ће науци бити доступна и ванбуџетска средства, донације и некомерцијални кредити, који ће бити уложени у научну инфраструктуру.

Буџетски новац, како је прецизирао Ђелић, биће усмерен за ангажовање око 3.000 научника на разним пројектима, од чега ће половина бити млади људи који ће остати да раде у Србији и неће емигрирати.

Ђелић је најавио инвестиције у научну опрему, изградњу станова за научнике у Београду, а можда и Новом Саду, као и инфраструктуре за Истраживачку станицу Петница.

Од 400 милиона евра ванбуџетских средстава за науку, који су обезбеђени у наредне четири године, како је објаснио Ђелић, по европском стандарду пет одсто мора бити резервисано за промоцију науке.

Око 20 милиона евра биће уложено у Центар за промоцију науке на Новом Београду, који би требало да буде завршен 2012. године.